NA GRANICI

38. deo

Pre nego sto pocnem zelim da vas upozorim da je ovo ono sto ste tako zeljno iscekivali.

Tara P.O.V
Budim se sa najgorom glavoboljom ikada. Ko me je terao da se napijem ovoliko?
Ustanem sa kreveta, ali mi se učini da sam previše teška za svoje noge.
Učinite mi uslugu i lupite mi šamar ako nekada uhvatim alkohol u ruke.
Obučem malo širi crni šorc koji je zapravo bio Anin, ali joj ga nikada nisam vratila.
Siđem dole i vidim Damjana i Violetu kako postavljaju sto i pričaju nešto.
J: Dobro jutro.
Kažem pospano i sednem za sto.
V: Ne brini se, održala sam Damjanu lekciju što te je napio.
J: Hvala što si me poštedela uvreda.
Kažem na šta se ona nasmeje.
D: Jel pravite neki klan protiv mene? Za sve me krivite.
J: Ćuti, nerviraš me još više kada sam mamurna.
Namršti mi se, te sedne preko puta mene.
J: Kako tebi nije ništa?
D: Navikao sam.
Kaže, te slegne ramenima. Zašto ja nisam navikla da budem alkoholičar? Onda se ovo ne bi dešavalo i ja ne bih imala osećaj da me neko udara planinom u glavu.
V: Prebiću vas oboje. Kakvo je to napijanje?
D: Besplatan alkohol se ne odbija.
V: Besplatan?
J: Bili smo kod nekog Nikole.
Uzela je krpu sa stola i udarila Damjana u glavu.
V: Rekla sam ti da ga se kloniš. Nikola je psihopata!
D: Treba mi njegova zaštita. Ako imam njega, Nikolai mi ne može ništa.
V: Ako sazna da ga iskorišćavaš ubiće te. Jel znaš to?
D: Ne bi me ubio. Možda bi me prebio toliko da skoro umrem, ali..
V: Jovan Stefanović je bio gazda kluba zajedno sa Nikolom. Znaš šta se desilo kada je rekao da ne želi nikakve ilegalne stvari u klubu i da daje otkaz?
J: Šta?
V: Ubili su ga. Nađen je mrtav u svom kupatilu sa iglom u ruci. Kažu da se predozirao.
D: Možda se stvarno predozirao.
V: Poznavala sam ga. Njegova majka je umrla tako. Znam da nikada ne bi ni pogledao drogu.
J: Auu Damjane, mrtav si čovek.
Kažem na šta me on ozbiljno pogleda.
D: Hvala što me ohrabruješ. Znači mi.
J: Neću da ti dajem lažnu nadu.
...
Damjan i ja smo gledali televizor u dnevnoj sobi, a Violeta je još pre nekih pola sata otišla kod drugarice na kafu. Čini mi se da se neće skoro vraćati.
J: Damjane!
Uzbuđeno kažem kada mi sine luda ideja na koju znam da neće pristati.
D: Šta je?
Kaže punim ustima kokica.
J: Hajde da naučimo da igramo.
Zbunjeno me pogleda odmahujući glavom.
D: Već znam da igram.
J: Ne tako. Ovako.
Kažem, te mu pokažem snimak koji sam sačuvala na njegovom telefonu još onaj dan kada smo putovali.
D: Jesi normalna? Hoćeš da nas ubiješ oboje?
J: Ionako nam je dosadno.
D: Slušaj, kada mi ispadneš iz ruku nemoj da se žališ.
J: Znači hoćeš?
Oduševljeno ga pitam.
D: Šta dosada uradi čoveku..
Prokomentariše, te ustane.
J: Našla sam ceo snimak i na jutjubu.
D: Divno stvarno. Priključi se na televizor, veći je.
Priključila sam telefon na televizor te pustila video.
J: Moraćemo da pomerimo ovaj sto.
D: Violeta će nas ubiti.
J: Završićemo pre nego što dođe. Uhvati drugi deo ajde.
Odvučemo sto u neki mali ćošak, te se vratimo na sredinu sobe.
J: Pa prošlo je pola videa. Vrati na početak.
D: Nismo ni počeli, a već se nerviram.
Kaže uzimajući telefon.
J: Znači ti si sa one strane, a ja sam ovde, valjam se po podu.
D: Vidim.
J: Aa Damjane trebaš polako da me podigneš sa poda, ne da me katapultiraš u svemir. Jooj vrti mi se u glavi od ovog vrtenja.
D: Čekaj bre, kako ju je tako okrenuo? Jebote Tara, teška si.
J: Nee, gledaj kako ju je uhvatio. Jedna ruku mu je na njenom struku, a druga na butini i onda me samo okreneš.
D: Čekaj da vratim ponovo. Ja ovo ništa ne razumem. Aaa, mislim da kontam.
Kaže, te se vrati do mene. Bože, daj da prođem bez ikakvih povreda.
J: Aa majmune, šta si me spustio toliko dole?! Udarila sam glavu o pod!
Počeo je da se smeje, te me skroz pustio i ja sam pala na pod.
Ne znam da li sam se smejala od muke, ali znam da ni on ni ja nismo mogli da se smirimo.
J: Ajde kao pravićemo se da smo uspeli ovaj deo. Gurnuo si mi prst u usta!
Počeli smo ponovo da se smejemo. Ko bi rekao da će ovo biti ovoliko smešno..
D: Aa zgazila si mee.
J: Nemoj tako da me hvataš, golica me.
D: Pa kako drugačije? Vidiš da je i on nju tako uhvatio. Mislim da smo previše blizu. Jebote, polomila si mi vrat Tara.
J: Ne moguu.
Bacila sam se na leđa i počela da se smejem. Ne želim ni da znam na šta ovo naše nazovi plesanje liči.
D: Ajde nastavljamo.
J: Aaa ne trebaš da se skotrljaš niz mene stvarnoo.
D: Šta su uopšte uradili ovde? Mislim da ju je samo izvatao gde je stigao!
J: Preskočićemo taj deo. Pa što me nisi uhvatio?!
D: Izvini.
Kaže kroz smeh. Isuse, nije mi dobro.
D: Nisam znao da ćeš se toliko baciti.
J: Čekaj da pomerimo ovaj tepih, grebe me.
Kažem, te ga on samo šutne i tepih završi na drugom kraju sobe.
J: Aa Damjane, ne trebaš toliko da me povučeš za nogu! Isčupao si mi je skoro.
D: Ne trebaš da mi stojiš na nozi sto godina!
J: Šta si se bacio na mene toliko?!
Ne možemo da prestanemo da se smejemo.
J: Jojj, boli mi kičma. Kako se iskrivi tako?! Ja ne mogu ovo!
Počeo je još više da se smeje.
J: Gledaj ti to! Jedna noga joj je na njegovom ramenu, a druga oko struka! Ja ne mogu ni pola toliko da raširim noge! Preskačemo ovaj deo, ne želim da polomim kosti. A što se samo ja ovoliko vrtim?! Sad moram i naglavačke da te gledam! Ponovo mi ode kičma! Čekaj Damjane, spusti se malo! Kako misliš da se zakačim za tvoje rame kada ne mogu da ga dohvatim? Ajde sada neka mi je bog u pomoći. Aaa uspeli smo!
D: Burazeru, ja tebe ne mogu više ovoliko da nosim! Ne osećam ruke!
J: Čekaj sad trebaš polako da me spustiš. Rekla sam polako, a ne da me baciš na pod!
D: Ovo izgleda retardirano i narušava moj lični prostor. Preskačemo. Jaoo ponovo moram da te hvatam!
J: Gotovo je!
Legla sam na pod. Umirem ljudi.
J: Jaoj, ja ovo moram da naučim!
D: Šta?
J: Ovo.
Kažem, te uzmem telefon.
D: Jel me zajebavaš?
J: Nekada ću se udati, a ja ne znam da plešem. Moram da se uvežbam za moj prvi ples sa budućim mužem.
D: Isuse.
J: Neće ni tvoja sponzoruša biti oduševljena kada sazna da ne znaš da plešeš.
D: Ko kaže da ne znam?
J: Damjane ne zajebavaj. Imaš dve leve noge kad je u pitanju plesanje.
D: Ajde nesrećo! Ustani.
Zadovoljno se nasmejem, te ustanem.
D: Nee, ja idem napred, a ti nazad.
J: Hoću ja da idem napred, lakše je.
D: Pa ne možeš. Ja sam muško, ja vodim.
J: Dobro ajde!
D: Aa zgazila si me.
J: Izvini.
Kažem kroz smeh. Zašto smo ovoliko loši u plesanju?
J: Zavrti me.
D: Malopre si rekla da ti je dosta vrtenja.
J: Zavrti mee, vidi kako je slatko.
Prevrne očima, te me zavrti.
J: Aa sad si ti mene zgazio!
D: Pa naravno kad smo oboje krenuli napred.
J: Polako, moram ovo da naučim.
D: Okej, mislim da smo se uvežbali.
Kaže nakon nekoliko minuta koji smo proveli ne gazeći jedno drugo.
J: Ne baksuziraj.
Nasmeje se, te ga je pogledam. Primetim da je on mene već gledao, te ga uputno pogledam.
D: Vruće mi je.
J: Pa me zato sve vreme gledaš?
D: Pa da.
J: Uff pa ti se baš zaljubio.
Nasmejano kažem ne prekidajući naš kontakt očima.
D: Dosadna si sa tim.
Kaže kroz smeh. Smorila sam i boga oca sa tim.
J: Okej je to, mislim ja sam lepa devojka, nije mi čud...
Zaćutim kada vidim da mi se približava. Srce počne toliko jako da kuca da imam osećaj da je mogao da oseti. Spoji naše usne i u tom trenutku kroz moj stomak prođe ceo zoološki vrt. Jebote šta ja ovo radim? Ovo je Damjan! Lik sa kojim se stalno svađaš!
' I lik od kojeg sada ne možeš da se odvojiš. ' kaže glasić u mojoj glavi.
Čuje se otključavanje vrata, te se Damjan i ja odmah odvojimo.
V: Šta ste mi uradili sa dnevnom sobom?
D: Ništa.
Kaže vraćajući tepih na mesto.
D: Mala pomoć ovde.
Kaže kada dođe do stola. Ja i dalje ne mogu da prestanem da mislim o tome da smo se poljubili. On i ja!
Pritrčim, te mu pomognem da ga vrati na mesto.
J: Šta smo uradili? Ništa nismo uradili.
V: Koje sam ja budale pustila da mi žive u kući.
Kaže kroz osmeh. Da li ona nekada može da se naljuti?
V: Jeste li gladni?
J: Ne.
D: Ni ja.
J: Idem ja u sobu.

Htela sam da im prvi poljubac bude top, ali ni ja vise nisam mogla da cekam tako da se desilo ovako na najgluplji moguci nacin.