NA GRANICI

26. deo

Sledećeg jutra probudila sam se i previše blizu Damjanu zbog čega mi je bilo neprijatno.
Blaga reč bi bila da sam se komirala. Spavala sam kao beba.
Tako rasčupane kose pošla sam u kupatilo da se istuširam dok je dotični kreten i dalje spavao.
Vrele kapljice koje su se slivale niz moje modro telo ovog puta su me dosta pekle, ali u isto vreme i prijale.
Iz kupatila sam izašla kao nova osećajući se sveže.
Bilo je lepo i sunčano vreme, a moje raspoloženje se poklapalo sa njim.
J: Gde ideš?
Upitala sam Damjana kada sam ga srela u hodniku.
D: Do prodavnice.
J: Želim i ja.
D: Dobro.
Zbunjeno ga pogledam nakon što mi iznervirano odgovori.
J: E pa neću!
Kažem i ja iznervirano, a na njegovom licu se pojavi ironičan osmeh.
D: Koji kurac više Tara? Želiš da izađeš? Izađi. Briga me.
Već malo povisi ton što me još više iznervira.
J: Neću da idem zato što si ti nadrkan i ne možeš više da me izdržiš. Bolje onda da ostanem kući.
D: Dobro onda ostani!
Kaže, te brzim koracima izađe napolje. Jebote, stvarno sam retardirana.
Posle nekih 20-ak minuta vratio se, ali i dalje nije pričao.
J: Izvini.
Tiho sam rekla, jer mi je najiskrenije bilo teško da to izgovorim njemu.
Ništa nije rekao, već je došao do svog kofera i izvukao neku majicu.
Nekoliko sekundi nakon toga imala sam pogled na njegova razvijena leđa. Ne znam da li mi se čini, ali izgleda da je vežbao mnogo više nego ranije.
Pored toga primetila sam i ogromnu, duboku ranu na dnu njegovih leđa.
J: Odakle ti ta rana?
Nisam očekivala da će odgovoriti, ali sam ipak pitala.
D: Šta misliš, odakle ti stvari?
Upita me i ja tek tada shvatim da je on doneo i moje stvari. Do sada to uopšte nisam procesovala.
J: Ne shvatam. Jesi li se potukao sa ormarom?
D: Pre će biti da sam se potukao sa patuljkom ispod tvog prozora.
Nasmejala sam se što sam tiše mogla kako ne bi primetio, ali znala sam da jeste.
J: Kako?
D: Pa, pošto nisam mogao normalno da pitam Anu, Vuka ili tvoju porodicu uopšte za tvoje stvari , jer bi me prebili. Pogotovo Ana.
Nasmejem se tome, te on nastavi.
D: Morao sam da se penjem na drvo koje je bilo ispred tvog prozora. Inače, pogledaj šta sam još uzeo sa tog drveta.
Kaže, te obuče belu majicu i okrene se prema meni. Ja samo nasmejano zinem. Ne mogu da verujem da je ta majica sve vreme bila tu.
D: Uglavnom, lepo sam se popeo, ali kada sam trebao da siđem ravnoteža me je izdala i ja sam tačno pao na šiljatu glavu glupavog patuljka.
Sada već nisam mogla da obuzdam svoj smeh. Bilo mi je presmešno kada samo pomislim na taj epski pad na jadnog patuljka.
J: Nisi ga valjda polomio?
D: Naravno da sam ga polomio.
J: Pa kretenu, to je bio mamin omiljeni.
Kažem nasmejano, ali mi on uputi samo ozbiljan pogled.
Ustanem sa kreveta, te se nakačim na njegova leđa i rukama i nogama kao neki krpelj.
J: Ma daj, izvinila sam se.
Nisam bila sigurna zašto ovo radim. Valjda zato što mi je bilo žao, jer je ovaj lik toliko toga uradio za mene, a stvarno nije morao dok se ja ponašam kao najveći kreten.
D: Evo sad mi je mnogo bolje. Više nisam iznerviran.
Sarkastično kaže na šta ja prevrnem očima. Siđem sa njega, te ga blago gurnem.
J: Ja barem znam da se izvinim.
Kažem, te legnem na krevet.
D: Znam i ja.
J: „ Nije trebalo da bude ovako Tara. "
Kažem imitirajući njegov glas.
J: To nije izvinjenje Damjane.
D: Za mene jeste.
J: Samo za tebe i jeste izvinjenje.
D: A nećemo da pričamo o tome kako si ti nezahvalna?
J: Ne prebacuj teme. Sada pričamo o tebi.
D: Eto vidiš, čak nećeš ni da priznaš.
Kaže, te legne pored mene i uzme daljinski.
J: Budeš li pustio vesti.
D: Ko sada prebacuje teme?
J: Damjane ozbiljno, ne razumem. Koja je razlika u životu kada znaš nešto nebitno u životu i ne znaš to? Mislim tebi neće ta činjenica promeniti ži...
D: Ćuti.
Kratko kaže, ne sklanjajući pogled sa televizora. Zbunjeno pogledam u njega, te u televizor.
J: Damjane ono je bio snimak koji sam ja snimila.

Nisam znala šta da pišem, pa sam ubacila još drame lol. Baš se zakomplikovalo. Prvo su tražili samo Taru, a sada traže i Damjana. Ne znam kako će se ova priča završiti stvarno...