NA GRANICI

81. deo

J: Trebalo bi da krenem.
Rekla sam kada sam pročitala tatinu poruku.
D: Gde je povodac?
L: U hodniku.
Rekla je mazeći Badija.
L: A šta kažeš da se vratiš da živiš ovde?
D: Jel to zbog Badija ili mene?
L: I jedno i drugo.
Nasmejao se.
D: Neka. Lepo je meni da živim sam.
L: Jesi siguran?
D: Doći ću kada se budem uželeo prave hrane.
Nasmejala se, a onda ga zagrlila.
L: Izvini.
D: Opušteno. Samo niste hteli da pričate sa mnom, ni da saslušate moju stranu priče, čak ste mi i kupili kuću da me ne gledate više.
J: Da, ovaj,  ne pomažeš im da se osećaju bolje.
D: Ali ne ozbiljno, nisam ljut.
I: Kakav je to prsten?
Uhvatio mi je ruku na kojoj je bio moj „ verenički " prsten. Pogledala sam u Damjana.
D: Pa, ovaj..desilo se to nešto gde smo se malo venčali.
L: O bože, i on ima prsten!
I: Kako misliš „ Desilo se to nešto gde smo se malo venčali "?
J: Napili smo se.
D: Pa smo pronašli matičara Pavla na internetu.
J: A onda smo našli još pijanih budala da nam budu svedoci.
D: Hoćete da vidite slike? Bilo je baš lepo.
J: Mada neke slike su malo mutne i nepoželjne za gledati.
D: Misliš ona na kojoj ti povraćaš na matičara Pavla?
Ozbiljno sam ga pogledala. Oni nisu morali to da znaju!
J: Da. Ta slika.
L: Da li ste vi normalni? Ona tada čak nije bila ni punoletna.
D: Znate kako kažu.
J: Godine ne znaju za ljubav.
I: O bože.
L: Čekaj.
Svi smo je upitno pogledali.
L: Našli ste matičara preko interneta?
D: Da.
I: Jel to uopšte pravi matičar ili prevarant?
Slegnuli smo ramenima. Kako možemo to da znamo? Bili smo pijani.
D: Idemo mi.
Rekao je uzimajući povodac.
D: Pre nego što nas ubijete. Hajde Badi.
Rekao je, te otvorio vrata iz kojih je Badi istig trena istrčao.
D: Vidimo se.
Zagrlili su se, a onda smo izašli napolje.
Badi je bio preko Vukašina koji je ležao u svom cveću. Počela sam da se smejem. Zaslužuje ovo!
D: Badi!
Kada je čuo Damjana odmah je dotrčao i seo ispred njega. Ponekad pomislim da je ovaj pas pametniji od mene i Damjana zajedno. Pogledaj šta je uradio Vukašinu! To samo genije može.
D: Ma daj, bio si minut napolju i pogledaj šta si uradio.
Bio je skroz blatnjav.
J: A pusti ga. Vidi kako je sladak.
D: Ako budeš tako popuštala svojoj deci ko zna na šta će da ispadnu.
J: Kako to misliš?
D: Biće tipa neki narkomani.
Udarila sam ga.
J: Ne diraj mi decu morončino jedna!
D: Nemaš decu.
J: Vređaš mi buduću decu. I to se važi.
D: Upadaj.
Otvorio je vrata za Badija.
J: Čekaj, pustićeš ga blatnjavog u tvoja kola?
D: Šta da radim?
J: Ne mogu da verujem! Mene ne bi pustio ni me jure medvedi!
D: Pa ti nemoj da diraš medvede i nećemo biti u takvoj situaciji.
J: Užasan si!
Besno sam ušla u kola. On bi ladno pustio da me pojedu medvedi! Da nije ovako sladak mrzela bih Badija.
J: Samo da znaš da kola možeš da opereš, ali novu mene nikada nećeš moći da nađeš.
D: Naravno. Ludača kao ti se rađa jednom u sto godina.
Pogledala sam ga otvorenim ustima na šta se nasmejao.
D: Šalim se! Naravno da bih te pustio kada bi te jurili medvedi. Na kraju krajeva, ipak si mi žena.
J: Bolje bi ti bilo da ne lažeš.
D: Naravno da ne lažem.
J: Damjane, trebalo bi da idem kući, a ne kod tebe.
D: Odvešću te i do tamo, ali prvo moramo do mene.
J: Zašto?
D: Imam nešto da ti dam.
J: Šta?
D: Videćeš.
J: A kaži mi šta! Nije fer!
D: Bukvalno stižemo za manje od dva minuta. Strpi se toliko.
J: Ali kaži mi.
Napravila sam tužnu facu.
D: Samo mali poklon. Ništa specijalno.
Kada smo stigli, ja sam ga sačekala u dnevnoj sobi dok je on otišao po poklon. Pitam se zašto mi je kupio poklon. Čekaj, da nam nije godišnjica? Nemoguće. Čak se ni ja ne sećam kada je to.
Ustala sam sa kauča kada sam ga videla da ulazi u dnevnu.
D: Pošto nisam bio tu za tvoj rođendan, danas sam otišao da ti kupim poklon.
Pružao mi je dugačku crnu kutijicu.
J: To je tako slatko. Mislila sam da si i zaboravio da mi je bio rođendan.
Rekla sam uzimajući mu kutijicu iz ruke.
U njoj je bila zlatna ogrlica sa nekoliko privezaka.
J: Čekaj, jel ovo glava vanzemaljca?
Nasmejao se.
D: Da. Znaš ono kada sam te bacio u bazen napunjen zelenom farbom. Baš si mi ličila na vanzemaljca tada.
Kada se bolje zagledan svi ovi privesci imaju priču iza njih.
D: Ovo su Pavlove cipele po kojima si se ispovraćala. A ovo je onaj pas koji ti je izbalavio ruku kada se zaglavila u žici. Ovo je logo onog kafića gde sam ti rekao da sam zaljubljen u tebe i ovo je onaj kauč u biblioteci oko kojeg smo se posvađali.
Nasmejala sam se, te ga zagrlila. Nikada nisam mislila da ću plakati oko poklona, ali priznajte da je ovo slatko.

Jeii napokon sam napisala nastavak. Baš mi je sladak ovaj kraj i iskreno ogrlica je baš gotivna hahahahah. Damjan je postao romantičar 🥺.