I'll be your soldier

Krivica me ubija

Šetala sam ulicama i razmišljala što ću reći Adamu. Znam da ću ga povrijediti, nečije srce uvijek je slomljeno. Ipak je to moje najviše. Ne znam što osjećam, zbunjena sam cijela. Sve me boli i tijelo i duša. Sama sam kriva što sam osjećajna. Sva krivica je na mojim leđima. Iz misli me prenuo mobitel. Adriana me zove. Dogovorile smo se naći na kolodvoru, tu jedino i znam doći. Otišla sam kod nje i odmah zaspala. Nikad se nisam ovako osjećala, zbunjeno i slomljeno, kao da nema izlaza iz svega. Mrzim drugima nanositi bol na bilo kakav način, a sad jesam. Krivica, krivica me ubija. Ujutro sam se prva probudila i sjedila na krevetu. Imala sam poruku od Adama da je sretno stigao i da mu nedostajem. Vidjela sam da je 7 sati te sam izašla na balkon i nazvala ga. Znala sam da se već ustao, ali nisam bila sigurna hoće li moći razgovarati.

„Hej Adam." Rekla sam kad se javio.

„Elly?" upitao je.

„Što je bilo?" odmah je osjetio da nešto nije u redu.

„Svašta, Adame, svašta." Rekla sam na rubu suza.

„Možeš li sad pričati? Ne želim te smetati ako nemaš vremena."

„Mogu, ne smetaš mi. Pričaj što je bilo." Rekao je, a ja sam počela priču koju sam svako malo prekidala zbog plača.

„Stvarno je to učinio? Nisu njemu sve na broju." Rekao je Adam.

„Učinio je, iako meni idalje nije jasan razlog. Voljeti znači i ne biti voljen. Svatko ima svoju bol i treba se nositi s njom."

„On očito ne zna ili je ovo samo trik da budete u vezi? Možda je on neki psiho?"

„Nije psiho samo je zaljubljen. Nismo svi isti, znaš. Ne vjerujem da je bio neki trik jer nije znao priču. Sve je to učinio u trenutku slabosti." Rekla sam opravdavajući Deana iako neznam zašto

„I sad ste u vezi?" upitao je nakon trenutka šutnje.

„Aha." Kratko sam odgovorila znajući koliko ga boli.

„A ono što smo mi imali? Ono nije bilo nešto obično."

„Mi smo imali nešto prekrasno, a sad imamo jedno divno prijateljstvo." Odgovorila sam mu.

„Što ti zapravo osjećaš prema njemu, a što prema meni?" upitao me je izravno. Znala sam da će to pitanje jednom isplivati.

„Ne tjeraj me da ti na to odgovorim. Ne znam ni sama. Ono što sam ti rekla to i osjećam prema tebi, a za njega nisam sigurna."

„Znači, mene voliš, a s njim si?" rekao je nekim čudnim glasom.

„Oba dvojica mi nešto značite, ali ti više. Ne znam jeli to ljubav ili ne."

„Shvaćam." Rekao je razočarano.

„Slušaj. Dala sam priliku meni i Deanu. To ništa ne mora značiti. Možda mi prekinemo do ljeta, možda on uvidi da ja nisam takva kakvom me on drži, možda uopće ne budemo dugo u vezi. Nikad se ne zna što budućnost nosi." Rekla sam. Morala sam mu dati nadu, ali i sebi.

„Znam, ništa ne traje vječno. Nadam se da nisi pogriješila sa tim. Moram ići, čujemo se večeras." Rekao je te smo se pozdravili.

**Adriana's pov**

Istina je, Elly je lagala. Ona je tako osjećajna i druge stavlja ispred sebe. Više misli kako je drugima,a najmanje kako je njoj. Jako ju je pogodilo sve ovo s Deanom i pristala je biti u vezi s njim. U redu, tu ju shvaćam. Ima grižnju savjest, ali opet šteti sebi samo da bi njemu bilo dobro. Ujutro sam ju čula kad je ustala. Nazvala je nekog, Adama. Sve mu je ispričala. Ona njega voli, sad to vidim. Njemu ne bi mogla lagati, dok je Deanu bez problema lagala. To je ljubav, ne možeš lagati onome koja iskreno voliš i cijeniš. Jako me boli gledati ju ovakvu. Vrijeme će pokazati da ona i Dean nisu jedan za drugog. On će to vidjeti i sve će biti u redu.