I'll be your soldier

Dean se pokušao ubiti

**Elly's pov**

Ispratila sam ga i vratila se u krevet. Iako se nisam nadala, san me obuzeo. Mama me probudila oko 9 sati. Nema poruka ni od koga. Adam sigurno spava u busu, Adriana isto. Dean mi se nije javio od petka, malo sam zabrinuta. Vidjet ću ga danas u školi. Malo sam uzela knjige u ruke, ali misli su mi bile na različitim mjestima, na plaži, u šumi i na krovu. Zar je moguće da se to sve meni događa? Da sam se zaljubila, ovaj put stvarno? Skoro sam sigurna da je ovo zaljubljenost, a ono sve prije su bile simpatije. Spremila sam se za školu i onda shvatila da danas nema njega da me prati. Rastužila sam se. Kao uspomenu sam stavila narukvicu. Svaki put kad ju pogledam izmami mi osmijeh na lice. Prvi dan nakon kratkih praznika je te nisam očekivala ništa posebno. Čekala sam Adrianu i Deana da vidim zašto mi se ne javlja. Prvo je izašla Adriana i zagrlila me je.

„Moram ti nešto ispričati, brzo dođi." Šapnula mi je i povukla me što dalje od ljudi.

„Nemaš pojma što se dogodilo? Vidim da si mirna." Rekla mi je kad smo ostale same.

„Ne, što je bilo? Plašiš me." Rekla sam sad već prestravljena. Nikad ju nisam vidjela tako ozbiljnu.

„Elly, moramo pričati!" Luke nam prilazi prijetećim korakom.

„Što je vama? Gdje je Dean?" upitala sam. Samo da mu se nešto nije dogodilo.

„Ne znam što je među vama, ali on ne zaslužuje da ga tako lažeš. Dvolična si, znaš? Tražiš od njega iskrenost,a ti prva lažeš." Luke me je napao.

„O čemu ti? Prvo mi objasni o čemu je riječ, a zatim me napadaj i osuđuj." Rekla sam sad hrabro. Nema nikakvog prava prema meni se tako ponašati.

„Dean se pokušao ubiti." Te su mi riječi zazvonile u ušima i ispred očiju mi se zacrnilo. Pala sam u nesvijest. Ne znam koliko su me Luke i Adriana budili, no osvijestila sam se na klupi u parku. Adriana je bila blijeda kao duh, a Luke sav užasnut gledao u mene.

„Što je bilo?" jedva sam prozborila.

„Budna si. Nemaš pojma koliko si nas prepala. Kako si?" upitala me je Adriana sa svojih tisuću pitanja.

„Dobro sam. Malo me glava boli. Što je bilo s Deanom?" odmah sam upitala.

„Oprosti, nisam smio onako postupiti. Trebao sam ti polako reći. Vidim da ništa ne znaš. Oprosti još jednom. Sve ću ti ispričati." Rekao je Luke i sjeo do mene.

„Markirajmo danas. Ionako nam ništa neće biti." Predložila je Adriana i mi smo se nijemo složili.

„Molim te ispričaj mi. Želim znati." Zamolila sam Lukea i Adriana nam se pridružila na klupi. Ni ona nije znala cijelu priču.

„Onaj petak je bila utakmica i on je tada upoznao tog Adama čiji blog obožava. Mislim, ja ga nikad nisam shvaćao, nisam shvaćao tu njegovu opsesiju fotografijama. I ti si ga upoznala?" upitao me je, a ja sam samo kimnula glavom. Moj najveći strah se počeo ostvarivati. Dean je saznao za Adama i da ga ja poznajem prije nego sam mu stigla sve objasniti.

„Da, ja ga poznajem. Nema dugo da smo se upoznali i to je jako zapetljana priča. Nastavi priču kasnije će se svi dijelovi složiti." Rekla sam kratko gledajući u daljinu. Nemam snage nikog pogledat u oči.

„Ti si ga poznavala, ali si glumila da ga ne znaš? Jesam u pravu?"

„Da." Odgovorila sam tiho. Znala sam da će me osuđivati. Neka, zaslužila sam.

„On ništa nije posumnjao te je te večeri otišao na taj blog i gledao nove slike. I gle čuda. Naišao na vaše zajedničke slike i to jako bliske slike. Ja sam cijelo to vrijeme bio s njim jer smo se dogovorili da prespavam kod njega. Bio je jako bijesan, ljut, histeričan, ali ponajviše razočaran. Razočaran u sebe, ne toliko u tebe." Rekao je sad već slomljenim glasom. Ja to više nisam mogla slušati. Otrčala sam od njih, daleko. Trčala sam i trčala dok mi se vid mutio od suza. Shvatila sam da sam jedna obična dvolična osoba koja ne zaslužuje ikog oko sebe. Došla sam na obalu mora i sjela. Sjela i gledala u prazno. Neko vrijeme sam tako sjedila,a onda je došla Adriana.