Fatalna opsesija

7.

Najveće i najmoćnije revolicije često počinju veoma tiho, sakrivene u senkama. – Rišel Mid

Put ka paklu je tako dobro popločan da ga ne treba održavati. – Rut Rendel

Noć. Nema ničega. To beše njegov horizont. Samo je jedan sinonim: smrt. – Viktor Igo

Poglavlje 7

Čitavim putem dok smo se vozili vladala je neprijatna tišina. Oboje smo bili pod tenzijom i bilo je samo pitanje kada ćemo da puknemo. Većinu vremena sam provela gledajući kroz prozor, iako nisam bila ni malo skoncentrisana i, kada bi me neko pitao, ne bih znala da mu kažem šta sam uopšte videla. Razmišljala sam o svemu što se dogodilo. Bilo mi je jasno da je bio izuzetno posesivan kad sam ja u pitanju, ali ni na trenutak mi nije palo na pamet da bi to moglo toliko da eskalira. Najgore od svega je što se on tako ponaša nakon samo nedelju dana našeg druženja ili kako god da se to nazivalo. Plašim da mislim o tome šta bi se ubuduće moglo dešavati.

Par puta sam skriveno pogledala u njegovom pravcu dok je vozio. Šake su mu gotovo postale bele od toga koliko snažno je držao volan. Ne znam ni kako je vozio u tom stanju, izgledao je kao da će svakog časa nekog da ubije.

Ispustila sam izdah olakšanja kada je konačno zaustavio auto. Brzo je izašao iz auta i, pre nego što sam mogla da reagujem, došao do moje strane i otvorio mi vrata. Izašla sam napolje, ali nisam stavila svoju ruku u njegovo iako je on imao nameru da mi pomogne. Videla sam da mu se to nije svidelo, ali nije ništa prokomentarisao. Zaključao je automobil i došao do mene. Stavio mi je ruku na donji deo leđa i malo pogurao, dajući mi do znanja da bi trebalo da krenem.

Zbunjeno sam se okrenula oko sebe u nadi da ću na taj način da shvatim gde se nalazim, međutim nisam mogla da dođem do odgovora. Nisam obratila pažnju na lokaciju pre nego što smo ušli unutra, ali sam pretpostavila da smo se nalazili u nekoj zgradi jer je auto parkirao na podzemnom parkingu. Nije mi dao ni vremena da dalje razgledam, samo me je užurbano gotovo vukao na jednu stranu. Ušli smo u lift koji se nalazio na kraju tog puta i Mateo je pritisnuo dugme za sedmi sprat, koji je, čini mi se, bio i poslednji.

Unutra je vladala čak i veća tenzija nego prethodno u kolima. Toliko smo stajali blizu jedan drugog, da su se naša ramena gotovo dodirnula. Nisam ni znala zašto smo u toj poziciji kada smo bili jedini u liftu, u kome je bilo dovoljno mesta da stane gomila osoba.

Ponovo to radiš! Govorila sam sebi dok je trajala ta bolno dugačka vožnja. Kad god bih bila blizu njega, naprosto bih zaboravila razlog zašto sam uopšte ljuta, što je najgore što može da se desi. Nikada ne treba da se dopusti da fizička privlačnost koju osećamo prema nekoj osobi nadvlada zdrav razum. Odmahnula sam glavom u pokušaju da uradim upravo to, da poslušam ono što znam da je najpametnije.

Nedugo potom, začuo se klik i vrata lifta su se otvorila. Već sledećeg trenutka, vilica mi je bila na podu. Iznenađeno sam gledala u nešto što sam tek kasnije, kad sam došla sebi, shvatila da je penthaus. Stan je bio ogroman. Većina zidova su bila od stakla. Pretpostavljala sam da u je zbog toga u toku dana izuzetno osvetljeno. Sve je izgledalo luksuzno i odrađeno sa stilom. Uglavnom su dominirale neutralne boje, bela, svetlo siva i krem. Primetila sam i stepenice koje su vodile na sprat iznad, nisam mogla ni da zamislim šta se tamo nalazilo ako je ovaj deo ovoliko veliki. Čak je imao i sto za ručavanje koji je bio toliko dugačak, da je bez pogovora tu moglo da stane minimum 20 osoba. To je ujedno, pored ogromnog LED televizora, bio jedini nameštaj crne boje koji se nalazio u prostoriji. To me je zbunilo jer je bilo u potpunosti u kontrastu sa Mateom. On je bio mračan i misteriozan, a njegov stan je bio uredan, moderan i luksuzan.

Čime se on uopšte bavi pa može sve ovo da priušti sebi?

To me je kopkalo jer je već par puta izbegao da mi odgovori na to pitanje. Ne bih da stvaram predrasude, ali ipak nisam bila glupa osoba. Način na koji se on ponašao, njegova misterioznost, to što uopšte ne deluje da ima stalno radno vreme, sve to me upućuje samo na jedan zaključak. Međutim, još uvek nisam bila spremna da dobijem odgovor, mada je pitanje da li bi mi on uopšte pružio to zadovoljstvo.