**Adam's pov**
Cijelo jutro čekam crvenokosu da mi donese stvari, no nje nema nikako. Nešto nakon ručka dolazi ona i donosi mi stvari. Puno je ljepša nego u uniformi. Sinoć sam pola noći probdio razmišljajući o Elly, ali i o crvenokosoj. Ona je prva osoba koja mi se sviđa nakon Elly. Mislim da bi se mogao čak i zaljubiti u nju, no tek nakon što sve riješim s Elly. Brine me mamina rečenica i upozorenje da ne diram Elly ako je sretna, no smatram da zaslužuje istinu i nakon toga ja dobivam svoj završetak i mogu crvenokosu pozvati van. No moji snovi se ruše kad Clara kaže da ju je vidjela s dečkom. Ona odlazi, a ja nastavljam ispitivati Claru.
„Gdje si ju vidjela s dečkom?" upitam ju nakon što Laura napusti sobu.
„U restoranu. Ona je rekla da joj nije dečko, no onako se muško ne odnosi prema ženskoj osim ako joj nije dečko. Držao ju je za ruku, podigao glavu da ga gleda u oči. Bila je nešto tužna. I kasnije su zajedno otišli." Priča mi Clara, a moje srce osjeća nekakvu tugu. Napokon sam našao nekog s kim bi mogao preboljeti Elly, no ona je zauzeta.
„Aha. Nego kako to da si mi došla u posjet?" upitam ju skrećući temu s Laure.
„A da. Povlače tužbu protiv tebe. Ipak ti nisi kriv za nezgodu već jedan od spremača koji nije pazio gdje stavlja oružje. Nakon oporavka čeka te tvoje staro mjesto. Nego kakva je ono reakcija kad si saznao da sestra ima dečka? Ne izvlači se." Upita i znatiželjno me pogleda.
„Stvarno? Ah ja sam mislio da sam kriv ipak i samo sam čekao otkaz. No ipak sam ostao na radnom mjestu. Kakva reakcija?" upitam ju zbunjeno.
„Sav si problijedio i postao tužan." Dogovori i namjesti tužnu grimasu.
„Nisam." Odgovorim kratko.
„Jesi. Koliko smo partneri i koliko smo puta bili van ovo je prva reakcija na žensku osobu koju sam vidjela u tebe. Znam da ti se nešto dogodilo, znam da si prije dosta godina imao curu. Onu s kojom imaš onu fotografiju. Sve piše na Internetu. No nikad mi nisi rekao što je bilo." Pogledala me je nekako tužno, no znatiželjno.
„Da, imao sam ju. Svoju jedinu pravu ljubav, no izgubio sam ju zbog laži. Ona je otišla, a ja sam ju pustio. Izgubio joj se svaki trag. Od našeg prekida zavjetovao sam se da ću saznati što je bilo i da ću joj kad-tad objasniti istinu. No nisam mislio da će proći 6 godina i da neću imati pojma gdje da ju tražim. Sad znam sve i sad postoji nada da ju vratim, no postoji i vjerojatnost da je ona sretna s drugim." Uzdahnem. Nekako je olakšanje reći sve na glas.
„I zato ti nisi nikog imao. Idalje voliš duha, prošlu, izgubljenu ljubav. No, kakve veze ima ova sestra?" mahne glavom prema vratima.
„Ne znam. Od prvog časa me podsjeća na moju Elly. Kretnje, izgled, govor, sve." Nasmijem se sjetno.
„Kako znaš da nije ona?" upita me s nadom. Izgleda da nju ovo zabavlja.
„Zove se Laura, kao prvo. Drugo, crvena kosa, Elly nikad ne bi skratila svoju dugu smeđu kosu, a kamoli ju obojila. Treće Laura je posvojena, Elly nije. Elly ima predivne roditelje i braću. Četvrto, a najvažnije Elly ne bi glumila drugu osobu niti bi uspjela biti hladna i profesionalna pokraj mene. Znam koliko me voljela i znam da kad se vidimo da će joj zaklecati koljena, makar bila s drugim." Nabrojim stvari o kojima stalno razmišljam prethodnih dana.
„Aha sve to stoji osim profesionalnosti. Koliko bi ti drugih sestara otišlo doma po pidžamu? Bilo stalno s tobom? Prešlo na ti?" kaže sva uzbuđena.
„Pa dobro, samo je pristojna. A i zna kako je biti sam." Ostavio sam ju bez argumenta.
„A dobro." Spusti pogled.
„Iako kad ju je James vidio nazvao ju je Elly." Sine mi odjednom.
„Stvarno? Imaš sliku Elly?" kaže mi, a ja se dvoumim da joj pokažem. To je kao da pita da joj dam djelić duše.
„Imam." Odgovaram kratko, no ne poduzimam ništa.
„A da mi pokažeš?"
„Pa ne znam." Odgovorim nesigurno.
„A daj. Pokaži pa ću vidjeti sliče li stvarno. Imam dobro oko za to." Nekako me uvjeri i uzmem mobitel te uđem u posljednju njenu sliku. Pokažem joj, a ona stane proučavati.
„Lako moguće da sestra Laura bude tvoja Elly. Imaju iste oči, oblik lica. Laura je sad starija, ozbiljnija, malo deblja. No, postoji velika sličnost. Je li Elly imala neki specifičan madež?" upita me i ja stanem razmišljati.
„Imala je na leđima madež čudnog oblika, no sumnjam da će Laura ikad pokazati leđa. I imala je na nozi, lijevoj, ožiljak kad je pala kao mala. Ali i to ću teško vidjeti kad stalno nosi hlače." Kažem razočarano.
„Imam plan." Kaže euforično Clara.
**Elly's pov**
Polako je stigla i noćna smjena. Zbog stažiranja, trijaža je zauzeta i ja moram paziti na Adama kojem je danas malo pozlilo. Zbog tog što mu je bilo loše moram cijelu noć s njim provesti.
„Dobra večer. Kako si?" upitam ga ljubazno ulazeći s kolicima za previjanje.
„Pa sad kad tebe vidim puno bolje." Kaže i nasmije mi se zavodljivo. Koji mu je vrag sad?
„Oh, blago meni. Da vidimo ranu." Kažem i otkrijem ga. Izgleda da mu je druga sestra pomogla obući trenerku i majicu. Polako mu podižem majicu da otkrijem ranu i to me opet podsjeti na našu noć, no ovaj put se iskontroliram. On je za vrijeme cijelog previjanja imao neki čudan osmijeh na licu.
„Mogu te nešto pitati?" upitam ga okrenuta leđima. Sređivala sam pribor na kolicima.
„Ma možeš." Kaže razigrano.
„Izgledaš mi jako dobro, a rekli su mi da ti je pozlilo."
„Rekao sam ti odmah mi je bolje kad te vidim. Možeš ovo proliti?" Naglo se okrenem i sadržaj čaše koju je držao prolije se po meni, po hlačama točnije.
„Ajme oprosti. Nije namjeno." Pokuša se ustat, no rana mu ne dopušta.
„Ma nema veze. Idem ovo vratiti i presvući se. Ništa se ne brini." Kažem i izađem iz prostorije. U svlačionici ne pronađem rezerve hlače jer su mi naravno na pranju te sam primorana obući suknju. Dolazim u sobu s kolačićima koje mi je dala kolegica.
„Suknja ti definitivno bolje stoji od hlača." Kaže mi on i ja sjednem do njega na stolac.
„Hvala, ali mi je teže za rad." Kažem i nastane malo neugodna tišina.
„Ovaj ovdje me nešto smeta, neki kabel ili nešto." Kaže on iznenada i ja se ustanem provjeriti. Smetao ga je neki kabel s druge strane kreveta gdje nisam mogla doći zbog aparata.
„Možeš se samo malo podignut da lakše dođem do kabela?" upitam ga.
„Doktor mi je zabranio ustajanje nakon onog danas." Nalazim se u potpuno nezgodnoj situaciji jer preko njega moram doseći drugi kraj kreveta što znači da ću skoro morat leći na njega. Pomaknem ogradu i preko njega uspijem doseći kabel, no ne mognem ga pomaknuti. Zato jednim koljenom stanem na krevet da dobijem bolje uporište. Dok sam ja otpetljavala kabel, njegova ruka je dodirnula moju lijevu nogu i to točno gdje mi je ožiljak od pada s rola koji sam zadobila kao mala. Istog trena sam skočila s kreveta i namjestila suknju.
„Sad bolje?" upitam ga i odmaknem se dalje od njega. Njegove oči su sjajile nekim čudnim sjajem, sjajem spoznaje. Namjerno me zalio da vidi imam li ožiljak kao i Elly.
„Puno bolje. Hvala." Kaže i to je sve od njega. Sjednem u stolicu i krenem čitati njegove nalaze od danas.
„Što ti je danas točno bilo?" dignem pogled i shvatim da on mene već gleda. Neugodni trnci prođu kroz mene.
„Počela me boljeti rana. Ne znam zašto, ali doktor kaže da nije ništa zabrinjavajuće i da sutra moram na snimanje." Ne skida pogled sa mene.
„Aha. A za koliko ideš kući?" upitam ga s nadom da će reći brzo jer večeras je nepodnošljiv. Bojim se da ne shvati da ga lažem.
„Za tjedan dana. I pričao sam s doktorom. Rekao mi je da me pušta za tjedan dana na kućnu njegu, što znači da ću morati naći neku sestru i ja sam pitao bili to mogla biti ti." istog časa ga pogledam nekako ljutim pogledom.
„Pa ne mogu ja moje mjesto je tu." Kažem kratko.
„ Doktor je rekao sve srediti sa glavnom sestrom i ti bi bila odgovorna za mene. Ipak si mi spasila život."
„A što ako ja ne želim?" upitam ga hladno. Ne sviđa mi se gdje ovo vodi.
„Pa ne znam, mislio sam da bi htjela." Odgovori tužno.
„A ne znam moram razmisliti. A tvoja cura neće biti ljubomorna?" odlučim pokrenuti temu slike s noćnog ormarića.
„Ok. Nemam curu. Odakle ti to?" upita me znatiželjno.
„Pa na noćnom ormariću imaš sliku s nekom curom, pa sam mislila da ste skupa." Kažem onako bezosjećajno.
„Nismo više skupa. Bili smo prije i voljeli se kao nitko, a onda su došle laži i ona je bila povrijeđena. Sad ne znam gdje je, a morao bi pričati s njom. Ona je isto medicinska sestra. Možda ste studirali skupa? Zove se Elizabeth, no svi je zovu Elly." Kaže, a u meni se osjećaji miješanju.
„Zašto bi morao pričati s njom? Ne, s mnom nije nikakva Elly studirala." Odgovorim kratko.
„Pa imamo neriješenog posla. Šteta. Nego, imaš ti kog u životu? Clara je rekla da te vidjela s dečkom, no ti negiraš." Počeo je s privatnim temama.
„A vjerujem da ćeš ga riješiti. Oprosti, al ne želim s pacijentom pričati o svom osobnom životu." Znam da bi počela lagati o meni i Deanu, a ne želim to. Odgovorim i pogledam na sat. Ovo će biti duga noć.
„Nadam se i ja jer tek tad ću moći biti sretan. Onog trenutka kad joj sve ispričam. Aha, u redu." Kaže pomalo razočarano.
„To je nešto opasno bilo među vama?" upitam u nadi da saznam nešto više.
„Da, no ne bih o tome. Nikom ne pričam o tome." Kaže i polako se okrene na bok.
„U redu. Ali možda bi ti pomoglo da nekom ispričaš sve?" on samo uzdahne.
„Pomoći će mi kad njoj sve kažem i objasnim."
„A što ako njoj to ne bude puno značilo? Ako je sretna s nekim, ima obitelj već? Rekao si da je prošlo 6 godina." On se polako okrene prema meni tužna pogleda.
„Zašto mi svi to kažu? Ja sam uvjeren da me nije zaboravila i da ću ponovno u njoj probuditi onu našu ljubav." Govori, a u glasu mu je samouvjerenost. E da zna koliko je u pravu.
„A ako je prava ljubav onda hoće. Samo me strah da ti ne slomi srce ako je ona sretna s drugim i ako ima obitelj s njim." Ne znam zašto imam takvu potrebu povrjeđivati ga ovakvim sitnicama.
„Prava ljubav je. Ma neće, ako je i s drugim, djecu nema. Nedavno je završila školu i sigurno nema obitelj. I znam da je sanjala moju djecu. I znam da sam joj obećao biti prvi i posljednji." Ponovno se okrene. Blago rumenilo uhvati moje obraze kad spomene našu djecu. Koliko sam noći provela maštajući našu djecu.
„A dobro ako si tako siguran. A sanjala je kad je bila zaljubljena u tebe, sad možda sanja nekog drugog. Neka obećanja se ne održe." Idalje nastavljam.
„Jesam. Vidjet ću samo da ju pronađem. Ja ću svoje održati. Laku noć. Spava mi se." Kaže. Ja mu poželim laku noć i odem. Noć je bila mirna te dolazim kući ne previše umorna. Odspavam do jedan, a Dean me sačeka s ručkom.
„Sjedi, jedi i pričaj." Naredi mi i sjedne nasuprot mene.
„A dobro. Pa bila sam tamo i on na noćnom ormariću ima našu sliku s natjecanja i na zidu naš cvijet ljubavi. Izgleda da me idalje voli."
„Pa to je neočekivano?" upita malo zbunjen.
„Potpuno neočekivano. Sve moje što sam mislila o njemu pada u vodu. Nema curu, nema nikog praktički."
„Pa možda ga je neka povrijedila pa se on vratio onoj koju je on povrijedio? Ti si psihologiju imala bolje nego ja." Nasmije mi se.
„Ne znam, ali znam da je ustrajan u planu pronaći Elly." Kažem,a Dean se umalo zagrcne.
„Zašto ju sad odjednom želi pronaći?"
„Nešto je saznao i želi joj ispričati sve. On je uvjeren da ga još volim." Dean se sarkastično nasmije.
„E jadan u krivu je." ostatak ručka polako prolazi. Popodne se nađem s Adrianom na piću i utvrdim plan. Priznat ću Adamu sve nakon što ga prestanem liječiti.
**
„Dobar dan." Kažem pri ulasku u sobu. On se široko nasmije.
„Dobar dan, sestro Laura." Posebno naglasi ono Laura. Ne dam se smesti.
„Kako si danas?" upitam ga i pogledam temperaturnu listu. Nema terapije.
„Pa super. Jedva sam dočekao da dođeš da se okupam." Kaže i puhne.
„Idemo onda kupanje. Idem ja po stvari, a ti se spremi." Odem iz sobe i pripremim vodu, trljačice, sapun i dođem u sobu. A on sjedi kako sam ga ostavila.
„Znaš pod ono spremi se mislila sam da se skineš." On se zločesto nasmije i makne plahtu.
A/N: drugi dio kako je obećano. protekla dva dana sam provela pišući i službeno sam došla pred kraj s pričom. ima još dosta nastavaka za objaviti najmanje 10, ali objavljivati ću ih jednom tjedno. bitno da sam ih napisala. nadam se da vam se sviđa. vote and comment. hvala svima na podršci <3