Slučajan susret ✔

Poglavlje 21.

Dylan's p.o.v.

Dok je Aria spavala u bolnicu su došli Elias i Eric.

Razmišljao sa trebam li ih pustiti, ali ipak jesam.
Nekako ne mogu biti bezobrazan, ipak joj je on brat.

'Što se dogodilo?'

Pitao je Eric.

Šutio sam. Nisam znao kako mu reći.
Tek što je saznao za nju možda će ju već izgubiti.
Ali moram biti iskren, kako ne volim kada ljudi meni lažu, ne volim niti ja lagati njima.

Pogledali su se zbunjeno.

'Mislili smo da je od stresa i umora pala u nesvjest, što se zapravo dogodilo?'

Preformulirao je pitanje.

'Eric, Aria ima rak.'

Podigao je obrvu. Zaista joj liči. Crte lica su im iste.

'Nije moguće.'

Negirao je i odmahivao rukama.

Zapazio sam doktora kako ulazi u njenu sobu pa sam brzo ušao za njime.

To je bio isti onaj od neki dan.

Pogledao me smrknuto.

'Pacijentica može kući. Sestra će joj objasniti što treba jesti i kada doći na terapiju.'

Kimnuo sam glavom i pružio mu ruku.

Sumnjičavo me pogledao.
Mislio je da ću mu podvaliti, a zapravo sam mu samo htio zahvaliti.

Elias je ušao kada je doktot izašao.

'Što je rekao?'

Pitao je uzbuđeno.

'Ide kući.'

Olakšanje mu se ocrtalo licem.

Zaista su se zabrinuli. I jedan i drugi.
Eric nije došao u sobu. Možda mu je bilo teško pa je otišao.

'Dylan, jesi tu?'

Kroz polusan me tražila moja princeza.

Brzo san došao do nje i pomazio joj kosu.

'Ovdje sam ljubavi, ne brini.'

Odmah se umirila i ponovno zaspala.

Koliko je samo slaba. Bojim se da ne smršavi još više od terapija.

Izgubit ću ju ako krene mršaviti.
To je prvi znak da se karcinom širi, rekla je sestra koja je objasnila sve meni, jer je ona spavala.

Elias je prišao krevetu, pogledao ju i pitao.

'Kada počinje sa terapijama?'

'Od ponedjeljka.'

Kimnuo je.

Bio je još kratko, a onda otišao.