Slučajan susret ✔

Poglavlje 1.

'Aria'- majka je usla u sobu i milo me zazvala.

Okrenula sam se i vidjela ju kako stoji na vratima i promatra me.

'Reci majko'- ustala sam i prisla joj.

Uhvatila me za ruke.

'Kako napredujete Dylan i ti?'- zabrinuto me pogledala.

'Majko, molim te ne zapocinji.'- okrenula sam se i prekrizila ruke.

Prisla mi je i stavila mi ruku na rame.

'Draga, ne mozes odustati cim naidjete na prvi problem. Ne ide to tako u zivotu.'

Stala je ispred mene.

'Tesko mi pada sto smo razdvojeni. Jedina utjeha mi je to sto se cujemo svaki dan.'

Oci su mi zasuzile.
Zagrlila sam ju i pocela plakati.

'Aria, smiri se. Sve ce biti u redu.
Znas da Dylan radi sve sto je u njegovoj moci da sto prije zavrsi fakultet i pridruzi ti se ovdje.'

Pogledala sam ju.

Blago mi se smijesila.

Ulila mi je dasak optimizma.

'Znam, ali jako mi nedostaje to je sve.'

Dylan je moj dugogodisnji decko.
Na fakultetu je u drugome gradu.
Morao se preseliti jer je dobio priliku da studira uz stipendiju koju je osvojio kao najbolji maturant.

Moja majka Alice voli ga i podrzava.
U njemu vidi dobroga decka koji je marljiv i pristojan.

Ocu Jamesu se ne svidja jer nije iz 'naseg kruga' drustva.
Naime moj otac posjeduje lanac hotela i restorana dok Dylanov otac radi da bi prehranio njega i sestru.

Otac nikada nije odobravao nasu vezu niti je mario za to sto ga volim.
Laknulo mu je kada je otisao na fakultet.

Mislim cak da mu je on sredio stipendiju samo da se udalji od mene.
On je takav covjek.
Spreman je na sve da dobije sto zeli.

Jedinica sam i uvijek je sva paznja roditelja usmjerena na mene.
Oduvijek sam bila pod povecalom i javnosti i njih.

Nije mi bilo lako odrastati.
Sama, non stop neki satovi i ucenje.

Otac je strog sto se tice skole i pristojnosti.
Voli kada su ljudi kulturni i obrazovani.

Mana mu je to sto ne voli ljude koji nisu bogati kao on.
Majka nije takva.
Voli sve, bilo da se radi o prosjacima i beskucnicima ili o bogatima i slavnima za nju nema razlike.

Ja sam povukla majcine gene cini se.

Imam najboljeg prijatelja Christiana.
Upoznali smo se kada su se njegovi doselili u vilu do nase.

Ocu se odmah svidio naravno.
Mislio je da cemo biti zajedno, pokusao ga je cak nagovoriti da me udalji od Dylana.
Chris nije pristao na to i od tada smo vrlo dobri prijatelji.

Idem na privatni fakultet i pohadjam satove tenisa.

Od mene se ocekuje da naslijedim ocevu imovinu i da upravljam njome kada steknem potrebno znanje.

Ne zanima me to bas, ali ispuniti cu ocu zelju.
Kakav je takav je, ipak mi je otac.
I postujem ga, za razliku od njega.
On ne postuje moje zelje niti me ikada pita prije nego nesto ucini za mene.

Zbog toga ne volim iznenadjenja.
Nikada ne znam sto mi je spremio, vecinom nisam zadovoljna dobivenim, iako on jest.

Udovoljila sam mu upisavsi skolu koju on zeli, sve sto je trazio od mene ucinila sam i sada trazim jednu stvar, da me pusti da budem sretna sa Dylanom, ali ne, ne dopusta mi ni tu mrvicu srece.

Majka mi je velika pomoc kada se trebam naci sa njime.
Uvijek me pokriva kod oca.
Iako zna da bi bilo svega kada bi saznao da mu laze, riskira radi moje srece.

Zivot mi je kao iz bajke neki bi rekli, a ustvari je daleko, jako daleko od toga.