I'll be your soldier

Imam plan kako riješiti tvoju dilemu!

„Iako kad ju je James vidio nazvao ju je Elly." Sine mi odjednom.

„Stvarno? Imaš sliku Elly?" kaže mi, a ja se dvoumim da joj pokažem. To je kao da pita da joj dam djelić duše.

„Imam." Odgovaram kratko, no ne poduzimam ništa.

„A da mi pokažeš?"

„Pa ne znam." Odgovorim nesigurno.

„A daj. Pokaži pa ću vidjeti sliče li stvarno. Imam dobro oko za to." Nekako me uvjeri i uzmem mobitel te uđem u posljednju njenu sliku. Pokažem joj, a ona stane proučavati.

„Lako moguće da sestra Laura bude tvoja Elly. Imaju iste oči, oblik lica. Laura je sad starija, ozbiljnija, malo deblja. No, postoji velika sličnost. Je li Elly imala neki specifičan madež?" upita me i ja stanem razmišljati.

„Imala je na leđima madež čudnog oblika, no sumnjam da će Laura ikad pokazati leđa. I imala je na nozi, lijevoj, ožiljak kad je pala kao mala. Ali i to ću teško vidjeti kad stalno nosi hlače." Kažem razočarano.

„Imam plan." Kaže euforično Clara.

**Elly's pov**

Polako je stigla i noćna smjena. Zbog stažiranja, trijaža je zauzeta i ja moram paziti na Adama kojem je danas malo pozlilo. Zbog tog što mu je bilo loše moram cijelu noć s njim provesti.

„Dobra večer. Kako si?" upitam ga ljubazno ulazeći s kolicima za previjanje.

„Pa sad kad tebe vidim puno bolje." Kaže i nasmije mi se zavodljivo. Koji mu je vrag sad?

„Oh, blago meni. Da vidimo ranu." Kažem i otkrijem ga. Izgleda da mu je druga sestra pomogla obući trenerku i majicu. Polako mu podižem majicu da otkrijem ranu i to me opet podsjeti na našu noć, no ovaj put se iskontroliram. On je za vrijeme cijelog previjanja imao neki čudan osmijeh na licu.

„Mogu te nešto pitati?" upitam ga okrenuta leđima. Sređivala sam pribor na kolicima.

„Ma možeš." Kaže razigrano.

„Izgledaš mi jako dobro, a rekli su mi da ti je pozlilo."

„Rekao sam ti odmah mi je bolje kad te vidim. Možeš ovo proliti?" Naglo se okrenem i sadržaj čaše koju je držao prolije se po meni, po hlačama točnije.

„Ajme oprosti. Nije namjeno." Pokuša se ustat, no rana mu ne dopušta.

„Ma nema veze. Idem ovo vratiti i presvući se. Ništa se ne brini." Kažem i izađem iz prostorije. U svlačionici ne pronađem rezerve hlače jer su mi naravno na pranju te sam primorana obući suknju. Dolazim u sobu s kolačićima koje mi je dala kolegica.

„Suknja ti definitivno bolje stoji od hlača." Kaže mi on i ja sjednem do njega na stolac.

„Hvala, ali mi je teže za rad." Kažem i nastane malo neugodna tišina.

„Ovaj ovdje me nešto smeta, neki kabel ili nešto." Kaže on iznenada i ja se ustanem provjeriti. Smetao ga je neki kabel s druge strane kreveta gdje nisam mogla doći zbog aparata.

„Možeš se samo malo podignut da lakše dođem do kabela?" upitam ga.

„Doktor mi je zabranio ustajanje nakon onog danas." Nalazim se u potpuno nezgodnoj situaciji jer preko njega moram doseći drugi kraj kreveta što znači da ću skoro morat leći na njega. Pomaknem ogradu i preko njega uspijem doseći kabel, no ne mognem ga pomaknuti. Zato jednim koljenom stanem na krevet da dobijem bolje uporište. Dok sam ja otpetljavala kabel, njegova ruka je dodirnula moju lijevu nogu i to točno gdje mi je ožiljak od pada s rola koji sam zadobila kao mala. Istog trena sam skočila s kreveta i namjestila suknju.