„Adriana, ovo je Adam. Adam, ovo je moja najbolja i najgluplja prijateljica Adriana." Upoznala sam ih te zadobila ljuti pogled od Adriane.
„Ti si glupa." Rekla mi je.
„Što ćeš sad ti?" upitala sam Adama.
„Idem malo prošetati do utakmice. Možda sretnem kog starog prijatelja." Odgovorio je.
„Nađemo se tu nakon utakmice?" upitala sam ga prije nego smo se odvojili.
„Može. Vidimo se i zabavi se." Rekao je te smo se pozdravili.
„Opa, kako je lijep. Puno bolji nego što si ga opisala." Rekla je Adriana nakon što se udaljio.
„Nije sve u izgledu. Ali jako je lijep i dobar. Cijeli ovaj tjedan sam provela s njim i jako smo se zbližili."
„Eto, našla si novu najbolju prijateljicu." Rekla je te se kao ljuto okrenula.
„Ma znaš da si ti moja jedina najbolja prijateljica. Zauvijek." Rekla sam joj te ju obgrlila jednom rukom. Pričala sam joj događaje od ovog tjedna dok nismo srele Deana.
„Hej, nemaš pojma koliko mi je drago da si došla. Ovo je stvarno bio dug tjedan. Nedostajala si mi." Rekao je te me zagrlio.
„Da. I ti meni." Rekla sam. Dobro sad, mala laž ne može puno štetiti. Nije da mi je nešto nedostajao, ali pao bi mi na pamet s vremena na vrijeme.
„Moram ići sad. Pokušat ću zabiti jedan gol i taj je posvećen tebi." Rekao je te otišao.
Nas dvije smo se smjestile među prve redove. Pogledom sam tražila Adama. Našao je mjesto par sjedala iznad nas. Mahnula sam mu, a on mi je vratio pozdrav. Utakmica je počela. Nisam neki ljubitelj nogometa, ali kako ga vole i Adriana i Dean i ja sam ga počela pratiti. Adriana je cijelu utakmicu srdačno navijala za Deanov tim pa sam i ja morala. U drugom poluvremenu je Dean zabio gol i poslao i zračnu pusu. Ja sam mu se samo nasmijala. Pobijedilo je Deanov tim 1:0, Deanov je jedan gol. Bila sam ponosna na njega.
Nakon utakmice sam ga pričekala da mu čestitam. Adriana me je odvela ispred svlačionice, no rekli su nam da je već otišao. Otišle smo ga potražiti i vidjele da priča s Adamom. Srce mi je zapelo u grlu. Dean me je vidio i mahnuo mi. Ja sam uzvratila. Adam me je zbunjeno gledao, a ja sam mu pogledom pokazala da glumi da me ne zna.
„Hej, bio si super." Rekla sam mu kad sam mu prišla.
„Da, onaj gol je bio za tebe."
„A tko je ovo?" upitala sam ga praveći se luda. Adam je sve shvatio te prihvatio igru.
„Ovo je dečko koji ima najbolji blog na svijetu." Rekao je Dean.
„Blog?" upitala sam začuđeno. Nisam znala o nikakvom Adamovom blogu.
„Da, blog na koji stavljam svoje slike. Ima ta društvena mreža na kojoj objavljujemo svoje slike te nas drugi ljudi prate." Objasnio j Adam te dobio jedan ljut i upitan pogled od mene.
„Takva mi je čast upoznati te uživo. Jesi objavio nove fotografije? Nisam odavno bio na tvom blogu?"
„Jesam, ima ih dosta. Imam neku inspiraciju za fotografiranje zadnjih dana." Rekao je te se nasmijao. Znala sam da misli na naš spoj prvi.
„Hej, poziva te moja mama na večeru." Ubacila se Adriana.
„O super. Idem ja kod Adriane, a mi se vidimo u ponedjeljak." Rekla sam Deanu te se pozdravila s njim.
„Bilo mi je drago upoznati te i pogledat ću tvoj blog." Rekla sam Adamu te mu namignula da Dean ništa ne shvati.
„Također." Rekao je te smo ja i Adriana otišle kod njezine mame. Hrana koju spremi njezina mama se ne odbija. Odmah sam poslala Adamu poruku s adresom, no je odbio i rekao da me čeka za sat vremena kod auta. Na večeri je bilo zabavno, njezina mama je carica. Nakon jako ukusne večere našla sam se s Adamom.
„Hej, što si radio? Oprosti, malo je glupo ispalo što si morao čekati, ali nisam mogla odbiti poziv." Opravdala sam se dok smo ulazili u auto.
„Ma nema veze. Našao sam se s dva stara prijatelja. Vrijeme mi je brzo prošlo." Odgovorio je te upalio auto.
„I to je taj dečko koji je zaljubljen u tebe?" upitao me je iznenada.
„Da. Nemaš pojma koliko sam se prepala kad sam vas vidjela kako pričate."
„Zašto se bojiš da on sazna da smo mi prijatelji?"
„Ne znam. Imam neki strah, ne mogu objasniti to. Čini si se kao malo preljubomoran tip i malo posesivan. Kad smo u društvu samo gleda je li ima koji dečko i jeli me gleda."
„Pa zašto to trpiš? Jednostavno mu reci nešto, prigovori mu." Rekao mi je pomalo ljutito.
„Ma proći će ga. Ubrzo će vidjeti da sam skroz bezveze i ostavit će me na miru."
„Nemoj biti tako sigurna. Koliko smo pričali, shvatio sam da je jako zagrijan za tebe." Rekao je ljubomorno.
„Stvarno? Nisam imala takav dojam."
„Vjeruj mi. Nego, mogu te nešto upitati, ali treba mi iskren odgovor." Upitao me je odjednom.
„Ma pitaj. Ja sam otvorena knjiga."
„Kakvi su tvoji osjećaji prema meni?" Upitao me je gledajući cestu.
**Adam's pov**
Cijeli tjedan smo proveli skupa. Jako je slatka i čisti je dokaz da ima još dobrih cura. Nasmijava me, šali se, prihvaća šalu i budalasta je. A opet u drugu ruku s njom možeš pričati o svakakvim stvarnima, zrela je za svoje godine. I zna peči palačinke. Stvarno mi je bilo lijepo s njom i njezinom braćom. Kad je došla kod mene i ležala pokraj mene, imao sam osjećaj da sam najsretnija osoba na svijetu. Još od spoja ju prokleto jako želim poljubiti, no ona je tako udaljena, hladna, distancirana što se tiče toga. Odlučio sam ne prenagliti se i pustiti da na napravi prvi korak. U ponedjeljak se moram vratiti na Akademiju, ali nemam joj srca to reći. Zato želim znati što ona misli o nama, meni. Znam da ćemo ostati prijatelji, ali bojim se da bi mogla imati nešto s onim likom. Ipak je on s njom svaki dan.
**Elly's pov**
Iznenadilo me je njegovo pitanje. Kako da mu odgovorim kad ni sama ne znam. Mislim, sviđa mi se i super je prijatelj.
„Prema tebi? Ne znam. Stvarno ne znam. Jako si mi drag i sviđaš mi se. Drugačiji si od drugih i to mi se posebno sviđa. Obožavam naše razgovore i imam povjerenje u tebe iako te kratko znam. Zašto?" rekla sam točno ono što sam mislila.
„Ima li ikakve šanse da budemo par? Ne ljuti se odmah, molim te. Znam, ti nisi cura za vezu, ali ja sam se zaljubio u tebe." Priznao mi je. Ostala sam u šoku. Dva dečka su zaljubljena u mene, a meni se obojica sviđaju.
„Ne znam. U ovom trenu ne. Polako pronalazim sebe i izgrađujem se kao osoba i ne treba mi veza. Ti si mi jako drag, kao i Dean te ću ti reći kao i njemu. Možemo biti prijatelji i vidjeti što će se iz toga razviti." Rekla sam mu, iako bih stvarno voljela biti s njim.
„I ti si većinu vremena u dalekom gradu. Kakva bi nam veza bila? Preko mobitela i računala. Stalo mi je do tebe, ali i do mene i ne želim si priuštiti to mučenje."
„Znam. Daljina je problem. Ali ne prevelik ako postoji povjerenje i ljubav."
„Ljubav? To je malo preteška riječ za mene."
„Imaš pravo. I kad smo već kod udaljenosti, ja se u ponedjeljak vraćam na akademiju." Kad je to rekao nešto se prelomilo u meni. Kako ću ja bez njega i njegove pratnje na biciklu?
„Već? A kad se ponovo vraćaš?" upitala sam s tužnim glasom. On je to primijetio.
„ Za 2 mjeseca. Na ljeto, kad ti završi škola. Ne brini, čuti ćemo se svaki dan, vikendom možemo na Skype." Rekao je pokušavajući me razvedriti.
„Tako dugo? Kako ću ja bez tvoje pratnje na biciklu? Može me netko oteti?"
„Nažalost. Ako te netko otme, ja ću te spasiti. Bez brige." Rekao je te mi se nasmijao. Ostalu vožnju smo proveli većinom u šutnji. Jako me je pogodila ova vijest o rastanku. Sve što je lijepo kratko traje.
„Ne budi tužna. Imamo još dva dana za oprostiti se. Što bi htjela raditi?" upitao me je kad smo bili blizu našeg sela.
A/N: evo novi dio.... nadam se da vam se sviđa. idući dio će biti jako šokantan i nadam se da će vam biti zanimljiviji od ovog ;) što mislite o Ellynom ponašanju i skrivanju novog prijateljstva? zanima me vaše mišljenje. novi dio za tjedan dana