Fatalna opsesija

39.

"Under the morning view I look at you and see the stranger, the complete danger of loving you." ― Shann Tajiah

"He was gorgeous, sexy, compelling. But he was lethal. Deadly. Frightening." ― Rie Warren

"You call it madness, but I call it love." ― Don Byas

„And you can see my heart, beating
You can see it through my chest
Said I'm terrified but I'm not leaving
I know that I must pass this test
So just pull the trigger"

- Russian roulette – Rihanna

Poglavlje 39

„Šta misliš o ovoj haljini?" – upitala sam Emu čim sam izašla iz kabine za presvlačenje.

Nalazile smo se u našem omiljenom butiku u potrazi za savršenom haljinom. Mateo mi je pre par dana rekao da planira neko iznenađenje za to veče i da bi trebalo da se sredim. Zanimalo me je o čemu se radi, ali nije želeo da mi otkrije te mi je samo odao da obučem nešto elegantno. To sam iskoristila kao izgovor da pozovem svoje prijateljice na druženje s obzirom da smo se dosta udaljile u poslednje vreme.

Ema me je zamišljeno odmerila od glave do pete. Haljina koju sam izabrala bila je vatreno crvene boje. Dugačka i uska, sa dubokim izrazom na levoj nozi i tankim bratelama, potpuno je pratila svaku oblinu mog tela. Svileni materijal bio je kao raj za moju kožu, a otvoreni deo na leđima činio je da izgledam kao prava zavodnica.

„Jesi li se ti to malo ubucila?" – upitala me je nakon par momenata.

„Moguće, i meni deluje tako. Ružno mi stoji?" – okrenula sam se ka velikom ogledalu i počela da preispitujem svoje telo. Izgledalo je kao da imam malo sala na stomaku na šta do sada nisam obraćala naročitu pažnju, međutim nakon što mi je Ema na to ukazala, počinjala sam da budem sve svesnija toga. Nezadovoljno sam piljila u svoje telo. Odjednom, raspoloženje mi se promenilo za sto osamdeset stepeni. Lice mi se snuždilo i samo je bilo pitanje trenutka kada ću da zaplačem.

„Hej, hej, šta je bilo?" – Lena je došla do mene i pomazila me po ruci. Nisam joj odgovorila.

„Mislim da je to moja krivica." – Ema je promrmljala. – „Skrenula sam joj pažnju da je nabacila koji kilogram."

„Ema!" – Sara je viknula na nju. – „Umeš li nekad da razmisliš pre nego što kažeš nešto?"

„Znam, znam, žao mi je."

Ema je nastavila da se izvinjava, međutim njen glas mi je delovao kao odjek, kao da je bila negde daleko. Jedva da sam primetila kada me je Lena povukla za lakat i izvukla napolje. Trgao me je povetarac na mojim golim rukama. Zbunjeno sam pogledala u nju a onda i oko sebe, pokušavajući da shvatim šta se desilo u tim kratkim momentima kada sam se disocirala od realnosti.

Oko nas nije bilo nikog, čak su i Sara i Ema ostale unutra. Prolaznika gotovo da i nije bilo što je bilo neubičajeno za ovaj deo grada koji je inače veoma prometan. Maločas suncem obasjan kraj bio je prekriven tamnim oblacima. Vreme je bilo tmurno, izgledalo je kao da će kiša.

„T, nemoj slučajno da padaš u bedak zbog ovog." – Lena mi je praktično zapretila na šta sam ja konačno skrenula pogled ka njoj.

„Misliš da izgledam ružno?" – iskreno sam je upitala, suze na ivici da polete. Nije mi bilo jasno zašto sam postalo toliko osetljiva, ali nisam ni mogla da se iskontrolišem.

„Naravno da ne. Prelepa si i prezgodna, pusti ti Emu, znaš da nema filter."

„To što nema filter obično i znači da govori istinu." – promrmljala sam.