NA GRANICI

42. deo

L: Ne, ne, ne tako!
Kaže već iznervirano, jer mi po stoti
put objašnjava kako da joj ispletem
bokserske pletenice.
J: Ne razumem, radim sve kako mi kažeš!
D: Hoćete li prestati da se derete? Gledam utakmicu.
J: Začepi Puslice.
U ova dva dana otkako sam saznala njegov nadimak mislim da ga nijednom nisam nazvala imenom. Više se čak ni ne ljuti što ga tako zovem.
D: Šta je uopšte tu komplikovano? Samo dodaješ kosu.
J: Što joj onda ti ne ispleteš ako je već toliko lako?
Jedva skloni pogled sa televizora na mene. Sve vreme cupka nogom što znači da ga nerviramo.
D: Ako uspem hoćete li prestati da pričate?
J: Ćutaću do kraja dana ako uspeš.
D: Dogovoreno.
Kaže, te ustane sa kauča i priđe nam.
J: Nemoguće!
Šokirano kažem kada za manje od deset minuta uspe ono što sam ja pokušavala pola sata.
D: Zašto pričaš?
Samo ga mrko pogledam, te sednem na kauč.
L: Damjane, ti si moj bog.
Uzbuđeno kaže gledajući se u ogledalo. Koliko sam shvatila u ovih nekoliko dana koliko je poznajem, ona je opsednuta modom i jednostavno mora da izgleda savršeno. Pre dvadeset minuta je divljala, jer joj puštena kosa nije dobro išla uz današnji stajling.
J: A ja što sam izgubila sve nerve pokušavajući da ti ispletem glupave pletenice, to ništa?
D: Barem budi diskretnije ljubomorna. Znam da sam bolji od tebe.
J: Znaš, muškarci koji su dobri sa kosom su uglavnom pederi.
D: To što sam sposobniji od tebe me ne čini pederom.
L: Žao mi je što vas prekidam u diskutovanju da li je Damjan peder ili ne, ali Strahinja mi je javio da dolaze za pet minuta.
D: Ko dolazi?
J: Pa Strahinja i Ivan.
D: Samo nemojte da me ometate dok gledam utakmicu.
L: Dolaze da bismo svi zajedno gledali.
Uzme jastuk sa kauča, te zabije glavu u njega.
D: A ja sam se ponadao da danas neće biti više od jedne osobe koja me nervira.
Kaže, te pogleda u mene. Ma daj, ne mora da bude toliko direktan.
L: Svi ovde znamo da te Tara definitivno ne nervira.
Počnem da se smejem gledajući njegovu facu. Okrene se prema Luni koja se samo nasmeši. Dve reči: Obožavam je.
D: Znaš li da ćutiš nekada?
L: Ne znam šta čekate više, stvarno.
D: Ja ne čekam ništa.
Kaže, te oboje pogledaju u mene.
J: O vidi, stigli su.
Kažem kada se čuje zvono. Potrčim ka vratima samo da bih što pre otišla od njih dvoje. Pritiskaju me!
J: Uđite.
I: Drži ovo, kreten mi je nabio sve kese u ruke, a on poneo samo tri.
Kaže te mi strpa nekoliko kesa u ruke. Čoveče, zašto je ovoliko teško?
Damjan me potapše po leđima, te mi uzme kese iz ruku.
D: Nema na čemu.
J: Zašto bih ti se zahvaljivala? Ti si muško, to ti je posao.
Prevrne očima, te kese stavi na sto.
I: A ko si ti?
Ivan upita Damjana na šta ovaj odmah složi neku facu. Nije ih čak ni upoznao, a već ih ne voli.
L: To je Tarin dečko.
Svo četvoro je pogledamo dok ona traži nešto po kesama.
L: Nemojte da me gledate tako. Nije kao da sam rekla nešto pogrešno.
J: Nije mi dečko.
D: Još uvek.
Doda na moju rečenicu na šta ga ja ozbiljno pogledam.
I: Ivan.
D: Damjan.
Kaže, te prihvati ruku koju mu je Ivan pružao. Barem je pristojan ako ništa.
S: Strahinja.
Kaže, te se zavali na kauč. Da li vas možda podseća na Lunu po svojoj opuštenosti? Njih dvoje su blizanci! Jedva su me ubedili u to. Zvali su čak i njihovu mamu da mi potvrdi. Znam da postoje blizanci koji ne liče, ali njih dvoje su stvarno različiti. Strahinja ima tamnu kosu, Luna ima plavu. On je visok, ona je isto, ali ipak niža od njega za pola glave. Verujem da oni ne nose patuljske gene za razliku od mene. Niska sam na mamu.
D: Znam. Pokušao si da smuvaš moju buduću devojku.
Kaže, te sedne pored njega. Uzmem flašu koka kole iz prve kese, te ga gađam njom.
D: Još uvek radimo na njenim izlivima besa. Inače me skroz obožava.
I: Jesi li baš morala koka kolom da ga gađaš?
D: Jesi li morala uopšte da me gađaš? Vidi kako mi se zacrvenela ruka.
J: Sledeći put gađam na mnogo bolnije mesto.
L: Strahinja kunem ti se, ako mi niste kupili voćni jogurt, obojicu ću vas prebiti.
Kaže preturajući po kesama, i dalje. Zašto su uopšte kupili ovoliko? Ostaju jednu noć, ne sele se ovde.
S: Tu je negde. To smo prvo uzeli.
D: Tara, zašto stojiš? Sedi.
Potapše rukama na mesto pored sebe. Otišla sam da otvorim vrata, a on se pretvorio u ovo. Bukvalno mi je pre manje od deset minuta rekao da ga nerviram, a sada samo što ne počne da mi tepa. Ko zna šta mu je Luna utuvila u tu glupavu glavu.
J: Znam da ti je Luna nešto rekla, ali ne volim papučare Damjane.
Kažem sedajući pored njega.
D: Rekao sam ti! Duguješ mi hiljadu dinara.
Kaže Luni koja ga čini mi se nije ni čula. Previše je zauzeta tražeći svoj jogurt.
L: Našla sam ga!
Kaže uzbuđeno.
J: Kladili ste se?
L: Rekla sam ti da joj ne kažeš!
D: A ja sam tebi rekao da ona ne voli da budem dobar prema njoj.
L: Svaka normalna devojka voli da joj muškarac udovoljava.
S: Možda ona voli da je muškarac zadovoljava.
Svi počnu da se smeju dok ja evo, prezirem dan kada sam ih upoznala. Ne mogu da verujem da je upravo ovo rekao!
I: Vidite kako je pocrvenela.
Stavim ruke preko face kako bih pokrila svoje crvenilo. Mrzim ih!
J: Mrzim vas.
Ponovim svoje misli ovog puta naglas.
L: Jadna! Zašto ste tako retardirani?
I ti si se smejala sa njima!
S: Pocrvenela je zato što sam rekao istinu.
Pocrvenela sam, jer mi je neprijatno i žalim što imam loš izbor prijatelja. Da je Ana ovde već bi svi ćutali i ostavili me na miru.
D: Ako je stvarno tako, meni nije problem da ostvarim to.
Ponovo počnu da se smeju dok ja trčim što dalje od njih. Ne mogu da verujem da su ovoliko bezobrazni!
Bacim se na krevet zabijajući glavu u jastuk. Plače mi se sada.
...
Mislim da sam posle dobrih sat vremena sišla dole.
Svi su sedeli na kauču gledajući neki film u tišini.
Sednem pored Damjana budući da je samo tu slobodno mesto.
Svi su toliko fokusirani na film da mislim da me nisu ni primetili.
J: Gde su svi jastuci?
Pitam nakon što provedem pet minuta pokušavajući da se namestim kako treba.
L: Ćuti.
Kaže mi ne odvajajući pogled sa televizora. Koji je ovo film uopšte? Očajan je.
J: Šta gledate ovo? Sranje je.
Luna, Strahinja i Ivan se ponovo proderu na mene da ćutim dok se Damjan samo nasmeje.
Bože sačuvaj, ovi crnogorci nisu normalni! Ne smem ni da pričam dok gledaju film!
Osetim Damjanovu ruku oko sebe, te me on namesti tako da sam naslonjena na njegove grudi.
J: Ma daj Puslice, zar moraš da budeš toliko kliše?
Pokušam da kažem što tiše, jer znam da će me neko od njih troje ubiti. Trebala sam da odem sa Violetom kod njene drugarice. One bi me bar puštale da pričam.
D: Ne vidim da ti smeta.
Zato što mi nije smetalo. Sve je udobnije od naslona glupavog kauča.
' A i sviđa ti se da budeš blizu njega ' - javi se glasić u mojoj glavi. Jel moguće da se pojavi samo kada pokušavam da ubedim sebe da ne osećam ništa prema Damjanu i da je sve ovo pogrešno?
Uzmem čašu koka kole sa stola, te uzmem gutljaj. Bude mi nešto čudna, ali izignorišem to.
D: To je moje.
J: Znam, mrzi me da odem po svoju čašu.
D: Znaš da sam dodao votku tu, zar ne?
J: Što mi odmah nisi rekao? Zar želiš ponovo da povraćam?
Činjenica je da ne podnosim alkohol. Ne moram ni da se napijem da bih se ispovraćala. Ipak me to ne sprečava da se s vremena na vreme olešim kao da sam najveći klošar kojeg ste upoznali.
D: Sama si uzela.
L: Ćutite!
Sada se prodere na oboje.
J: O moj bože! Pustite me da pričam!
U sledećem trenutku su me svo troje gađali jastucima. Zapravo više Damjana, jer im je on bio bliži.
J: A sada ima jastuka je li?
L: Znaš da te gotivim i sve, ali ćuti ko boga te molim.
S: Ko sledeći progovori dobija šamar od svih nas.
Svi smo odmah ućutali. Znam da im neće biti problem da mi zavale šamarčinu, zapravo bi i uživali.

Ljudii hvala vam na 2k pregledaa 🥺🥺. Hteli ste da se malo muvaju, ali ja sam ovo napisala pre toga i ne pada mi na pamet da menjam. Ako ništa imate bar imate trenutke gde je Damjan siguran da će se smuvati. Iii pitanje, da li više gotivite Anu ili Lunu?