NA GRANICI

28. deo

J: Damjane!
Uzviknula sam kada mu je moj kofer pao niz stepenice.
D: Ne deri se, nije mu ništa. Uostalom kada bi mi pomogla malo, ništa mi ne bi ispalo.
J: Ti si muško, ne ja.
D: To što sam muško ne znači da treba da nosim četiri kofera i torbu sam. Imam i ja dušu, znaš?
J: Imaš i mišiće tako da nemoj da se žališ. Izdrži do prizemlja.
D: Baš je našao kad da se pokvari glupavi lift.
Iznervirano je rekao silazeći niz stepenice. Ja sam sišla pre njega kako bi uzela moj kofer koji mu je ispao.
J: Požuri, zakasnićemo.
Uputio mi je ubilački pogled, te sam shvatila da bi trebalo da ćutim.
Posle dobrih 15 minuta sišli smo sa sedmog sprata. On je krenuo napolje, a ja sam otišla do recepcije da nas odjavim.
X: Dobar dan! Kako mogu da Vam pomognem?
Nasmejano me je upitala devojka u dvadesetima.
Kada sam napokon završila krenula sam napolje. Čudno je to kako su ljudi radoznali. Šta nju briga što smo otišli posle dva dana iako smo zakazali za mesec dana?
D: Jesi se setila da izađeš?
Čula sam njegov glas odjednom, te sam vrisnula. Par njih me je pogledalo, ali vrlo ubrzo nastavilo.
J: Majmune, šta si me zaskočio tako?
Uplašeno sam ga pitala. Ovaj momenat me je podsetio na dan kada su me kidnapovali.
D: Jel bilo nekog problema?
Pitao me je nakon što se lepo ismejao na moj vrisak.
J: Bila je previše radoznala. Sve vreme me je pitala zašto tako odjednom idemo, da li je bilo nekih problema i tako to. Glupača.
Nisam volela da pričam ljudima iza leđa, ali ova devojka me je iz nekog razloga previše nervirala.
D: To je zato što se loži na mene.
J: Naravno, sve je to zato što si ti prosto prelep.
Sarkastično sam rekla, ali čini mi se da nije to tako shvatio. Klimnuo je glavom potvrđujući moje reči.
J: Zajebavala sam se.
D: Znam, ali realno jesam lep. Ne možeš da me lažeš, imam ogledalo.
Prevrnula sam očima, te smo ostatak puta proveli u tišini.
Stigli smo bukvalno dva minuta pred polazak, te nas je vozač sve vreme požurivao.
Damjan je na brzinu ostavio kofere, a ja sam potrčala da uđem da bih sela do prozora.
Dogovorili smo se da on sedne tu, jer mu je udobnije, a ja sam pristala samo zato što nisam htela još i da se svađam dok trčim ka stanici.
D: Znao sam da ne mogu da ti verujem! Prelako si pristala.
Nasmejano sam slegnula ramenima gledajući ga kako on namršteno seda pored mene.
D: Kakva si izdaja.
J: Želiš li da pozovem policiju?
D: U zatvoru barem neće biti tebe.
J: Kreten.
Prokomentarisala sam više za sebe, ali sigurna sam da me je čuo.
Pola sata nakon toga proveli smo u tišini dok ja nisam primetila da neka baba s vremena na vreme gleda u Damjana. Bila je dosta stara i činila mi se kao osoba koja ceo dan gleda vesti i čita novine.
J: Pomeri se.
Rekla sam Damjanu koji je sve vreme gledao u telefon.
Uzela sam ćebe kojim sam bila pokrivena te ga jedva zakačila tako da se Damjan i ja ne vidimo.
Vratila sam se na mesto propraćena njegovim zbunjenim pogledom.
J: Neka baba te je sve vreme gledala. Možda te je prepoznala.
Tiho sam rekla, jer babe imaju odličan sluh i vid kada ih nešto zanima. To sam shvatila kada me je baba iz kraja cinkarila mami, jer sam ukrala nekoliko jabuka od komšije. Mrzela sam je iz dna duše tada. Imala sam 9 godina, a ona se ponašala kao da je i mlađa od mene. Ko još cinkari decu?
D: Valjda me nije prepoznala.
Rekao je pomalo nervozno.
J: Mislim da nije. Nije mogla lepo da te vidi odatle gde je sedela.
Klimnuo je glavom, te vratio pogled na telefon.
J: Kako to da ti prate kola, a ne telefon?
Zbunjeno sam upitala. Logičnije je da ti prate telefon, jer ga stalno nosiš sa sobom.
D: Ovo nije moj telefon.
J: Nego čiji je?
D: Mihajlov.
J: Kako uspevaš sve to? Jebote, ti si teški kriminalac.
Ne znam da li da mu se divim što je ovoliko dobar u ovim stvarima ili da se plašim, jer je zabrinjavajuće.
D: Šta? Imam dosta prijatelja.
J: Zašto onda meni nisi uzeo telefon?
D: Ne treba ti.
J: Nije fer, nisam bila na instagramu više od nedelju dana.
D: Jadna ti.
Sarkastično je rekao na šta sam se iznervirala, te skočila na njega da mu uzmem telefon.
Posle nekoliko sekundi opiranja, telefon mu je ispao iz ruke i pao negde ispod sedišta.
J: Bravo!
Iznervirano sam rekla. Ponašamo se kao neki divljaci. Imam osećaj da svima idemo na živce.
J: Sad ga nađi.
D: Zbog tebe mi je ispao!
J: Ne zanima me.
D: Ja čak ni ne mogu da stanem tu dole. Ti si manja i mršavija.
Namrštila sam se, te sagnula dole kako bih našla glupavi telefon. Gde je nastao?
D: Jesi ga našla više?
J: Jesam, nego mi je baš lepo ovde, pa reko da ostanem.
Sarkastično kažem na šta on prevrne očima. Zanimljivo je to koliko sarkazma koristimo u našim razgovorima.
J: Nije ovde!
Rekla sam, te ustala. Bože, al je usko tamo.
D: Možda je odleteo iza.
J: Pomeri se.
Rekla sam, te jedva izašla od onog ćebeta. Ne znam da li sam jednostavno smotana ili mi to ćebe nije dalo da izađem.
Počela sam da tražim telefon, ali nigde nisam mogla da ga nađem. Sasvim slučajno, pogled mi je preleto preko one babe, te sam ugledala Damjanov telefon kod nje.
J: Izvinite.
Rekla sam, ali ona nije obraćala pažnju na mene. Pokušavala je da otključa telefon.
Blago sam je pipnila po ramenu, te je ona poskočila.
J: To nije Vaš telefon.
Pogledala je u mene, pa u telefon, te vratila pogled na mene.
X: Da jeste.
Rekla je drhvatim glasom.
J: Ne nije, hoćete li mi vratiti telefon? Ne želim da pravim problem bez razloga.
Već sam iznervirano rekla. Jebote, nisam glupa.
X: Rekla sam ti da je moj.
Ponovila je, na šta sam se ja sarkastično nasmejala. To je znak da polako gubim živce.
J: I zato ne znate šifru zar ne? Samo mi vratite telefon, ne razumem u čemu je problem?
X: Šta ti nije jasno, dete? Ovo je moj telefon!
Rekla je ljuto. Koji kurac se ona naljutila? Ja bih trebalo da budem ljuta, neće da mi vrati telefon!
X1: Ne nije, video sam kada ste ga uzeli sa poda.
Oglasio se neki dečko koji je sedeo pored nje. Čini mi se da je bio moje godište ili stariji godinu, dve.
X: Ne laži! Ovo je moj telefon!
J: Biće tvoj telefon kada te zavalim! Koji kurac više?! Zar da vas ja pošaljem u grob?!
Počela sam da vičem na nju. Mrzela sam kada je neko bio nepristojan prema starijima, ali babuskara je zaslužila. Laže u matore dane.
Čula sam Damjanov smeh iza ćebeta, ali pokušavala sam da ga ignorišem.
X: Kako si tako nepristojna?
J: Ja nepristojna?! Ukrali ste mi telefon!
X: Već sam ti rekla, ovo je moj telefon!
Već je ceo autobus gledao u nas. Kako i ne bi kada smo obe počele da vičemo.
J: Jebote, prestani da guraš nos tamo gde ne treba!
Kažem, te joj grubo uzmem telefon iz ruke.
Ovog puta se lako provučem iza ćebeta, te se samo bacim na sedište.
J: Kretenka..
Kažem, dok se Damjan i dalje smeje.
J: Majmune šta se smeješ? Posvađala sam se sa babom zbog tebe, iskidala mi je sve živce.
X: Čujem te!
Ljutito se oglasi baba, te Damjan počne da se cepa od smeha. Skroz je pocrveneo.
Za par sekundi nekoliko njih je počelo da se smeje, verujem zbog njegovog zaraznog smeha.
Meni ipak nije bilo smešno, jer me je ona baba mentalno ubila.
Napokon se smirio, te me pogledao.
D: Popravila si mi dan.
J: Drago mi je.
Sarkastično sam rekla, te se lažno nasmejala.
D: Evo zaslužila si.
Rekao je, te mi otključao telefon i dao.
J: A sad mi daješ je li?
D: Zato što ga neću koristiti. Spavaću.
Pokuša da se namesti u sedištu, ali nikako.
D: Posluži.
Kaže, te ga ja zbunjeno pogledam ne shvatajući na šta misli.
Par sekundi kasnije njegova glava se našla u mom krilu, a noge je ispružio ispod ćebeta.
J: Pazi da ti ona baba ne ukrade i patike!
Namerno kažem glasnije kako bi me čula, ali ovog puta ne dobijem odgovor.

Ovaj deo sa babom je nastao tako što sam se ja sestila svađe sa jednom ženom. Znate kako me je iznervirala ugf čak sam posle i ispala iz gnezda zbog nje. Uglavnom jako sam se iznervirala dok sam pisala deo sa babom, jer me je podsetilo na tu ženu sa kojom sam se posvađala.