I'll be your soldier

Izlazak s Adamom

Stigle smo na kolodvor, a on nas je očigledno čekao.

„Hej, što ima?" upitao je.

„Ma ništa, bile smo na kolaču. Kod tebe?"

„Pa, imam jednu ideju." Rekao je te se nasmijao.

„Aha, što ti je sad na pameti?" upitala sam ga te mu razbarušila kosu. Kako je samo bio osjetljiv na svoju kosu, kao da je od suhog zlata.

„Mislio sam da u subotu izađemo, možda u kino ili u Meka?" čim je to rekao ja i Adriana smo se značajno pogledale. Što da mu sad kažem? Ne mogu mu lagati, shvatit će.

„Ah, oprosti. Ona je moja ovu subotu. Idemo u shopping, girls day. Sorry." Rekla je Adriana.

„Da. Odavno nismo bile zajedno vani."

„Aha, u redu. Onda neki drugi put." Rekao je malo razočaran. Bilo mi je žao, ali morala sam riješiti ovu situaciju s Adamom. Ušla sam u bus te zauzela moju uobičajnu poziciju. Večeras sam pustila blok španjolskih pjesama, pogotovo Enriquea. On mi je najdraži kad me srce boli. Malo sam gledala kroz prozor, a malo u moju bijelu ružu. Što ću reći Adamu kad me bude pitao odakle mi ruža. Ma istinu, s istinom se ne može pogriješiti. Izašla sam iz busa, a on je bio na istom mjestu.

„O, bijela ruža. Od koga, ako se smije znati." Rekao je s prizvukom ljubomore.

„Ma da ti ne bi rekla. Zar si ljubomoran?"

„Ako je od dečka, onda jesam."

„Pa komplicirano je. Od muške osobe je, no nismo u vezi. I o čem si danas razmišljao?" pokušala sam promijeniti temu.

„Aha. Hoćeš mi jednom ispričati?" rekao je ignorirajući moje pitanje.

„Pa to su malo preosobne stvari da ih dijelim sa svima. E da, idemo sutra na piće." Rekla sam, a on se prvi put ove večeri nasmijao.

„Super. Jedva čekam upoznati te." Rekao je te smo se polako približili mojoj kući.

„I da, razmišljao sam kako sam te zagrlio. Eto, kad si već htjela znati. Kad da dođem po tebe sutra?" iznenadio me je odgovor te sam se zacrvenila.

„Hmmm... Daj mi svoj broj pa ti javim kad vidim sa svojima što ćemo sutra."

„Može." Rekao je te sam mu dala svoj mobitel da upiše broj. Taman je krenuo kad sam viknula.

„Adame, dođi tren." On me samo pogledao i okrenuo se. Došao je do mene te sam ga zagrlila. On je ostao iznenađen. Istina, bio je to malo nespretan zagrljaj jer je on bio na biciklu.

„Laku noć." Rekla sam te otišla.

„Mama, tata. Kakvi su planovi za sutra? Hoćemo li ići negdje?"

„Zovu lijepo vrijeme pa ćemo u polje. Zašto?" rekao je malo sumnjičavo tata.

„Ma zanima me." Rekla sam te večerala i otišla gledati seriju. Ubrzo mi je mobitel zavibrirao. 2 poruke.

Adam:˝I kakav je plan za sutra?˝

Dean:˝Nadam se da ćeš se zabaviti s prijateljicom.˝ Ajme, u što sam se ja uvalila. Ma nema načina da on sazna išta o ovome. Prvo sam odgovorila Deanu da idem spavati i da ću se sigurno zabaviti. A zatim Adamu:˝ Može li naš spoj ostati tajna? Ne želim da itko sazna."

„Može, iako ne shvaćam zašto."

„Objasnit ću ti. Možemo se naći popodne oko 3 sata?"

„Držim te za riječ da ćeš m objasniti. Može, čekat ću te ispred kuće."

„Ok. Laku noć."