Fatalna opsesija

Prolog

Jadna je tvoja sreća ako se temelji na mom bolu – Žarko Laušević

Why is the seduction of the psychopath so powerful? Because it is the art of the con wrapped in the beautiful illusion of love." -  Unknown

Prolog

Ponovo sam u starom okruženju, ista soba, isti stan, isti grad, isti život. Mislila sam da će mi odlazak na fakultet doneti nešto novo, nešto uzbudljivo, ali još uvek je sve isto. Napuštanje roditeljske kuće mi je svakako doneo dah slobode, ali želela sam još, zapravo, žudela sam za nečim više. Koliko god pokušala sebe da ubedim da mi je dovoljan moj, pod znacima navoda, monoton život koji se sastoji od učenja, odlaska na fakultet, druženja sa prijateljima i drugim stvarima na koje gubim svoje vreme, ne mogu da se otrgnem osećaju da nešto nedostaje. Potreban mi je adrenalin, nešto što će mi opsednuti dušu i zbog čega ću uvek biti na ivici. Ne mogu više mlake stvari, potrebna mi je vatra, vulkanska lava koja će me konzumirati celu i koje se neću moći tako lako otarasiti.

„Tara? Tara. Tara!" – trgnem se na glasan zvuk svog imena. Okrećem glavu u stranu i vidim moju najbolju dugaricu, Lenu, kako stoji na vratima moje sobe.

„Ti još uvek nisi spremna? Da li je moguće! Pa ti si nas naterala da izađemo u klub večeras iako nismo bile nešto preterano oduševljene." – iznervirano je rekla moja druga, izuzetno bliska drugarica, Sara.

„Hajde devojke, malo entuzijazma! Pa samo što nam se završio ispitni rok, toliko smo učile ovih mesec dana, zaslužile smo malo oduška." – nevino sam ih pogledala. Verovatno je trebalo da znam da to neće ničemu pomoći jer me izuzetno dobro poznaju, koliko god to mrzela, daleko sam od toga.

„Nešto se ne sećam da je tebe ispitni rok sprečio u davanju sebi oduška." – prokomentarisala je Ema, poslednja članica naše male grupe. I bila je u pravu.

„U moju odbranu..." – počela sam. Ema je samo podigla obrvu. – „ne, nemam šta da kažem." – pobeđeno sam spustila pogled na šta se ona trijumfalno nasmejala.

„Hajde curo, završi svoje dvosatno šminkanje pa da krenemo, skoro je jedanaest sati" – namignula mi je i sele su na moj krevet i nastavile da ogovaraju neke ljude sa fakulteta. Rado bih im se pridružila da nisam imala pametnija posla.

Vratila sam pogled na ogledalo ispred sebe. Skoro da sam bila gotova. Ove noći nisam želela da preteram sa šminkom, imala sam neki čudan osećaj da je ovako bolje. Pritom „nisam preterala" kod mene podrazumeva to da uopšte nemam senku na svojim očima, samo malo više izvučen ajlajner. Ostatak lica mi je prekriveno šminkom, puder, konture, hajlajter, sve je tu. Verujem da svaka devojka ima želju da izgleda lepo, ovim preparatima se to postiže, ali to nije jedini razlog zašto sam to radila. Jednostavno sam uživala u tome, u svakoj sekundi i pokretu četkice, to je bila moja strast i, kad god bih mogla, iskoristila bih priliku za to. Trebalo je samo da dodam još ruž. Pogledala sam u svoju kolekciju koja je bila prilično velika. Međutim odmah sam odabrala. Jarko crvena boja koja je podsećala na krv žarila je mojim usnama. Osetila sam nalet uzbuđenja, kao da je to bilo poslednje što mi je falilo. Bila sam spremna na ovo veče kao da je moje vatreno krštenje. Tako sam jarko želela da se desi nešto što će mi promeniti život.

„Idemo devojke! Preko alkohola do zvezda!" – odjednom sam ustala sa stolice i viknula, malo sam ih uplašila gledajući da su bile u jeku svoje trač partije.

„Prilično sam sigurna da izreka ne ide tako." – Sara je napomenula.

„Nije li malo ironično da ti to kažeš, imajući u obzir da retko kad i piješ alkohol?" – prevrnula sam očima na ovu Leninu konstataciju.

„Zašto ste tako namćori večeras?" – upitala sam ih

„Izvini Ti, mi smo te kojima treba alkohol nakon ovih glupih ispita." – Ema me je zagrlila i nasmejala sam se na njenu konstataciju.

„Ti, jedno pitanje." – upitno sam pogledala u Saru i očima joj dala znak da nastavi – „Zašto si odlučila da promeniš mesto izlaska? Mislim uvek izlazimo u Hype, zašto sada idemo u Dionis?"

„Htela sam malo promenu." – jednostavno sam odgovorila, na šta je ona samo klimnula glavom. Uzele smo svoje torbe i sele u taksi i krenule ka svojoj destinaciji.

Iskreno, nisam mogla da joj dam tačan odgovor. Ne znam zašto sam rešila da promenim lokaciju, nešto me je vuklo tamo, neka neopisiva privlačnost. Verovatno sam se nadala da će se tamo desiti nešto što će me izvući iz monotonije i baciti u svet adrenalina. Nisam pogrešila, definitvno se te večeri nešto promenilo. Nešto se pojavilo i desilo, nešto fatalno i opako. Nešto sa čim nisam sigurna da ću se ikako moći izboriti. Ili, bolje rečeno – neko .