I'll be your soldier

"Dobit ćeš svaki dan jednu ružu, sve dok mi ne postaneš cura"

~petak~

Ujutro sam se probudila sva znojna. Sanjala sam da sam bila s obojicom u vezi te da je Dean ubio Adama. Kako glupe snove imam. Nije mi bilo ugodno, ma to ionako nije moguće. Ja nikad to ne bih mogla. Ujutro sam učila, bila na laptopu, kao i svaki dan. Jedva sam čekala da idem na bus i vidim ga. Na brzinu sam se spremila te izišla na cestu. Nije ga bilo. Stala sam se okretati i tražiti ga pogledom. Odjednom sam čula smijanje. Naravno, sakrio se u dvorište kuće nasuprot moje. U toj kući nema nikoga do ljeta te je prazna. Koja budala.

„Koji si ti idiot! I da znaš, nisam te tražila pogledom, tražila sam mačku. Pobjegla mi je jutros i još je nema." Morala sam lagati, bilo je preočito da sam ga tražila. U ovih dana sasvim sam se naviknula na naše prepucavanje i razgovore.

„Da, da sigurno. Vidim da uživaš pričati sa mnom." Rekao je te se mangupski nasmijao. Mrzim te osmjehe, tako su slatki i zavodljivi. Mrzim ih jer ih obožavam.

„Pa iskreno, mislim da si drugačiji od drugih." Rekla sam.

„Misliš? Želiš potvrditi?"

„Znam, znam mogu izaći s tobom u subotu i saznat ću."

„U, čitaš mi misli. Moram paziti što mislim. Mogla bi pročitati. Ne želiš znati na što sada mislim." Rekao je te se opet nasmijao.

„Glup si i ne čitam misli. Nego, o čemu misliš? Živo me zanima." Rekla sam te se nasmijala.

„Stvarno te zanima? Ah, ne mogu ti reći. Možda se naljutiš."

„Razmišljaš o meni?" on je samo kimnuo glavom. Sad me živo zainteresirao, no bus je došao. On mi je samo mahnuo te sam ušla. Cijeli put sam razmišljala što mu to znači. Što se njemu mota po glavi, zašto mi se upucava? Stigla sam u grad te pričekala Adrianu. Opet ista priča o tom liku iz benda, kako je on kreten, budala. Stvarno hoću pričati s njom u vezi svega, treba mi moja najbolja prijateljica, a ne histerična koza koja gleda nekog tamo lika koji ne zna što da radi od svog života. Ah i to će ju proći. Nisam vidjela Deana. Sinoć smo malo pričali, no nije ništa spomenuo da neće doći u školu.

„E da. Ne idemo odmah u školu." Rekla je te se vragolasto nasmijala.

„Što je sad? Gdje me vodiš?" pitala sam ju dok me je vukla za ruku. Išli smo u jedan park iza škole. Mislila sam da mi ima nešto važno pričati, no tamo je bio Dean. U ruci je nosio jednu bijelu ružu. Inače, moja opsesija su ruže, obožavam ih. U vrtu imam 5 ruža, tamno crvenu kao krv, žutu, bijelu i dvije roze. Roze najljepše mirišu. Najveća mi je želja pronaći sadnice crnih ruža. Prišao mi je te me poljubio u obraz i dao ružu.

„Dobit ćeš svaki dan po jednu ružu, sve dok mi ne postaneš cura. Nek one budu simbol mog čekanja i nade." Rekao je.

„Ni slučajno. Ne želim da bezveze trošiš novce i da se jadne ruže beru zbog mene. Ne čini to, molim te."

„U redu, ali znaj da ću smisliti neki način da ti pokažem koliko mi je stalo do tebe." Rekao je.

„Awww. Kako slatko." Jaukala je Adriana u pozadini. Ja sam ju samo ošinula pogledom.

„Ma znam da ti je stalo do mene i stvarno mi to ne trebaš svaki dan dokazivati. Samo me nasmijavaj i pričaj sa mnom i sve super. Sinoć sam ti rekla što očekujem te to mi je dosta." Rekla sam te smo otišli u školu. Cijeli dan sam razmišljala o njemu i Adamu.

„Mogu te nešto pitati?" upitala sam Adrianu na povijesti. Nismo ništa posebno radili te je cijeli razred pričao.

„Možeš. Nije nešto ozbiljno?" odmah se prepala.

„Imam problem. To to ogroman." Započela sam.

„Znaš za Adama, onog lika o kom sam ti pričala?" ona je samo kimnula glavom.

„E pa on me svaki dan prati do stanice kad idem u školu i do kuće kad se vraćam. Stvarno je super i mislim da mi se upucava. Čak me pitao za spoj u subotu. Ne znam što da radim. S jedne strane je Dean, a s druge strane on."

„Stvarno?? Opa i to mi tek sad kažeš? Glupačo jedna!" rekla je te me lupila po ruci.

„Da, pričamo cijeli ovaj tjedan i stvarno mi je ok lik." Rekla sam, no nastavnica nas je prekinula i počeli smo obrađivati gradivo. Navečer nas je pustilo ranije te sam rekla Adriani da odemo negdje gdje nas Dean neće pronaći. To zvuči malo čudno, no on želi da stalno bude sa mnom što zna biti malo naporno. Otišle smo u jedan malo udaljeniji kafić i naručile kolač.

„ Počni pričati!" naredila mi je Adriana.

„Pa od početka tjedna me prati i pričamo o običnim stvarima, muzici, o njemu, meni. Pričamo onako kako ne mogu s Deanom. S Deanom ponekad ne mogu pronaći svježe teme, osim škole, nogometa, prijatelja. Ne priča o sebi što mi malo ide na živce. Dok s Adamom sam odmah nekako došla na neke malo teže teme, osuđivanje ljudi, tamna strana kod ljudi, a opet se znamo našaliti u onih 5 minuta koliko pričamo." Rekla sam u jednom dahu. Jedva sam čekala sve reći na glas.

„Zanimljivo. I što sad? Ideš na spoj s njim?"

„Ne znam. Bojim se da ne povrijedim Deana, ipak je nakon toliko vremena smogao snage da mi priđe. Stalo mi je do njega, ne znam. Ni sama ne znam kako se osjećam."

„Pa idi na spoj s njim i vidi kako će ti biti. Ti si sebi najvažnija. Ako nije onakav kakav se sad prikazuje onda ga otkantaj i budi s Deanom." Moja ˝pametna˝prijateljica ima ideju.

„A ako mi se još više svidi? Ako je stvarno dobar?" upitala sam ju.

„Pa onda odluči, ili on ili Dean. Ili budi s oba dvojicom prijateljica. Ako je to moguće."

„Imaš pravo. To ću i učiniti." Još smo malo pričale te smo se uputile prema kolodvoru. Moju bijelu ružu nosim cijeli dan sa sobom. Predivan znak pažnje. Stigle smo na kolodvor, a on nas je očigledno čekao.

A/N: tko vam se više sviđa Dean ili Adam? voljela bih čuti mišljenja :) nadam se da vam se dio sviđa