NA GRANICI

108. deo

Sedela sam na bolničkom krevetu dok mi je doktor zavijao ranu.
D: Odmori se malo. Kasnije ću da se vratim da proverim bebicu.
Nasmejano je rekao. Ne znam zašto sam uvek kod istog doktora, ali sviđa mi se. Čovek je u srednjim godinama sa po kojim sedama, ali je vrlo prijatan za razgovor.
J: Jel možete da pozovete Emu? Želim da pričam sa njom.
Ema, Damjan kao i svi ostali iz moje porodice su bili ispred. Znala sam da su svi bili besni na Emu i to je jedan od razloga zašto sam je pozvala. Ne mrzim je. Čak iako je htela da me ubije na kraju mi je ona spasila život. Odrekla se svoje ljubavi zbog mene.
E: Htela si da pričamo?
Nasmejala sam se, a onda se pomerila kako bi mogla da sedne pored mene.
E: Zašto si toliko dobra prema meni? Činiš da se osećam još gore.
J: Pomogla si mi. Nema potrebe da se osećaš loše.
E: Svi me mrze. Jedva sam uspela da ostanem živa dok sam čekala da vidim da li je sve u redu.
J: Ja te ne mrzim.
E: Trebalo bi.
J: Mislila sam da je Nikolai psihopata bez emocija, ali videla sam vas Ema. Volite se.
E: Ne znam. Volim ga. Znam da je uradio dosta loših stvari, ali ja poznajem drugu stranu njega. Provela sam detinjstvo sa njim. Bio je skroz drugačiji od svog oca. Takvog sam ga zavolela. Ali kada je Ognjen počeo da radi za Maksa, sve se promenilo. Postao je ljubomoran na Ognjena, jer ga je Maks više voleo. Želela sam da mu kažem kako to nije istina, ali bilo je tako. Vremenom je ta ljubomora prerasla u mržnju. Te noći kada je Ognjen ubijen, Nikolai je bio sa mnom. Znam da ga nije ubio.
Pričala je dok je brisala suze u očima.
E: Nije bio ni prema meni baš najbolji. Lagao me je ceo život. Rekao mi je da su me roditelji odbacili i da me ne vole. Da su izabrali Damjana, a ne mene. Maks i on su mi to pričali otkad znam za sebe i zato sam htela da mu pomognem. Mislila sam da je istina sve što su pričali. Kada sam vas sve upoznala shvatila sam kakvu grešku pravim. Ali opet, toliko ga volim da bih mogla život da dam za njega. Sada sam shvatila da koliko god da ga volim nema svrhe. On je izabrao svoj put, a ja ne mogu ništa da uradim povodom toga. Nisam mu bitna koliko je on meni. Povukao bi me u svoju tamu, a ja to ne želim.
Zagrlila sam je. Da, znam, napravila je ogromnu grešku, ali se iskupila. Izadala je čoveka koga voli zarad moje i Damjanove bezbednosti. Kada nekoga zavoliš, voliš ga i najgoreg.
D: Žao mi je što vas prekidam, ali vratio sam se.
E: Vidimo se.
Nasmejano je rekla, a onda izašla.
D: Tebi nikad nije dosadno, a?
J: Nažalost.
D: Dođi vamo.
Pokazao mi je rukom ka vagi.
J: Zar moram?
Nasmejao se.
D: Bojim se da da.
Ustala sam sa kreveta i prišla mu. U poslednje vreme sam toliko jela da se plašim da pogledam u broj koji piše.
D: Šta se ovog puta desilo?
Pitao je dok je zapisivao moju težinu na neki papir. Nisam imala snage da pogledam, a bogami neću ni pogledati sve dok se ne porodim.
J: Duga priča.
D: Bićemo ovde neko vreme.
J: Kako Vi želite.
Ispričala sam mu sve od samog početka, a on je za divno čudo to skroz opušteno prihvatio.
D: Ono što ti i Damjan imate je prava ljubav. Nikada nemojte dozvoliti da izgubite to.
Rekao je, a onda otišao. Par trenutaka kasnije u sobu je ušao Damjan.
D: Jesi dobro?
J: Jesam.
D: Sigurno? Jel te boli nešto?
J: Ne boli me ništa Damjane. Sigurna sam.
Sve vreme je bio nervozan što mi je bilo malo smešno, jer ga nikada nisam videla takvog.
D: Samo ću da uradim to.
Rekao je samom sebi, a onda kleknuo na jedno koleno.
J: Molim te mi kaži da ne vezuješ pertle.
Počeo je da se smeje.
D: Ćuti, upropastićeš trenutak.
Rekao je kriz osmeh, a onda izvadio kutijicu iz dzepa. Nikada nisam sanjala da će me neko zaprositi u bolničkoj sobi, ali dešava se.
D: Kao što vidiš, ne vezujem pertle.
Sada sam ja počela da se smejem. Bože, ne možemo da bude ozbiljni ni dok me prosi.
D: Hoćeš li da se udaš za mene?
J: Jesi li siguran?
Iznervirano me je pogledao.
D: Kakvo je to pitanje? Pa da nisam siguran ne bih te zaprosio.
J: Otkud ja znam! Možda me prosiš samo zato što sam trudna.
Seo je pored mene.
D: Jel se sećaš onog dana kada sam ti poklonio ogrlicu sa onim privescima?
Klimnula sam glavom. Naravno da se sećam. To mi je omiljeni poklon koji sam ikada dobila.
D: Taj dan, kada sam išao da ga pokupim iz te zlatare, video sam ovaj prsten. Odmah sam se setio tebe i kupio sam ga. Samo sam čekao pravi trenutak. Mislio sam da ću čekati par godina, ali što brže to bolje.
J: Izvini.
Ja sam kreten, zvanično je!
D: Dobro onda, da ponovimo ovo?
J: Da.
Nasmejano sam rekla.
Ponovo je kleknuo na jedno koleno i otvorio kutijicu.
D: Hoćeš li da se udaš za mene?
J: Da!
Skočila sam mu u zagrljaj.

Da li mislite da je Tara u pravu što ne mrzi Emu ili biste je vi da ste na njenom mestu rasčupali? Napisaću još dva nastavka, jer želim da zaokružim, ali u suštini ovo je kraj.