Irena POV
Sjedila sam u svom stanu i bilo mi je užasno dosadno.Prije toga sam malo spavala jer prethodnu noć sam provela plačući što je Viktor bio kod Rine na rođendanu.Sigurno su se odlično proveli.Klara je rekla da je odnio brdo lijepih poklona.Šta je uradila pa da je on toliko zavoli?Šta to ona ima da ja nemam?Jedino da je ubijem,samo mi to preostaje,ali eto završila bib u zatvoru sigurno a to ne želim.Otišla sam do kuhinje te uzela punu kutiju sladoleda od jagode i počela kusati kašikom.Boli me briga ako se udebljam.Nemam kome biti zgodna.Slomljeno srce ću liječiti hranom.Nakon par minuta zazvonio mi je telefon.Pogledala sam i vidjela da je to Ema.Kad sam se javila zvučala je skroz sretno.
-Ćao,ako nije ništa bitno nemoj odugovlačit...-rekla sam odmah na startu nevoljno.
-Nećeš nikad pogodit.Jao Irena...
-Šta može da bude toliko happy?Jedino me može usrećiti da znam da je Viktor šutnuo Rinu i ništa više osim toga.
-Pa baš to se i desilo.-kada je ovo rekla srce kao da mi je iskočilo.
-Molim?Šta?Jesam li ja to dobro čula?
-Haha,jesi.
-Ne zezaj...Kako?
-Pa fino.Otkrili smo ja i Pete Rininu lozinku od facebooka te ušli u njega i ispisali poruke koje su razljutile Viktora.
-Wow.-izgovorila sam jedva dišući od silne radosti i iznenađenja koje mi je strujalo tijelom.
-Uništena je znači,Pete mi je sve ispričao.Viktor je bio bijesan kao ris.
-Ajme,Bog vas nagradio!-pričale smo još malo i nakon završetka razgovora počela sam da skačem i plešem uokolo.Nakon par trenutaka čula sam kucanje na vratima.Možda je Viktor spreman da mi se izvini.Sa velikim osmijehom sam se uputila k vratima te otvorila ih no iza njih bio je neko koga nisam nikako očekivala.Neko ko mi nije bio ni na kraj pameti ovih dana.Mateo.Moj momak.Nosio je cvijeće u ruci i bio je nasmijan.
-M-mateo...-promucala sam,a on me zagrlio te poljubio.
-Zar nisi trebao biti još dvije sedmice u drugom gradu?
-Završio sam sve obaveze ranije.I čak sam dobio posao tamo.Prezadovoljni su mojim radom!-rekao je sav sretan ali ja sam bila razočarana ali opet na silu sam glumila radost.
-Zašto nisi javio pobogu?
-Jer sam htio da ovo bude iznenađenje.Ne djeluješ mi baš sretno?
-Ne,nego boli me glava pa zato sam ovakva...Inače presretna sam što si tu.
-Ajoj,duša moja.-opet me zagrlio i počeo ljubiti u tjeme.On je tako pažljiv i vjeran.Nikada nije se pokazao kao ni najmanje loš momak.Sa njim je sve tako savršeno,ali više ga vidim kao slugu koji želi da mi ugodi.Džaba kada ja njega ne volim i nikada ne mogu osjećati ništa kao što osjećam prema Viktoru.Pogotovo sada kada znam da je single moja čežnja za njim je veća.