NA GRANICI

98. deo

D: Gde je ona?
J: Stvarno ne znam, tvoja je sestra, a ne moja.
Sećate se kada se Damjan uspaničio, jer smo kasnili pola sata? E pa, mi je čekamo već sat vremena, a ona nikako da dođe.
J: Ako ništa, barem je toplo ovde.
D: Barem to.
J: Ko bi rekao da ću ja nekoga da čekam ovoliko? Obično je obrnuto.
D: Sada vidiš kako je nama.
J: I sada kada vidim potrudiću se da  kasnim još više kako bih bila sigurna da neću biti ja ta koja će čekati.
D: Teško meni onda.
U kafić uđe visoka devojka tamne kose i svetlo plavih očiju i ja je istog trenutka prepoznam. Previše su ličili, a da ih ne poznajem pomislila bih da su blizanci.
Kada nas je ugledala nasmejala se, a onda elegantnim hodom krenula prema nama. Iako smo isto godište izgledala je mnogo starije od mene.
Priđe nam, te poljubi Damjana u obraz, a meni pruži ruku.
E: Lepša si nego što mi je Damjan ispričao.
Nasmejano kaže, a onda se smesti na stolicu ispred Damjana i mene.
E: Izvinite što ste me čekali, ali imala sam neka važna posla.
D: Kakva?
E: Tražim posao. Ako uskoro ne nađem posao izbaciće me iz stana.
D: Već sam ti rekao da možeš da živiš kod mene. Ionako živim sam. Mislim skoro sam, jer je Tara više kod mene nego u svojoj kući.
J: A ti se kao žališ?
D: Nisam to rekao.
E: Htela sam da te pitam nešto.
Uozbilji se i pogleda u Damjana.
E: Želim vidim roditelje, ali ne želim tek tako da im banem na kuću.
D: Onda ćemo ići zajedno.
J: Ili možeš da pozoveš Lidiju i Vukašina da dođe kod tebe i kažeš im da imaš iznenađenje.
E: Ne znam baš, šta ako im ne bude drago što me vide?
Znajući da je Damjan nesposoban da bi je utešio, preuzela sam situaciju u svoje ruke.
M: Roditeljima su deca najveće blago. Sigurna sam da nisu mirno spavali sve ove godine bez tebe. Konačno ćeš im doneti mir, nemoj ni da sumnjaš u to.
Toplo mi se nasmeje, a onda mi se zahvali.
J: Čoveče, koja razlika između vas. Ko bi poverovao da ste u rodu? Ti si tako dobra, a tvoj brat je tako arogantan, pun sebe i..
Prekine me.
D: Da li je moguće da uvek pronađeš priliku da me vređaš?
J: Da.
Zadovoljno mu odgovorim.
E: Ali vidi se da te voli.
D: Stvarno? Ja baš to i ne primećujem. Da ti samo ispričam kako se ponaša prema tvom starijem bratu, pa odmah bi je zamrzela.
Zinem, te ga udarim u rame na šta se on nasmeje.
J: Laže! Ja mu sve vreme udovoljavam, a on me tamo baca u bazen napunjen zelenom farbom. Ali nećemo sada o našim problemima u vezi. Došla sam da upoznam tebe.
...
Bio je već mrak kada sam stigla kući. Kiša je prestala da pada, ali je bilo hladno.
D: Nećeš da mi vratiš duks?
J: Zar ne shvataš da nam je suđeno?
D: Suđeno? Namerno nisi ponela ništa samo da bih ti ja kasnije dao duks.
J: Ne možeš sve da prepustiš sudbini. Moraš malo da se umešaš.
Nasmeje se odmahivajući glavom.
J: Vidimo se sutra. Ja ću doći kod tebe i onda idemo zajedno da ti kupiš kola. Mada ne znam šta će ti kola kada ti je noga i dalje polomljena.
D: Ne mogu da izdržim bez kola. Ne osećam se kao ja.
J: Ti i tvoja opsesija kolima.
D: Idi da spavaš i nemoj da kasniš sutra, jer ću otići bez tebe.
J: Ništa ne obećavam.
Kažem, te ga poljubim.
J: Laku noć.

Nije nešto, ali eto. Konačno ste upoznali Emu. Šta mislite o njoj?