NA GRANICI

52. deo

J: Crkla sam.
Kažem, te se bacim na krevet.
D: Ti si samo preturala, a ja išao za tobom. Zašto si ti umorna?
J: Misliš da je lako da rasturaš?
Pitam, gledajući kako slaže stvari u ormar.
J: Devica si u horoskopu, jel da?
Nemoguće je da neki dečko bude ovoliki perfekcionista.
D: Zar je toliko providno?
J: Damjane, upravo si složio sve stvari po bojama i podelio majice i dukseve na jednu policu, farmerke na drugu i trenerke na treću. Ja sam svoje stvari strpala na dve police i to kako sam stigla.
D: Biću odlična domaćica.
Kaže ponosno na šta ja počnem da se smejem.
D: Samo sa ti smej. Kada budeš našla muža kao ti izgubićete decu u neredu.
J: Pozvaću tebe da mi sređuješ svake nedelje. Plata će ti biti dve kutije puslica nedeljeno.
D: Čistio bih ti svaki dan za dve kutije puslica.
J: Zašto ih ne jedeš više?
D: Zato što imam traume.
Nasmejem se. Naravno da ih ima kada je bio glup.
Čuje se otvaranje vrata na kojima se pojavi Aleksa.
Ubrzo se nađe pored mene na krevetu sedeći u turskom sedu.
A: Zovi Lunu da dođe.
D: Zašto je ti ne zoveš?
J: Zato što hoće da je iznenadi.
A: Stvarno Damjane, glup si.
D: Nisi dugo dobio batine od mene. Šta kažeš da se prisetimo starih vremena?
A: Da ti napokon vratim za sve modrice koje si mi napravio.
D: Ne loži se, i dalje si slabiji.
A: Jesi siguran?
D: Siguran.
A: Jesi sigurno siguran?
D: Jesam.
A: Pitam te poslednji put.
Kaže ustajući na noge.
D: Ajde da te vidimo.
Kaže sa osmehom na licu i tada Aleksa skoči na njega.
Počnu da se udaraju i gurkaju na šta ja iskolačim oči.
Očekivala sam da će se zajebavati, ali nije prošlo ni dva minuta, a obojica su krvava.
J: Jeste li vi normalni?!
Počnem da vičem na njih.
Damjan zaustavi ruku na pola puta od Aleksine face dok me obojica gledaju.
A: Ma daj, pobeđivao sam.
Kaže razočarano, a onda se odvoje jedan od drugog.
J: Bože, u kakvu sam ja kuću došla.
Kažem dok se krstim.
J: Vi ste se upravo poubijali od batina radi zabave.
D: Ovo nije zabava.
A: To su ozbiljne stvari.
D: Moramo da proverimo ko je jači.
A: Da, prošlo je devet godina od prošlog puta.
D: Ali očigledno sam ja i dalje jači.
A: Nije istina.
D: Jeste.
A: Nije. Tara reci mu.
J: Samo ću da kažem da ste prsli.
D: Hvala ti. Vidiš kako imam devojku koja me podržava.
A: Da, podržava te kao što Violeta podržava Đukanovića.
D: Jel se sećaš kad je gađala televizor jajetom, jer ju iznervirao?
Počeli su da se smeju.
Uzela sam jastuk, te njime udarila Damjana, a onda Aleksu.
J: Sad ćete vi da vidite.
Kažem, te nastavim da ih udaram. Moroni.
Aleksa mi otme jastuk i počne da me udara u glavu, a Damjan počne da me golica zbog čega se srušim na pod.
J: Nee, prestanite.
Kažem u prekidima, jer ne mogu da pričam od smeha. Počela sam da vrištim od smeha što je pretpostavljam njima bilo zanimljivo, jer je sada i Aleksa počeo da me golica.
V: Pa da li ste vi normalni? Pustite devojku, vidite kako se zacrvenela.
Kada se Violeta pojavi odmah me puste. Jel se meni čini ili je se obojica plaše?
J: O moj bože.
Kažem dok i dalje ležim na podu i brišem suze. Zašto moram da budem ovoliko golicljiva?
V: Mislila sam da ste prerasli te gluposti. Nećete valjda ponovo da vas tučem kao da ste mala deca?
D: I dalje sam jači od njega.
Kaže joj kao da pre sekund nije izjavila da će ih ona ubiti od batina.
A: Laže.
D: Videćemo sutra ko ima više modrica.
A: Mislim da mi je krv upala u oko.
Kaže trljajući levo oko iznad kojeg mu je krvarila obrva.
V: Idi isperi to, nemoj da trljaš. Da mi je znati kako nisi dobio neku bolest bez mene tokom ovih godinu i po dana.
A: Mama, brate, vređaš mi inteligenciju.
D: Ti nemaš inteligenciju.
A: Ti da ćutiš majmune.
Ponovo su počeli da se udaraju, pa ih je Violeta uhvatila za uši.
V: Slušate li vi mene? Aleksa, jel ponovo hoćeš da budeš klempav?
A: Ne mama.
Nasmejem se. Jel samo meni smešno što svaki put kada priča sa Violetom ne može da izostavi reč ' mama '? Nekako je i simpatično.
Kada ih pusti, Aleksa krene ka kupatilu, a Violeta, Puslica i ja ostanemo u sobi.
V: Popusti mu malo. Znaš da je sve ove godine vežbao da bih mogao tebe da pobedi?
D: Pff, ne ide to tako Violeta. Mi smo muškarci, ne možemo tako da popuštamo.
V: Kakvi bre muškarci? Vi ste budale.
Kaže, te izađe iz sobe ostavljajući mene koja se smejem i Damjana koji verovatno sada želi da me baci kroz prozor kao što sam ja bacila onaj ključ pre neki dan.
J: Treba mi telefon da pozovem Lunu.
Kažem nakon što prestanem da se smejem. Nije mi bila toliko smešna Violetina izjava koliko Damjanova faca kada je rekla to.
Baci mi telefon koji ja nekim čudom uhvatim.
J: Nisi valjda obrisao Lunin kontakt?
D: Zašto bih obrisao?
J: Pa nema ga.
D: Ma tu je.
Kaže, te mi priđe i uzme telefon.
D: Evo je.
Pokaže mi na telefon na kojem je pisalo ' Ludača '. Pa naravno, kako se nisam setila toga? Još se pitam ko je ta ludača.
J: Luna odmah da si došla kod mene!
L: Ne mogu sada, gledam seriju.
J: Jesam li te pitala?
L: Ali..
J: Hitno je Luna. Želim da se nađeš u mojoj sobi za pet minuta.
L: Šta je toliko bitno da moram da zaustavim seriju?
J: Luna, buraz, samo dođi. Veruj mi, bićeš srećna što si zaustavila.
L: Jesi li mi kupila doživotnu zalihu voćnih jogurta?
J: Ne.
L: Ne dolazim.
Kaže, te mi prekine vezu.
J: Jel ona realna?
A: Šta je bilo?
D: Tvoja draga neće da dođe, jer gleda seriju.
Aleksa se nasmeje, te mi kaže da je pozovem kasnije zbog čega ga Damjan pogleda kao da je lud.
A: Šta? Neću da je prekidam.
D: Bože sačuvaj.
J: Damjanu je to čudno, jer on ne zna kako je to da budeš dobar dečko.
D: Ogovaraš me kad stigneš i onda meni nešto govoriš.
J: Jesam ja tebi nekada pretila da ću da te ubijem?
D: Da!
J: Pusti me na miru.
Kažem nadureno.
A: Bio bih milioner kada bih napravio rijaliti sa samo vas dvoje u njemu.
D: Bio bi bilioner da ubaciš i Miljanu Kulić i njenu mamu sa nama.
J: Šta bi tek bio kada bi još ubacio i Lunu i Anabelu?
A: A kada bih još ubacio Lunu, Marka, Slobu i Kiju. Onda ne bi bio ljubavni trougao nego ljubavni četvorougao.
J: Čula sam da je Sloba našao novu verenicu.
D: Ja sam čuo da se Kija naljutila na njega zbog toga.
A: Kako ste uopšte upućeni u sve to?
Damjan i ja se pogledamo. Možda zato što smo prethodne tri noći gledali Zadrugu, jer nismo mogli da spavamo?
A: Stvarno ste gledali Zadrugu?
D: Ne lupaj.
J: Kako da ne. Kao da bih ikada gledala te debile. Dovoljan mi je Damjan.
A: Ladno ste gledali Zadrugu. Pomislio sam da je Damjan našao devojku koja će ga unormaliti kad ono oboje imaju mentalitet retardiranih ljudi.
J: Nećeš ništa da uradiš Puslice? Upravo ti je isprozivao devojku.
D: Ne mogu da se bunim. Stvarno jesmo retardirani.
J: Moramo da nađemo drugu zanimaciju.
A: Definitivno.
J: Čekaj, a kako ti znaš za Lunu i  Marka, Slobu i Kiju?
A: To svi znaju.
D: Lažeš.
Sumnjičavo ga pogledamo zbog čeka se on namršti.
A: Meni je oprošteno. Bio sam u zatvoru, stvarno nisam imao ništa drugo da radim.
J: Imao si televizor u zatvoru?
A: I telefon isto.
J: Kako?
D: Kada imaš veze u policiji možeš da tražiš trambolinu i oni ćete ti je doneti.
J: Puslice, aj mi kupiš trambolinu.
A: I dalje ne mogu da verujem da si joj rekao svoj nadimak.
D: Nisam. Violeta je.
J: Pustite sada to. Želim trambolinu.
D: Ne.
Pogleda me kao da sam nenormalna.
J: Molim te.
D: Ne.
J: Ali..
D: Neću ti kupiti trambolinu.
J: Aleksa bi Luni kupio i dve tramboline.
D: Nisam ja kriv što je on papučar.
A: Nisam papučar!
J: Pa budi i ti papučar.
A: Ali nisam papučar.
D: Rekla si da ne voliš papučare.
J: Otkad je tebe briga šta ja ne volim?
D: Otkad me teraš da ti kupim trambolinu.
J: Ali..
D: Meni je jako bitno tvoje mišljenje,  pogotovo sada kada si mi devojka. Rekla si da ne voliš papučare i ja neću biti Aleksa.
A: Nisam papučar!
D: Aleksa pomiri se sa činjenicom. Papučar si.

Vote & com. Komentarišite malo želim da znam vaše mišljenje. Dosadno mi je mnogo tako da učinite mi uslugu lol. Inače znam da je priča postala malo dosadna jer se praktično ništa ne dešava, ali verujte mi uskoro nećete znati šta vas je snašlo 😳. Već sam sve isplanirala samo još i da napišem sve to ( što će biti malo teže, jer moja inspiracija R.I.P )