I'll be your soldier

Na plaži

Adam spava te se odlučim javiti Deanu. Prvo sam mu se pohvalila da smo Adam i ja postali par, pa sam mu ispričala nešto o izložbi i na kraju sam se dotakla Lukeove i Adrianine svađe. On je znao zašto je Luke takav, no zakunio se da nikom neće reći. Nisam puna navaljivala, saznat ću jednom. Ubrzo smo stigli u Tower City i naši roditelji su nas dočekali. Mislila sam da će me mama ugušiti.

„Daj, pusti me! Hoću disati!" zapomažem, a ona me samo počne ljubiti. Narednih dva sata sam provela prepričavajući sve događaje i pokazujući fotografije. Tek sam predvečer uspjela malo prileći. Iako sam bila mrtva umorna, sutradan sam otišla s Adrianom na koncert. Odlično smo se provele. Adama sam ostavila da se odmori ova dva dana koja sam provela s Adrianom. Boli me vidjeti ju slomljenu. Izgleda da joj se Luke ne javlja i jako je ljuta na njega. Možda čak i prekinu.

„Idemo na kupanje danas?" stiže mi poruka od Adama.

„Naravno." Odgovorim mu i počnem spremati torbu. Dvoumim se hoću li ponijeti knjigu. Ma neću, nije mi potrebna. Obučem ljetnu plavu haljinu i plavi kupaći. Pas počinje lajati i shvaćam to kao znak da je Adam stigao. Izlazim i kuće i vidim Adama na biciklu?

„Mislila sam da ćemo pješke ići." Kažem razočarano.

„Pa mogla si mi reći." Odvrati i siđe s bicikla.

„Ma nema veze. S biciklom ćemo prije stići." Kažem, ali pomalo razočarano pođem prema garaži. Nadala sam se da ćemo šetajući i držeći se za ruke ići na kupanje. Sjedam na bicikl i pokušam voziti, no ne ide. Gume su mi probušene.

„Mark, John!" viknem iz sveg glasa i njih dvojica se spuštenih glava izlaze iz kuće.

„Oprosti." Zborno progovaraju bez da sam ja išta rekla.

„Objasnite!" malo jačim glasom zapovjedim.

„Malo smo se utrkivali i kako tvoja bicikla nema brzine, ja sam ju posudio, naletio na kamen i probušio gumu." Opravdava se John.

„A dobro. Imate ju popraviti do sutra, inače ću vas reći tati." Zaprijetim, uzmem torbu iz košare i uputim se prema Adamu.

„Čuo sam sve." Kaže i uzima torbu i stavlja ju na leđa.

„Ma budale. Oprosti na ovom igrokazu." Ispričam mu se i polako krenemo put plaže, ja hodajući, on pedalirajući.

„Nisam znao da se toliko možeš derati. Bit ćeš stroga majka." Kaže i nasmije se.

„ Ne znaš ti dosta o meni. Pa ne planiram baš imati djecu." Kažem, a on se zaustavi.

„Molim? Ja hoću puno djece." Pogleda me ozbiljno.

„Nećeš ih ti rađati." Odgovaram jednako ozbiljno.

„Ti si stvarno ozbiljna?"

„Najozbiljnija. Mislim, sad tako mislim. Tko zna što će mi se za par godina vrtjeti u glavi." Nasmijem mu se jer je atmosfera postala nekako napeta.

„Aha, i ja mislim." Odgovori i stvari se vrate u normalu.

„Nismo pet dana u vezi, a već o djeci razgovaramo." Kažem i oboje se nasmijemo.

„Pa bolje počet na vrijeme planirati." Kaže i puhne.

„Nikad nećemo stići na plažu. Penji se." Zaustavi s i pokaže na volan.

„Tu? Nema šanse!" odmah odbijem odmahujući glavom.

„A daj, ne budi takva." Kaže i ponovo pokaže volan. Nekako se nezgrapno popnem i sjednem. Zavalila sam se i naslonila na njegove ruke. Moja glava bila je na njegovim prsima, a njegova brada na mom ramenu.

„Možeš?" upita, a ja slabo promumljam potvrdan odgovor.

„Ne boj se, nećemo pasti. Opusti se." Kaže i ja mu povjerujem. I stvarno, sretno smo stigli na jednu plažu. Bilo je prilično ljudi i naših vršnjaka.

„Osjećaš li poglede?" upitam ga i uzmem torbu. On je ponio samo ručnik.

„Osjećam, ali zanemari. Naviknut će se oni na nas." Silazimo niz improvizirane stepenice napravljene od kamenja. Pronalazim mjesto ispod bora i širim ručnik. On se smjesti pokraj mene i otrči u more. Lako njemu, samo skine majicu. Oh, skine majicu. Možda ovaj dan ne preživim. Slažem svoju haljinu u torbu, gumicu za kosu u jedan pretinac. Tek sam tad spremna za ulazak u more. Polako ulazim. Kad eto njega odjednom i počne me špricati. Zbog šoka hladne vode na moje znojno tijelo počnem vrištati. On me samo zgrabi i baci u dubinu. Počnem plivati, a on za mnom. Neko vrijeme se naganjamo, pa špricamo. Izmoreni izlazimo iz vode i bacamo se na ručnike. Kapljice vode klize niz njegove ruke, mišiće. Zar je moguće da je on moj dečko?

„Što me tako gledaš?" upita te rukom prođe kroz mokru crnu kosu.

„Razmišljam jesi li stvaran ili samo iluzija, priviđenje." Kažem, a on mi se približi i počne me ljubiti.

„Zar bi ovo moglo napraviti priviđenje?" Upita nakon što ostanemo bez daha od poljupca.

„Nikako." Kažem i uzdahnem. Nisam znala da sam sposobna na ovakve osjećaje. Njegovi poljupci bude sve loše u meni, bude neku novu mene koju nitko do sada nije uspio probuditi.

„Otkad su oni u vezi? Što se tu događa? Kako može biti s njom? Koliko je on uopće stariji od nje? Je li ovo protuzakonito?" odjednom čujem masu pitanja.

„Čuješ li ti ovo?" upitam ga, pomalo sa suzama u očima. Kao da mi nije bilo dosta sve ovo prolaziti s Deanom.

„Čujem i nije me briga." Odgovori i ustane.

„Nije protuzakonito ako je ljubav obostrana. Ona je moja cura i ako itko ima problema neka odmah kaže." Obrati se skupini cura od kojih je došla ova lavina pitanja.

„Nema problema." Kaže jedna i vrati se ekipici.

„Riješeno." Kaže i poljubi me u čelo.

„Idemo u more?" upitam ga i ovaj put ja prva uđem u more. Ovaj put lagano plivamo i zezamo se. Zalazak se polako spušta, a nas dvoje ga dočekamo sjedeći u plićaku.

„Ovo je predivno." Kažem i stavim ruku iza njegovih leđa, a on me obgrli.

„Znam. Morali bi krenuti." Kaže, no nijedno se ne pomiče.

„Zar moramo?" upitam, a on me počne ljubiti. Na plaži nema više nikoga. Ležimo u plićaku. Moja leđa nabadaju kamenja, ali to je zanemarivo sve dok se naše usne gibaju u ritmu. Noge su nam isprepletene, a tijela jedna na drugom. Tako ostajemo sve dok ja ne počnem drhtati od hladnoće.

„Stvarno je vrijeme da krenemo." Kažem šaptom i on ustaje. Blesavi osmjeh nam je na licima. Spremamo se bez riječi i krećemo kući.

A/N: Malo dosadan nastavak.... nemam baš vremena za pisati, a isplanirala sam cijelu priču. nemam pojma koliko će nastavaka imati, ali tek sam na pola došla. čisto mala informacija. nastojat ću što preko uskrsnih praznika bar nešto više napisati i objaviti... ako vam se svidjelo vote and comment.. jako mi znače vaši komentari, a na prošlom nastavku ih je bilo baš malo...