Fatalna opsesija

26.

„Aha, malo mi je krivo zbog toga, nisu muškarci dužni da ženama kupuju..." – započela sam, međutim ona je podigla obrvu, uspešno me prekinuvši. – „Ipak ne." – okrenula sam se ka Mateu koji me je gledao sa zabavom u očima. – „Bankrotiraćeš."

„Tako je, sestro, uzmi mu sve pare!" – Hana je entuzijastično rekla na šta sam je ja čežnjivo i ovog puta pažljivo pogledala. Ispustila sam dah kada sam tek tog trenutka ugedala najlepši prizor na svetu. Oči su mi zastale na jednoj tački njegovog tela, ne mogavši da verujem da nisam ranije to primetila.

„Jesi li?" – pokazala sam prstom u pravcu njenog malog ali ipak pomalo vidljivog okruglog stomaka. Ne znam kako nisam videla stomačić kada su je moje oči prvi put pronašle, pogotovu u toj grešno uskoj haljini.

„Dap, četvrti mesec." – odgovorila mi je sa ogromnim osmehom na licu. Nisam mogla a da se i ja ne nasmejem i ponovo je zagrlim.

„Čestitam!" – viknula sam, prilično sigurna da će me pola dvorane čuti. Zagrlila sam i Leona ovog puta kako bih i njemu čestitala. Mateo se pobunio ali sam ga samo ignorisala. Ipak, nije moglo da se završi na tome jer čim sam sklonila ruke sa njegovog druga, on me snažno ponovo pribio uz svoje telo, držeći me uz sebe toliko čvrsto da nisam mogla da se pomerim ni milimetar. Prevrnula sam očima na to njegovo ponašanje.

„Pa kako? Mislim mnogo mi je drago, ali nije valjda toliko prošlo od kada smo se poslednji put videle?" – upitala sam je. Usne su mi toliko bile razvučene u iskren osmeh da je skoro počelo da boli.

„Nisam ni ja znala do pre nekih mesec dana, ako mi veruješ."

„Kako je to moguće?" – pitala sam je sa nevericom. Bilo mi teško da razumem da može da prođe toliko dugo a da neko ne primeti da je u drugom stanju.

„Pa nisam imala neke posebne simptome, a ciklus mi je generalno neredovan..." – započela je ali ju je Leon prekinuo.

„Fuj." – prošaputao je sa zgroženim izrazom lica. Prostrelila sam ga pogledom, međutim on to nije primetio, bio je previše zauzet pokušavajući da smisli najbezbolniji način iz situacije u koju je sam sebe upleo.

„Zavaliću ti takvu šamarčinu koja će te poslati pravo u pakao ukoliko ponovo zucneš tako nešto." – gledala ga je sa takvom vatrom u očima da sam ja progutala pljuvačku od straha. Mateo je izabrao savršen trenutak da prisloni usne na moju glavu i bila sam mu jako zahvalna zbog toga.

Nakon što je od svog dečka dobila zadovoljavajući odgovor, ponovo se okrenula ka meni sa slatkim osmehom na licu. Jeza je ponovo prostrujila mojim telom.

„Kao što rekoh..." – naglasila je prebacujući na trenutak pogled na Leona – „Dešavalo mi se i pre da mi kasni po mesec, dva, pa sam tek kada sam počela baš da se gojim posumnjala."

„I? Kako se osećaš što ćeš postati mama?" – upitala sam je radoznalo.

„Jao ne znam kako da opišem. Nisam očekivala, ali osećaj je neverovatan, ne mogu da dočekam da imam to majušno stvorenje u svojim rukama." – ako je to uopšte bilo moguće, njeno lice se još više ozarilo.

„Jako sam srećna zbog tebe, zaista! Sigurna sam da ćeš biti divna majka." – uhvatila sam je za ruku i blago stisnula u znak podrške.

„Sigurna sam da ćeš i ti biti."

„A ne, toga nema na mojoj listi." – Mateove ruke oko mog vrata su se najednom ukočile.

„Zašto? Mislim razumem sad, ali kasnije u životu?" – Hana me je upitno pogledala, očigledan trag konfuzije na njenom licu.

„Ne, nisam ja za to." – odgovorila sam joj širokim osmehom. Osmehom koji je očigledno bio lažan.

„Zašto?" – ovog puta je Mateo bio taj koji je insistirao na odgovoru. Osetila sam težinu njegovog pogleda na mom potiljku, ali nisam se usudila da se okrenem.