NA GRANICI

45. deo

Tražila sam neseser za šminku po koferu. Stvarno bi trebalo da se otpakujem uskoro.
Trebalo bi i da prestanem da dajem Damjanu da mi pakuje stvari. Gde je strpao glupavi neseser?
Iznervirano prođem rukom kroz sveže opranu kosu. Najviše sam je volela tada, jer je u tih sat vremena nakon feniranja bila skroz raščešljana.
Ustanem sa poda, te krenem ka Damjanovoj sobi.
Upadnem mu u sobu spremna da ga ubijem kada ga ugledam ispred ogledala, mokre kose i bez majice.
Ne znam da li da se ubijem zato što sam ga upravo uhvatila kako se divi sam sam sebi ili da se ubijem, jer mu se i ja divim. Kad on uopšte i vežba? Kad god ga pogledam on leži na krevetu sa telefonom u rukama.
D: Treba ti nešto?
Kaže pokušavajući da suzdrži osmeh. Molim vas recite mi da nisam zinula dok sam ga gledala.
J: Treba mi neseser.
D: Šta će meni tvoj neseser?
J: Ti si mi pakovao kofer.
D: Mislim da sam ga stavio u onu ogromnu torbu.
J: Gde je?
D: Ostavio sam je u tvojoj sobi.
Koliko smo dugo ovde, a ja se još nisam ni otpakovala, niti sam znala da mi je u sobi torba koja je ogromna i koju sam debil može da ne primeti.
Vratila sam se u sobu razmišljajući gde sam ostavila torbu. Nisam se otpakovala, a ipak mi je bio krš u sobi i nisam znala gde mi je šta. Sutra pod hitno moram da sredim sobu, postajem kao Vuk.
Setivši se da sam torbu šutnula ispod kreveta nakon što sam se saplela o nju i užasno povredila vilicu, sagnula sam se i povukla je na svetlo.
Svašta sam našla u njoj, ali neseser nikako. Jel moguće da ga je strpao skroz dole? Mogu da se kladim da moje rumenilo nije živo posle onog šutiranja.
J: Napokon!
Kažem vadeći svoj neseser. Ustanem sa poda, a onda me zahvati užas. Sve što je bilo u torbi sada je bilo razbacano na mom već neurednom podu.
Preskakajući sve to napokon sam došla do svog stola.
Ostalo mi je manje od dva sata, a ja nisam ni počela.
Uvijač za kosu koji sam pozajmila od Violete stavila sam da se ugreje, a onda se bacila na šminkanje.
Otvorila sam svoj srebrni neseser i istog trenutka primetila svetlucajući lančić u njemu.
Osmeh mi se prevalio preko lica i htedoh odmah da mu ga odnesem, a onda se setim da bi bilo bolje prvo da se spremim.
Ostavim ga sa strane i počnem da se šminkam.
...
Pažljivo sam dovršavala ajlajner koji je bio završetak mog šminkanja.
Oduvek sam bila dobra u šminkanju i nikada nisam znala zašto se ne šminkam. To je možda i jedina stvar za koju sam talentovana.
Ustanem, te se uputim ka krevetu gde je stajala kutija sa haljinom koju i dalje nisam videla.
Znajući Damjanov stil nisam očekivala ništa manje od skupe otmene haljine koja će mi zaustaviti dah. Ponekad me je sramota što je on bolji u stvarima u kojima bih ja trebalo da budem ekspert.
Otvorila sam kutiju u kojoj je bila jarko crvena haljina. Izvadila sam je, te se ona spustila skroz do poda.
Imala je dubok izrez kod grudi i preko cele leve noge.
Nakon što sam je obukla, uzela sam lančić za stola i potrčala ka Damjanovoj sobi. Nisam se čak ni u ogledalo pogledala.
Izlazeći iz svoje, zakucala sam se u Damjana koji je verujem krenuo po mene.
Podigla sam pogled i uzela par sekundi da ga odmerim.
D: Nemoj da me gledaš tako, znam da izgledam smešno. Mrzim odela.
Mrzovoljno je rekao, dok sam ja mislila baš suprotno.
Nosio je belu košulju koje je uvukao u crne farmerke i crni sako. Kosa mu je kao i uvek bila sređena, a oči su mu se isticale zbog tamne odeće koje je nosio.
Samo sam se nasmejala, jer nisam htela da mu kažem da se ne slažem sa njim, a nikakva uvreda mi nije padala na pamet.
D: Šta bih dao da sam sada na tvom mestu. Haljine su mnogo bolje od glupavih odela. Izgledam kao pingvin u njemu.
Rekao je sada on odmeravajući mene. Leptirići su mi se pojavili u stomaku zbog njegovog pogleda. Čak iako nije tako rekao, ovo je definitivno bio kompliment.
J: Samo imamo jedan problem. Nemam štikle.
Pokazala sam mu moju bosu nogu koja se krila ispod haljine.
D: Ostavio sam ih u kolima. Ne izgledaš kao neko ko voli štikle, pa sam mislio da te poštedim barem tih dvadeset minuta do restorana.
J: Hvala.
Bilo je sve što sam rekla, jer nisam znala šta drugo da kažem. Damjan na početku i Damjan sada su potpuno drugačije osobe. Ne znam kada se to desilo, ali postao je čista suprotnost onom dečku koji mi je nekoliko puta pretio ubistvom ili namerno napucao loptom u glavu ili nazvao manijakom ili...dobro shvatili ste šta želim da kažem.
D: Tara?
Mahne mi pred očima, te shvatim da sam se zamislila.
D: Jel sve u redu? Nešto si zamišljena u poslednje vreme.
Prestani Damjane! Prestani da budeš tako dobar.
J: Da, dobro sam. Nego vidi šta sam našla.
Veselo kažem, te mu pokažem lančić koji sam sakrila u ruci.
Široko se nasmeje uzimajući zlatni lančić sa svetlo plavim dijamntom. Stvarno je bio prelep i bio je u Violetinom stilu.
U sledećem trenutku njegove ruke su se našla oko mog struka, a ja pribijena uz njegove čvrste grudi. Jel on mene upravo zagrlio?
Od samo običnog zagrljaja srce je počelo da kuca brže.
Trebalo mi je nekoliko sekundi da se priberem i uzvatim mu zagrljaj.
Nekoliko trenutaka smo tako stajali zagrljeni ispred moje sobe i teškog srca sam sebi priznala da bih ovako mogla da ostanem satima.
D: Idem da ostavim ovo.
Rekao je i trenutka kada se odvojio od mene hladan vazduh kao da me je vratio u realnost.
Prodrmam glavu govoreći sebi da je ovo Damjan i da ne bi trebalo da mi bude ništa više od druga. Nisam spremna na nešto više. Barem ne sada.
Javili smo se Violeti da smo otišli, te krenuli ka vratima.
Otvorila sam cipelarnik u nameri da uzmem patike kada me je Damjan zaustavio.
D: Šta će ti patike?
Zbunjeno ga pogledam.
J: Kako misliš šta će mi patike? Neću valjda bosa da hodam do kola?
D: Naravno da ne.
Kaže, te me iznenadno podigne u svoje naručje.
J: Šta radiš to?!
Viknem, jer ovo definitivno nisam očekivala od njega.
Ruke stavim oko njegovog vrata dok mi glupavi osmeh nije silazio sa lica.
Uz malo muke uspeo je da otvori vrata auta i smesti me na suvozačevo mesto.
J: I dalje ne mogu da verujem da ti je Violeta poklonila auto.
Kažem nakon što upali kola i krenemo ka restoranu.
D: Zašto ne? Njoj to nije problem, ima ih puno.
Kaže, te se nasmeje. Nadam se da ja nisam jedina koja prosto ne može da utuvi glavu u glavu da je Violeta, tako brižna žena, na neki način kriminalac. Mislim, ona nije, ali njen muž i Aleksa su definitivno bili.
J: Svejedno, ne bih ti poklonila kola ni da si mi rođeni sin.
Podigne obrve i iznenađeno me pogleda, samo na trenutak odvajajući pogled sa puta.
D: To ćemo tek videti. Mogu da se kladim da ćeš razmaziti svoju decu.
J: Nema šanse. Neću dozvoliti da mi se deca ponašaju kao ti.
D: Uff, sad me stvarno vređaš.
Nasmejem se gledajući ga kako je skoncentrisan na put.
D: Štikle su ti na zadnjem sedištu.
Kaže nakon nekoliko minuta tišine.
Nekako nahvatam kutiju s obzirom da me je mrzelo da se okrećem, te je stavim u krilo.
J: Nadam se da nisu previše visoke.
Kažem i dalje ne otvarajući kutiju.
D: Hoćeš li otvoriti danas?
Kaže gledajući me.
J: Ne želim da ih otvorim. Zaboleće me noge samo od pogleda.
D: Nisu toliko visoke.
J: Znaš da ćeš morati da me nosiš ako jesu, jer ja ne znam da hodam normalno ni u patikama?
D: Samo ih pogledaj više.
Duboko izdahnem pre nego što otvorim kutiju. Ne preterujem, samo sam se setila one večeri na maturi kada nisam mogla da hodam koliko su me bolele noge. Na kraju sam se izula i hodala bosa i opet su me bolele noge.
J: Rekao si da nisu visoke!
D: Pa nisu.
J: Damjane biću viša i od tebe.
D: Nećeš, pobrinuo sam se za to.
Zbunjeno ga pogledam. Kako misli pobrinuo se za to?
D: Žena koja je radila tamo je tvoje visine pa sam je naterao da ih obuje i da se izmerimo.
Počela sam da se smejem. Jadna žena.
D: Jel ti se sviđaju?
J: Da, ali mi se više sviđaju moje stabilne noge.
Nasmeje se, te zaustavi auto.
D: Obuj se sada.
Duboko izdahnem, te uradim to što mi je rekao.
J: Damjane!
Pozovem ga kada vidim da je on već krenuo bez mene.
Zastane, nasmeje se, te vrati do mene.
Pružim mu ruku koju on prihvati i izvuče me iz auta.
J: Žao mi je, ali sada ćeš morati da mi služiš kao držač.
Kažem nadajući se da će ovom rukom kojom drži moju, uspeti da me spreči da se prospem po podu.
J: Zašto si se pre družio sa Nikolom, ako ga ne voliš?
D: Volim ga, ali zajeban je. Ne treba mi takav.
J: Baš zato trebaš da budeš uz njega. Čula sam šta je sve preživeo i treba mu pravi prijatelj Damjane. Ako neko bude uz njega možda se i promeni i prestane da bude psihopata.
Održala sam svoj mali govor ulazeći u ogromni restoran.
D: Otkud ti sada sve to?
J: Kažem ti iz iskustva. I ti si bio kreten, a onda kada si me upoznao postao si bolji.
D: Ja sam mu i dalje drug, kad bi mu nešto zatrebalo odmah bih mu pomogao, ali jednostavno mislim da ne vi trebalo da budemo stalno zajedno. Nije on takav tip.
Ugledam Nikolu koji dolazi ka nama, te se nasmejem. Ako Damjan neće, ja ću mu biti najbolji prijatelj.
J: Srećan rođendan!
Radosno uzviknem, te ga zagrlim zbog čega se on zbuni.
D: Srećan rođendan brate.
Čestita mu, te se zagrle.
N: Hajde da vas odvedem do vašeg stola.
Kaže gledajući me začuđeno. Možda sam preterala sa zagrljajem.
N: Dolazim za koji minut.
Obavesti nas kada nas dovede do stola gde je sedelo još nekoliko njih.
D: Šta bi sa onim ' Molim te mi reci da ti ono nije prijatelj '?
J: Tada sam mislila da je samo umišljen. Sada shvatam da je zapravo samo povučen u sebe i da mu treba pravi prijatelj.
Kažem gledajući šta da strpam u tanjir. Spremanje za ovu žurku me je previše iscrpelo.
J: Zašto ona devojka blene u mene?
Pitam gledajući pravo u oči plavokosu devojku smeđih očiju.
D: Ne gledaj je tako.
Uspaničeno kaže.
J: Zašto ne?
D: Zato što je ona jedna od ludih bivših.
J: Koliko je luda od jedan do deset?
D: Ne znam, petnaest možda?
J: Pa šta ćeš da radiš? Nećeš joj valjda dopustiti da me gleda ovako celo veče?
Nećemo da se lažemo kada kažem da je likuša jeziva. Mislim da čak ni ne trepće.
D: Naravno da ću joj dopustiti. Luda je u bukvalnom smislu. Gađala me je šerpom u glavu kada sam raskinuo sa njom.
J: Damjane, praviš se da si nešto opasan, a bojiš se devojke.
D: Ona nije bilo kakva devojka. Jel znaš da zna da puca iz puške?
J: Šta misliš da se sprijateljim sa njom, pa da mogu odmah da te se rešim kada me iznerviraš?
D: Mislim da će pre tebe da ubije nego mene.
J: Zašto si se uopšte smuvao sa psihopatom?
X: Vi to nešto o meni?
Okrenem se, te ugledam Nikolu kako seda na stolicu pored mene.
J: Pričamo o njegovoj bivšoj koja će me uskoro spržiti laserima iz očiju.
N: Sara ti je bivša? Pa druže, ti si mrtav čovek.
D: Baš si našao gde da nas smestiš.
N: Kako sam ja mogao da znam da se ložiš na lude devojke?
J: Hej, ja nisam luda!
Ljutito kažem na šta se Nikola nasmeje, a Damjan stavi ruke preko lica.
J: Sad se postideo.
D: Nisam se postideo nego da odbranim svoje lice u slučaju da me gađa onom viljuškom.
J: Kako si mogao da se družiš sa njim? Jel oduvek bio ovako egoističan?
D: Stalno me je prozivao zbog toga. Stvarno ne znam koji je vaš problem, jeste li ljubomorni što sam lepši od vas?
N: Ne znam za Taru, ali ja evo umirem u sebi od ljubomore.
J: Ja ne mogu ni da ga gledam, bole me oči od tolike lepote.
D: Au, klan protiv mene se izgleda proširuje. Prvo Violeta, sada i ti Nikola.
N: Barem će Sara uvek biti uz tebe.
J: Ja njega obožavam.
Kažem kroz smeh dok pokazujem na Nikolu.
D: Kako ti uopšte znaš Saru?
N: Pokušavam da sklopim neki ugovor sa njenim tatom.
J: Ne mogu da verujem da koristiš devojku zbog ugovora.
N: Ne koristim, samo mi malo ubrzava proces.
J: Hoćeš li prestati da me gledaš više?
Pitam je iznervirano nakon što ne prestaje da blene u mene već pet minuta.
S: Ko si ti da tako pričaš sa mnom?
Upita me njenim piskavim glasom.
J: Ja sam Tara, Damjanova devojka.
Laži Tara, laži. Nema veze što ćeš posle završiti na aparatima zbog nje.
S: Zašto bi mene zanimalo čija si devojka?
J: Ne budi toliko jadna. Damjan te nikada nije voleo, ne razumem u čemu je problem.
S: Nema problema.
J: Odlično. Znači prestaćeš da me gledaš tako?
Prevrne očima, te ustane sa stolice i ode negde.
J: Da bog da joj ostale naopačke oči.
D: I na kraju je Sara psihopata?
J: Zaslužuje. Postoji toliko ljudi koji bi svoje oči koristili za nešto pametnije, a ne da nekome naprave noćne more samo od pogleda.
N: Moram da idem.
Kaže iznervirano, te samo ustane sa stolice i ode.
J: Šta mu bi?
D: Ne znam, stigla mu je neka poruka.
J: Zašto stojiš tu? Idi za njim!
D: Znam kakav je kada se iznervira. Pustiću ga da se malo smiri.
J: Jadan, ko ga nervira za rođendan?
D: Otkud ga ti odjednom gotiviš?
J: Nije toliko loš.
D: Meni je trebalo više od dva meseca da me skoro zgotiviš, a njemu tri rečenice.
J: On mi nije napucao loptom u facu, znaš?
D: To je stvarno bilo slučajno, a i prebila si me posle toga. Šta hoćeš više?
J: Svejedno. Nikola zaslužuje priliku.
D: Jel se sećaš kada je hteo da te ubije?
J: I ti si isto hteo.
D: A jel se sećaš kada te je uporedio sa planinom?
J: Bolje planina nego manijak.
D: Koliko si ga isprozivala i sada kažeš da zaslužuje priliku.
J: Zato što sam tada mislila da je samo budala. Kada mi je Violeta ispričala šta mu se desilo, shvatila sam da je to samo neka maska i da je zapravo usamnjen.
D: Kako ti možeš to da znaš? Nisi psiholog.
J: Pusti me, šta hoćeš više?
D: Tara, on je opasan. Ne bi trebalo da budeš blizu njega.
J: A ti nisi opasan? Jebeno si kriminalac. Ne smeta ti da budem sa tobom, ali Nikola je ipak problem?
Iznervirano kažem, te se uputim ka pravcu gde je Nikola otišao.
Ugledam ga kako sedi na klupici ispred restorana, te sednem pored njega. Pogleda me, ali odmah vrati pogled na jezero koje je bilo ispred.
J: Jesi li okej?
N: Odlično.
Odgovori mi nasmejano, ali čini mi se da je taj osmeh sarkastičan.
J: Šta god da je, proći će.
N: Ne bih baš rekao.
J: Šta se desilo?
N: Zašto si izašla?
Pita me očigledno izbegavajući moje pitanje.
J: Damjan me je iznervirao, a i želela sam da vidim da li si dobro.
N: Zašto? Ne poznaješ me.
J: Čula sam šta ti se desilo.
N: Znači sažaljevaš me?
J: Ne, samo mislim da si pogrešno shvaćen i da ti treba pravi prijatelj.
N: Zašto bi htela da budeš prijatelj sa psihopatom?
J: Nisi psihopata Nikola. Ti bi to trebalo najbolje da znaš.
N: Tako me svi zovu.
J: To ne znači da je tačno.
N: Jesi li čula da me optužuju za ubistvo?
J: Lik koji se predozirao?
N: Da, taj.
J: Jesi li ti to namestio?
N: Ne, ali desilo se zbog mene.
J: Ne razumem.
N: Ja sam trebao da ga zaštitim, ali nisam uspeo. Jel znaš da ima ćerku od 15 godina? Ostala je bez tate zbog mene.
J: Nisi ti kriv. Sigurna sam da si uradio sve što si mogao.
Protrlja lice rukama, te me po prvi put pogleda.
N: Hajdemo unutra.
Kaže, te ustane sa klupe i krene nazad ka restoranu.
J: Čekaj me, slomiću se ako mi ne pomogneš.
Nasmeje se, te se vrati do mene.

Evo vam nastavak! Jesi li sada srećna -vestica- ?? Ovaj nastavak je o Nikoli, jer kao želim da ga ful upoznate. Inače šta se sve izdešavalo u ovom delu znači strašno hahahahha. Mislim da mi je ovo najduzi nastavak do sada jer ima 2800 reči, ako ne uključujemo ovaj deo što sada čiatate.