NA GRANICI

36. deo

Naglo ustanem sa kauča trčeći ka kupatilu.
Damjan je zaspao na fotelji, ali ja nisam mogla jer sam sve vreme imala osećaj da ću povraćati. Što se i desilo.
Osetim da mi neko sklanja kosu, te čujem Damjanov glas.
D: Izgleda da mi je suđeno da ti sklanjam kosu dok povraćaš.
Nasmejala bih se da nisam bila prezauzeta.
Napravim kiselu facu kada ustanem sa hladnih pločica.
Mrzim da povraćam. Fuj.
Isperem usta i umijem se, a onda se okrenem ka Damjanu.
J: Hvala.
Gotovo mi je i žao što je morao da vidi ovo. Da sam ja na njegovom mestu otrčala bih što dalje.
Pre nego što se vratim u krevet otvorim širom prozor, jer mi je bilo prevruće, te legnem.
Damjan pođe za mnom, zatvori prozor, te se vrati na fotelju.
J: Zašto si zatvorio prozor?
D: Zato što će vetar duvati pravo u tebe. Onda ćeš mi se još i žaliti kako te boli uvo ili si se ukočila.
J: Baš ti hvala.
Kažem mašući rukama kako bih se ohladila, ali ne ide.
D: Jel ti bolje sada?
J: Jeste.
Kažem i nakon toga kinem. Damjane, mrzim te.
D: Znam od čega će ti biti bolje.
Kaže, te ode u kuhinju. Ko zna šta će sada da mi donese.
Par minuta kasnije se vrati sa sladoledom i kašikom u ruci.
J: Nekada mi je stvarno žao što si toliko glup. Gde mogu da jedem sladoled dok imam temperaturu?
D: Sladoled je za mene. Tebi sam stavio vodu za čaj.
J: Pa nije fer!
Počela sam da se bunim.
J: Praviš mi zazubice.
D: Nemoj da me gledaš onda.
J: Kretenu..
Slegnuo je ramenima, te otvorio sladoled. Ne mogu da verujem da mi ovo radi.
D: Mmm, koliko je dobro.
J: Mrzim te.
D: Ne brini se, uskoro će ti biti gotov čaj.
J: Baš ti hvala.
Sarkastično kažem, a on klimne glavom umesto da kaže ' Nema na čemu '.
J: Samo jedan griz.
D: Ne.
J: Ne budi tako ravnodušan.
D: Ne.
J: Molim te.
D: Prvo, bolesna si. Drugo, ne želim da delim kašiku sa tobom, prenećeš mi prehladu. Treće, pusti me da uživam u ovom sladoledu. Znaš kako je dobar.
Kaže punim ustima. Ne znam koliko puta sam ovo ponovila, ali on je kreten. Veliki kreten.
J: Ćuti i jedi.
Nadureno kažem.
D: Mislim da ti je čaj gotov.
Kaže, te ustane sa fotelje. Nekoliko sekundi kasnije čujem kako viče iz kuhinje.
D: Jel stavljaš šećer?!
J: Da!
Ubrzo ga ugledam kako polako praveći najsitnije korake ide ka meni sa šoljom u rukama.
J: Polako, možda stigneš sutra.
Uputi mi najsrkastičniji osmeh i dalje hodajući presporo.
D: Evo ti.
Kaže nakon što spusti šolju na sto.
J: Već si stigao?
D: Jebi se.
Nasmejem se, te uzmem čaj. Nikada nisam volela da pijem hladan ili mlak čaj. Mora da bude vreo ili ga neću ni pogledati.
Uzmem gutljaj koji odmah zatim ispljunem.
J: Damjane, jebote!
Zbunjeno me pogleda.
J: Stavio si so umesto šećera!
Mislim da ću se ponovo ispovraćati. Jeste li vi nekada probali posoljen čaj? Ako niste, nemojte.
J: Ne smej se majmune.
Ne znam ni zašto mu govorim da se ne smeje kada svi znamo da će nastaviti. Mada kakvu facu sam složila ne znam ni da li bih i ja sama izdržala da se ne smejem.
J: Idem da spavam. Nerviraš me.
Kažem ustajući sa kauča.
D: Laku noć.
...
Ovaj put probudila sam se svojom voljom. Napokon sam se naspavala.
Podignem roletne, te primetim da je tek počeo da pada mrak.
Obučem se, te krenem ka Damjanovoj sobi.
Stvarno bi trebalo da nađem neke prijatelje ovde, ne znam da li ću izdržati sa Damjanom 24/7.
J: Ti si zavisnik.
Kažem kada uđem u njegovu sobu. Isključi telefon, te me pogleda.
D: Bolje ti je pa si došla da se svađaš?
J: Ustani, idemo napolje.
D: Samo naredi.
Kaže ustajući sa kreveta. Otvori ormar tražeći neku majicu.
J: Pa vidim da ti ne smeta. Odmah si ustao.
D: Zato što mi se ide napolje.
J: I zato što ti se sviđam.
Mislim da ću ga zajebavati do kraja života sa ovim. Nije bitno što nije istina, bitno je da je zanimljivo.
D: Naravno.
Kaže navlačeći crnu majicu.
J: Gde ti je ona bela?
D: Pocepana je.
Nije ni čudo kada je bila na drvetu. I dalje ne shvatam kako je vetar nije odneo.
J: Da vidim.
Izvadi majicu iz ormara, te mi je baci, ali imajući u vidu moje reflekse, majica završi preko mog lica.
J: Hvala.
Promrmljam dok mi je majica i dalje preko glave.
J: Nije pocepana.
Kažem gledajući po njoj.
D: Pogledaj dole.
J: Ma daj Damjane, uopšte se ni ne vidi.
Kažem gledajući rupu koja je čini mi se manja i od mrava.
D: Vidi se, nego si ti ćorava.
J: Niko ti neće gledati majicu u detalje. Boli ih uvo.
D: Neću da idem pocepan.
J: Bože sačuvaj..
D: Znaš da mi i dalje duguješ majicu?
Pita me, prolazeći pored mene koja sam stajala na vratima.
J: Ne dugujem ti.
Kažem idući za njim.
D: Rekla si da ćeš mi kupiti.
J: I posle sam rekla da neću.
D: To mi je bila omiljena majica.
J: Da nisi bio kreten i dalje bi je nosio.
D: Nisi htela da mi vratiš majicu, a pre toga sam te još pustio da spavaš kod mene, da doručkuješ i još sam te ispratio do zgrade. Mislim da si ti kreten.
V: Ne nazivaj devojku kretenom!
Vikne Violeta iz dnevne sobe.
D: Govorim činjenice!
V: Damjane, jel želiš da sazna tvoj nadimak?!
D: Ćutim!
V: Tako sam i mislila!
Kaže, te nakon toga izađemo iz kuće.
J: Koji nadimak?
D: Onaj koji ti nećeš saznati.
J: Znaš da ću ga saznati zar ne?
D: Nećeš saznati.
J: Videćemo.
Naravno da ću saznati. Sutra ujutru znam o čemu ću da pričam sa Violetom.
D: Gde idemo?
J: Gde me vodiš?
D: Znam gde ćemo.
I tako smo se našli u nekom ogromnom klubu. Muzika je treštala i bilo je previše ljudi čak iako je tek osam sati. Ne znam da li mi je više smetao miris alkohola ili ipak sva ta golotinja koju sam morala da vidim odmah na ulazu. Ne shvatam zašto neke devojke misle da im je telo kao neki prolaz da dobiju sve što požele.
Moja ruka se ubrzo nađe u Damjanovoj koji me vuče za sobom kroz ovu gužvu. Ako je sada ovolika gužva kako će biti za dva sata?
Popnemo se uz neke stepenice i gužva se ubrzo rasčisti.
J: Gde idemo?
D: Videćeš.
Zaustavimo se ispred drvenih vrata crne boje ispred kojih stoje dva nabildovana muškarca.
D: Očekuje me.
Kaže, te se nabildovani likovi pomere sa vrata.
Uđemo u poveću prostoriju ispunjenu skupocenim stvarima. Da sam lopov mislim da bi ovo bilo prvo mesto koje bih opljačkala.
Za stolom zapazim dečka u možda dvadesetim godina koji je zagledan u neke papire. Ima neki namršten izraz lica dok polako prelazi sa jednog papira na drugi.
D: Nikola Lazarević.
Izgovori njegove ime, te čovek za stolom podigne pogled. Imao je kovrdzavu kosu, tamno zelene oči i iznenađujuće duge trepavice. Kovrdzava kosa mi je ipak govorila da je žestoki kreten. Uvek je tako sa njima.
N: Damjan Stanisavljev.
Kaže, te mu se prevali osmeh preko lica. Papire na koje je do malopre toliko bio skoncentrisan sada je bacio na sto i ustao.
Zagrle se onako bratski dok im neki kretenski osmesi ne padaju sa lica.
N: Nisam te video sto godina! Kako su tvoji? Kako su izdržali svu ovu dramu o tebi? I odmah ću da ti kažem da si stvarno glup. Kako si dozvolio da te neki kreten snimi?
Okej ovaj lik previše priča i upravo me je nazvao kretenom.
Damjan se samo nasmeje i pogleda u mene, te dobijem Nikolinu pažnju.
N: A ko si ti?
Radoznalo upita hvatajući moju ruku. Na trenutak sam pomislila da će je poljubiti kao u onim filmovima, ali samo prodrma moju ruku što je pretpostavljam trebalo da bude rukovanje.
J: Ja sam taj kreten.
Kažem sa sarkastičnim osmehom na licu. Izraz lica mu se u trenutku promeni i zbunjeno pogleda u Damjana.
N: I dalje nisi prešao preko ubijanja? Čoveče porastao si. U ovom poslu ubijanje treba da ti bude navika.
Uvređeno zinem, ali on uopšte ne obraća pažnju na mene.
J: Neće da me ubije!
N: Zato što ću te ja ubiti.
Kaže opušteno kao da mi je upravo rekao da je kupio neku novu košulju, a ne da će me ubiti.
J: Ja ću tebe ubiti.
Besno mu odgovorim.
D: Neće niko nikoga da ubije.
Nikola ponovo složi zbunjenu facu.
N: Ocinkarila te je policiji majmune!
Kaže, te ga blago klepi u potiljak glave.
J: Nemoj da ga udaraš!
Prvo, ne znam odakle mi muda da se ovako ponašam pred njim kada je očigledno da mu nije problem da me upuca istog trenutka. Drugo, ne branim Damjana već me Nikola nervira. Bila sam u pravu da su kovrdzavi likovi uvek najveći klipani.
Priđe mi i bukvalno mi se unese u facu.
N: Da li znaš ko sam ja?
J: Ne.
N: Ja sam Nikola Lazarević. Najveći mafijaš u Crnoj Gori.
J: Nisam rekla da me zanima.
Drčno mu odgovorim. Verujem da sam ovakva samo zato što je Damjan tu i znam da neće dopustiti da mi nešto uradi. Barem se nadam.
N: Mnogo si drska, znaš?
Kaže gledajući me pravo u oči.
N: Sviđa mi se!
Nasmejano kaže obraćajući se Damjanu. Je li on bipolaran ili samo retardiran? Malopre je izgledalo kao da će me očerupati.
N: Kako se zoveš?
J: Tara.
N: Kao planina.
Nasmejano kaže. Jel ovaj dečko na drogama?
N: Što si došao? Jel ti treba nešto?
D: Došao sam da se malo zabavimo. Kao pre.
N: Ti si prvi koji nije došao da traži nešto od mene otkako sam znaš, postao moćan ovde.
D: Znaš da te nikada ne bih iskorišćavao.
N: Znam, ti si moj brat.
Potapše ga po ramenu. Ako Damjan ima ovakav ukus za prijatelje nije ni čudo što se nas dvoje ne gotivimo. Ja nisam poremećena kao ovaj lik!
N: Stvarno bih voleo, ali imam dosta posla. Znaš kako je to kada imaš nesposobne ljude. Uglavnom, ispratiću vas do dole, ali nažalost neću moći da vam se pridružim.
Hvala bogu pa nećeš biti sa nama. Ne znam da li bih izdržala da te ne šutnem u tu kovrdzavu glavu.
Zajedno smo sišli dole i zaustavili se na poslednjem stepeniku.
N: Konobar!
Viknuo je i dečko koji je radio za šankom odmah je dotrčao do njega.
N: Sve što popiju stavi na moj račun.
D: Stvarno ne treba.
N: Ne, ne, ne. Pusti me da vas častim.
Kaže odmahujući glavom. Bože budale.
N: Znači sve na moj račun. Jasno?
Obrati se konobaru koji klimne glavom.
N: Vidimo se nekom drugom prilikom.
Kaže Damjanu, te se okrene i krene nazad u kancelariju.
D: Dve tekile.
Kaže kada sednemo za šank.
J: Molim te mi reci da ti ono nije prijatelj.
D: Naravno da nije, lik je jebeni psihopata.
Kaže, te na eks ispije tekilu koju mu je konobar pružao. Ja svoju samo vrtim u rukama.
J: Zašto se onda praviš da ga gotiviš?
D: Zato što je glavna faca ovde i treba mi zaštita. Pored njega, Nikolai mi ne može ništa.
J: Znači samo ga iskorišćavaš?
D: Naravno da ne, on je moj brat.
Sarkastično kaže imitirajući Nikolin glas, na šta se ja nasmejem.
D: Hoćeš li popiti to?
Pita me merkajući moju tekilu koju i dalje nisam pipnula.
J: Naravno.

Koliko ja zapravo komplikujem kada ubacim jos jednog lika u priču, ali verujte mi da će se Nikola jedno vreme dosta pojavljivati i verovatno postati jedan od glavnih likova ( barem tako planiram, ali svi smo skontali da ja kada planiram nesto bude skroz suprotno lol ).