NA GRANICI

50. deo

Violeta i ja smo sedele u bašti i pričale dok je Damjan verovatno spavao.
Juče smo se milion puta posvađali oko poklona, jer se meni ništa nije svidelo. Na kraju se toliko iznervirao da je ušao u prvu prodavnicu na koju je naišao i kupio joj neki bezveze baštanski set koji mi se uopšte nije svideo.
J: Ne mogu da verujem da onaj kreten i dalje spava.
Prokomentarišem ispijajući gutljaj čaja. Ne znam kada sam počela da ga pijem svaki dan, ali sada mi je prešlo u naviku. Pre mi je bio problem da ga pijem i kada sam prehlađena.
V: Ma..
Mahne rukom.
V: Verovatno je igrao igrice celu noć. Iskreno mi je žao njegove buduće žene. Pored njihove dece, moraće da trpi i njega koji će biti gori od njih.
J: Ne znam koja bi devojka njega za muža. Jeste lep, ali je previše neodgovoran.
D: Srećan rođendan!
Upadne Damjan u baštu, te nas dve prestanemo da ga ogovaramo.
Zagrli je, a onda priđe meni i poljubi me na blic, zbog čega se Violeta i ja iznenađeno pogledamo.
Violeta je sa razlogom iznenađena, ali zašto sam ja? Mi smo sada u vezi, valjda će sada biti svaki dan ovako. Čudno..
V: Jel imate nešto da mi kažete?
D: Niste pričale o tome na vašoj jutarnjoj trač partiji?
J: Mi nemamo trač partiju.
D: Ne laži, svako jutro vas slušam i uglavnom mene ogovarate. Samo da znaš da si užasna devojka i nemaš pravo meni nešto da govoriš.
Kaže, te se zavali na stolicu.
V: Koliko puta ste se posvađali otkako ste zajedno?
J: Prestala sam da brojim posle 14.
V: Takve ljubavi su najbolje.
J: Ja bih pre rekla toksične.
D: Eto, sad govori i da smo toksičan par. Jel vidiš ti ovo Violeta? Samo nam mrači vezu.
J: Dajem nam nedelju dana.
Kažem, te mu pružam ruku.
D: Dogovoreno.
Prihvati moju ruku.
J: Ako izgubiš moraćeš da mi kupiš telefon.
D: Može, ali samo da znaš čak iako stvarno raskinemo, ti ćeš biti na gubitku.
J: O moj bože. Jel znaš da sam oduvek mrzela egoistične ljude?
D: I ja sam oduvek mrzeo ljude koji guraju nos tamo gde ne treba, ali evo nas zajedno.
Prekorno ga pogledam. Jel će biti u redu da ubijem dečka posle jednog dana veze?
V: Idem da spremim doručak.
J: Ne, Damjan i ja ćemo.
V: Ne treba, ja ću.
D: Nismo te pitali.
V: Jeste li sigurni?
J: Da.
V: Bože, samo da preživim.
Kaže, te se prekrsti.
D: Pravićemo se da nismo to čuli i da veruješ u naše kulinarske sposobnosti.
V: Samo se vi pravite.
J: Stvarno Violeta, imaj malo nade za nas.
Kažem pre nego što uđem unutra.
J: Šta ćemo da pravimo?
D: Jaja na oko.
J: Ne možemo to da joj napravimo. Rođendan joj je, zaslužuje više.
D: Koja je fora sa tvojom opsesijom rođendanima? Dan kao i svaki drugi.
J: Naravno da nije tako.
D: Ako ovakva ne budeš bila za moj rođendan bacam te kroz prozor.
J: Ne znam ni kada ti je rođendan.
D: Au. Kakva si ti to devojka?
J: A ti kao znaš kada je moj.
Par sekundi razmišlja, a onda me pogleda.
D: Zašto menjaš temu? Šta ćemo da da joj napravimo?
J: Majmune.
Kažem kroz osmeh.
J: Palačinke?
D: Violeta ne voli da ih jede ujutru. Omlet?
J: To su isto jaja Puslice.
D: Ali izgleda lepše od jaja na oko.
J: Pohovani kačkavalj.
D: Šta je uopšte to?
J: Nemam pojma, videla sam na instagramu.
D: Jel znaš da napraviš?
J: Ne.
D: Šta ćemo onda da joj napravimo?
J: Stvarno ne znam zašto komplikuješ, napravićemo joj jaja na oko.
D: Bože daj mi strpljenja.
Nasmejem se.
...
J: I jesi li živa?
V: Kada sam vam videla jaja mislila sam ću pasti u nesvest, ali nisu bila toliko loša.
J: Budi zadovoljna. Pretrpela sam užasnu povredu zbig tih jaja.
D: Ne drami.
J: Jesi li se ti možda opekao ili ja?
Damjan, kreten, mi je pokazivao kako žonglira jajima i jedno jaje mu je slučajno palo na moju glavu, pa sam ja slučajno naslonila ruku na vreo tiganj.
Da li sam ga jurila sa tim toganjem
po celoj kući? Jesam. Da li sam uspela da ga udarim u glavu njime? Nažalost ne. Violeta me je sprečila.
J: Videćeš ti. Sada te nisam ubila samo zato što joj je rođendan, ali sutra ćeš da gineš.
D: Nisam ja kriv što si smotana.
J: Bacio si mi jaje na glavu. Jel sam trebala da stojim mirno, šta?
D: Pa da si bila mirna ne bi se opekla.
V: Damjane molim te, zamalo si ti počeo da plačeš umesto nje.
Počela sam da se smejem, dok se Damjan namrštio.
D: Nije istina.
J: Jeste. Priznaj da me voliš.
D: Volim te.
Zagrcnem se na njegove reči zbog čeka se on i Violeta počnu smejati.
D: Šalio sam se.
Da li sam vam ikada spomenula koliko mrzim kada pocrvenim? Ovog puta to posebno mrzim.
Začulo se zvono, a ja sam kao nameštena iskočila iz stolice.
V: Neka sedi ti, ja ću da otvorim.
Preduhitri me u mojoj nameri.
Čuje se otvaranje vrata, a zatim i njen plač.
Puslica i ja se zbunjeno pogledamo, te odemo do hodnika gde ugledamo kako Violeta grli visokog dečka plave kose.
V: Šta ćeš ti ovde Aleksa?
Kaže kroz plač i dalje ga ne puštajući iz zagrljaja.
D: Zašto ti plačeš?
Pita kada me uhvati kako brišem suze.
J: Zašto ti ne plačeš?
Nasmeje se, te me zagrli. Oduvek sam bila slaba na ovakve momente. Plakala sam i kada su slične scene bile u filmovima, ali uživo je još emotivnije.
A: Srećan rođendan mama! Nadam se da sam ti ja dovoljan poklon, jer dinara nemam.
Kaže, te se nasmeje i posle par trenutaka je pusti iz zagrljaja.
A: Kogaa to moje oči videe?!
Počne da viče, te skoči na Damjana. Hvala bogu da sam se sklonila pre nego što je to uradio.
Jel se meni čini ili se on upravo više obradovao Damjanu nego svojoj mami?
D: Majmune, što mi nisi rekao da si u zatvoru?
A: Pa nisi pitao.
Kaže, te se okrene prema meni.
A: Aleksa.
Predstavi se, te mi pruži ruku.
J: Tara.
Prihvatim njegovu ruku, te me on odmah stegne jače i napravi iznenađen izraz lica.
A: Tara? Ona Tara?
Okrene se prema Damjanu koji samo klimne glavom.
A: Pa ja tebe moram da zagrlim!
Kaže, te me povuče u zagrljaj zbog čega se ja iznenadim. Izgleda da je na Violetu preneo tu ljubav prema grljenju. Oboje su me zagrlili i pre nego što su ne upoznali.

Osecam se uzasno sto nisam postavljala ali nisam ja krivaa 🥺. Odlucila sam malo da ubrzam jer jelte 50. deo je, a ja likusa ni pola nisam napisala onoga sto sam htela.