I'll be your soldier

Prišao mi je

˝Što misliš hoće li nas pustiti 7 sat? Baš mi se ne da biti u ovoj ludnici. Bilo bi nam ljepše u našem parku ili negdje uz more.˝žalila sam se Adriani za vrijeme odmora.

˝Ma znam ja zašto ti želiš slobodan 7 sat. On je tad slobodan pa ga možeš vidjeti.˝rekla je Adriana i baš u tom trenu je on prolazio pokraj nas. Dean, dečko koji mi se sviđa od početka srednje škole. Nije to nikakva ljubav, samo zaljubljenost. Mislim, voljela bih ga upoznati, ali ne čini se kao tip koji priča i slaže se s ovakvim kao ja. On je onako tipičan frajer, kožnjak, košulje, starke. Sigurno ima neku curu za koju ja ne znam. Dobro, ponekad izmjenjujemo poglede, ali to nije ništa. Kad prolazi pokraj mene ili me pogleda, kroz mene prođe nekakva jeza, strah. Adriana je taman htjela komentirati kako ću ga ionako vidjeti na kolodvoru, ali sam ju ja opalila nogom na što se ona okrenula i shvatila da treba šutjeti. Opet me je pogledao onim svojim pogledom kojeg nikako ne mogu pročitati.

˝Pa pitaj ga za ples, glupačo.˝rekla mi je Adriana pošto se on udaljio.

˝Neću i ne mogu. Onda bi ti morala biti sama.˝rekla sam joj.

˝Ma ne bih bila sama, pitala bih Caleba da mi bude pratnja.˝

˝Ti stvarno misliš da bih se ja usudila prići mu i pitati ga to? Je je, pa da me još otpili. Ne treba mi takvo poniženje.˝rekla sam te smo time završile razgovor o njemu i prebacile se na tračanje nekih cura. Nastava je prolazila ubitačno sporo, ali srećom nismo imali 7 sat. Izletjele smo iz škole, otišle do dućana kupiti gumene bombone te se spustile na rivu. Sjele smo u blizini mora, pustile glazbu te uživale u stihovima. Srećom imamo isti glazbeni ukus te nema prepirki. Odjednom osjetim nečiji pogled na sebi. Znam da zvuči čudno, ali ja mogu osjetiti kad me netko gleda. To je neki čudan osjećaj. Okrenula sam se i vidjela Deana i njegovog najboljeg prijatelja Lukea kako sjede nedaleko od nas i pričaju. Opalila sam Adrianu po ruci i pogledom joj pokazala prema njima.

˝On tebe prati. Ti se njemu sviđaš 100%, ali se boji prići ti.˝zaključila ja Adriana.

˝Pa neka, on je sam kriv. Može mi prići, nisam valjda toliko strašna?˝upitala sam ju sarkastično te se okrenula leđima prema njima.

˝Ma nisi ženska glavo. Možda je on jednostavno sramežljiva kukavica. Nisu skinuli pogled s nas.˝ rekla je Adriana. To je njezina teorija za njega, dok je moja teorija da mu se jednostavno ne sviđam, već da nas gledaju zbog toga jer nas dvije uvijek radimo neke gluposti.

˝Nego, idemo na kolodvor, ubrzo će bus.˝rekla sam te smo otišle na kolodvor. Tamo smo srele Caleba, Grace i Katy. Tako smo pričali dok nam busovi nisu došli. Na njega nisam obraćala pozornost više. Ja živim u selu koje je 20-tak minuta vožnje od Tower Citya, dok Adriana i ostatak ekipe žive u drugom gradu, Derevilu, koji je udaljen sat i pol vožnje. I on živi u tom gradu, no to je manje bitno. Nema ničeg ljepšeg nego voziti se u autobusu, pustiti najdraže pjesme da sviraju na slušalice i promatrati more i krajolik. Moji dani su jedna obična kolotečina. Kuća-škola-kuća-učenje-spavanje. Nema nikakve akcije, drame niti ičega. Došla sam kući, večerala, obavila higijenu i otišla spavati. Srećom je bio petak. Negdje oko ponoći stiže mi poruka. Od Adriane, naravno.

„ Sutra idemo u šoping. Moram naći haljinu. Pokupi me oko 10 sati na kolodvoru." Kratko i jasno te sam joj samo odgovorila ok. Ujutro sam se jako teško probudila. Doručkovala te se spremila za šoping. Bit će zamorno, već znam. Moj tata nas je odveo do šoping centra i ostavio. Prvo smo krenule u potrazi za haljinama. Bile smo u par dućana, ali nam se nisu sviđale baš. Ušle smo neku prodavaonicu baš s haljinama te se bacile na isprobavanje. Ja sam uzela jednu bijelu, jednu rozu i jednu svijetlo plavu i jednu tamno sivu, skoro crnu. Ta mi nije izgledala kao haljina za ovu prigodu, ali sam ju zbog Adriane isprobala. Sve sam isprobala te sam se ipak odlučila za sivu. Predivno mi je stajala. Bila je lepršava, do koljena. Gore je bila od čipke. Adriana si je uzela jednu crvenu, usku. Ja to sebi nikad ne bih kupila, ali njoj je lijepo stajalo. Htjela me je nagovoriti da obujem štikle ili bar cipele s potpeticom, ali nisam se dala. Obući ću svoje najdraže starke i točka. Ostatak vikenda je prošao dosta brzo. A i polovica tjedna je prošla rekordnom brzinom. Bilo je četvrtak, dan kao i svaki drugi. Zapravo i nije. Za vrijeme odmora sjedila sam ispred učionice, zajedno s Adrianom i Katy i komentirale smo neke dečke i cure koji su prolazili pokraj nas. Ništa neobično nije bilo dok se on nije pojavio. Dean, prošao je pokraj nas, nekako sporo, kao da je htio da ga primijetimo. Adriana mi se samo nasmijala, a ja sam ju streljala pogledom. Kad eto njega nakon par sekundi.

˝Elly, možemo popričati nasamo sekundu?˝upitao me je dok je gledao u svoje starke.

˝Ok. Ali kako znaš moje ime?˝upitala sam ga dok smo se udaljavali prema osamljenom dijelu hodnika.

˝Kad čovjeka nešto zanima, on se potrudi saznati.˝rekao je i dalje me ne gledajući u oči.

˝Što si me trebao nasamo?˝upitala sam ga.

˝Mislio sam da idemo skupa na onaj ples, mislim ako nemaš pratnju ili slično.˝ovo je izgovorio takvom brzinom i nesigurnošću.

˝Pa, mislila sam ići s Adrianom, ali kad već pitaš možemo ići skupa.˝rekla sam.

˝Super.˝sad me je pogledao u oči. Da, u te oči sam se i zaljubila, no ne smijem mu dati doznanja za to.

˝Trebaš imati sivu kravatu, takva je moja haljina pa da budemo upareni.˝rekla sam smijajući se.

˝Ok, super. Nego, gdje ćemo se naći?˝

˝Naći ćemo se ispred restorana, mene i Adrianu će moji dovesti. Mislim da je tako najbolje. Sad idem. Vidimo se.˝rekla sam i otišla.

A/N: evo i novio dio.... nadam se da vam se sviđa. malo smo otkrili o nepoznatom dečku. meni je početak malo dosadan ali od sad postaje sve zanimljivije... ako vam se sviđa vote and comment :)