NA GRANICI

99. deo

Bacim se na krevet, a onda uzmem telefon i pozovem Anu.
J: Znam da ne voliš košarku, ali da bi možda kojim slučajem želela da ideš sa mnom, Damjanom i Emom na utakmicu? Imam osećaj da se u poslednje vreme uopšte ne družimo, a to treba da se promeni tako da molim tee??
A: Kada?
J: Sutra uveče. Moj tata će nas odvesti i vratiti tako da nećemo morati da idemo autobusom.
A: Tvoj tata i Damjan zajedno u autu? To će biti zanimljivo.
J: Slažem se. Znači vidimo se sutra?
A: Da. Laku noć.
Kaže, te prekine slušalicu. Tata mi je upravo dao četiri karte za utakmicu Partizan - Crvena Zvezda. Htela sam da idemo Damjan, Vuk, Ana i ja, ali pošto Vuk sutra izlazi sa drugovima sa faksa, odlučila sam da ga zamenim Emom.
Kada siđem dole ugledam Vuka kako pretura po frižideru.
J: Stvarno ćeš da jedeš ovako kasno?
V: Ti da ćutiš. Znam da si sišla iz istog razloga.
Nasmejem se.
J: Šta ćeš onda da nam napraviš?
V: Ništa. Naručio sam picu.
J: Obožavam te.
V: Kako ide Damjanu i tebi?
J: Odlično..skoro. Ako mi se nešto desi znaj da je on kriv.
Zbunjeno me pogleda.
J: Juče sam ga poprskala vodom i on mi se izvinio.
V: Ne vidim problem.
Zbunjeno kaže.
J: Izvinio mi se. To znači da će mi vratiti duplo. Prošli put me je ubacio u bazen!
V: Pa dobro, nije bazen ništa strašno.
J: Ne bi bilo ništa strašno da je bio napunjen vodom, ali bio je napunjen zelenom farbom!
Počne da se smeje.
J: Da, da. Samo se ti smej. Vidim kako podržavaš svoju sestru. Svaka ti čast!
V: Jel imaš možda sliku? Želim da te vidim zelenu.
Ozbiljno ga pogledam.
V: Dobro, izvini.
Podigne ruke u vis, ali i dalje je nasmejan.
V: Bilo je vama zanimljivo vidim ja.
Klimnem glavom.
J: Nikad mi nije bilo dosadno tamo. Verovatno zato što nije bilo škole.
V: Čekaj, kada ti krećeš u školu? Koliko vidim nije ti ništa, sem polomljene ruke.
J: Mogla sam ja da odmah da krenem u školu, ali doktor mi je dao bolovanje koliko i Damjanu. Rekao je da smo mu baš simpatični i da inače ne bi to uradio ni za koga.
V: Srećnice. Dok ti upoznaješ Damjanovu davno izgubljenu rodbinu ja učim za ispite.
J: Šta učiš?
Pitam ga dok uzimam svesku koja je stajala na stolu.
J: Čekaj, čekaj. Ovo je jedan zadatak?
Šokirano ga upitam. Ko još smisli zadatak koji rešavaš na sledeće četiri stranice? Izgubila bih se posle prvog reda, a ne četiri stranice!
J: Vidim ja da nema ništa od mog fakulteta. Ne znam ni osnovnu matematiku, a ne ovo.
Nasmeje se.
V: Slažem se. Ti si prirodno glupa za sve što sadrži brojeve u sebi.
J: Sada bih te udarila, ali u pravu si.
Začulo se zvono, te sam ja ustala sa stolice.
J: Idem da otvorim. Daj mi pare.
Par sekundi kasnije vratila sam se sa picom. Vuk je iz frižidera uzeo dve limenke piva i jednu mi pružao.
J: Mora da sam ti toliko nedostajala da si čak odlučio i da mi daš alkohol.
V: Samo sam prihvatio činjenicu da si i ovako i onako pijandura.
J: Hej, nisam pijandura!
Uvređeno kažem.
V: Kaže likuša koja se toliko napila da se udala.

Ništa posebno, ali nedostajao mi je Vuk tako da sam morala da ga ubacim. Inače, ja sam malo zaboravila da su Aleksa i Luna tu i tek sada sam se setila tako da očekujte uskoro i njih hahahahha