I'll be your soldier

Zar je ovo kraj?

**End of flashback**

„Bojala si se da nekog nećeš jako zavoljeti, a da će te on ostaviti, povrijediti. Zapamtio sam, sve do riječi. Tad sam te prvi put poljubio." Kaže i spusti pogled. Kriv je znala sam!

„Točno, i gle što si napravio. Nema smisla više odugovlačiti..." nisam stigla završiti, a on me prekinuo.

„Ali ja te nisam prevario." Očajno reče.

„Nisi? Fotografija laže? James laže? Onaj poziv na skype laže? Molim te, dosta igrica. Među nama je gotovo. Zauvijek. Ova Elly više ne vjeruje, ne voli, samo diše i preživljava. Nadam se da si sretan sad." Okrećem i odlazim. Ostavljam ga, osobu koju sam voljela više od života. Ma lažem, osobu koju volim više od života. Dolazim kod ekipe i Adriana me grli. Luke mi prilazi i kaže da otkazuje njihov večerašnji spoj.

„A ne, ne. Ne otkazuješ. Sve je kao i prije. Još je i bolje. Riješila sam se velikog tereta. Sad mogu nastaviti živjeti." Rekla sam s tako odglumljenim glasom da su mi čak povjerovali. Svi osim Deana.

„Dobro onda. Ali možemo otkazati, nazovi me ako budeš trebala najbolju prijateljicu." Kaže Adriana.

„Neću zvati jer najbolja prijateljica treba odmor od sve drame. Ne želim da išta od ovog utječe na vas i vaš odnos." Kažem i nasmijem se.

„A znam da ne želiš,ali ti si bila tu kad smo mi bili u svađi i pomirila si nas. Želim ti vratiti uslugu." Kaže prije nego se odvojimo. Ja i Dean kod njega, ona i Luke skupa.

„Vas dvoje ste druga stvar, vi se volite i okolnosti su drugačije. Ja i Adam smo gotovi i ne treba ga ni spominjati više. A uslugu ćeš mi vratiti ako budeš sretna i zabaviš se večeras." Kažem i namignem joj.

„Dobro. Laku noć." Zagrlim ju.

„Laku noć." Uzvrati mi. „ Pazi na nju." Kaže Deanu.

„Uvijek." Rastanemo se.

**Adam's pov**

Ona osoba koja je stajala ispred mene nije Elly. Ne može biti. Tako hladna, distancirana. Tko je ovo učinio? Ne dopušta mi da joj objasnim. Natjera me da se prisjetim prvog poljupca. Bože, volim ju više od sebe. Očajno pokušam objasniti, no ne dopušta mi.

Odlazi. Odlazi s Deanom. Nijemo stojim i gledam ih. Njih dvoje odlaze sami. Ona ide kod njega? Zaključavam auto i krenem ih slijediti. Nije mi jasno što ona sad ima s njim. Dolaze do kuće, njegove i ulaze. Spava kod njega? Hrpa pitanja mi se roji u glavi. Kod mene je prespavala nakon nekoliko mjeseci veze, a sad tek tako spava kod njega? I onaj vikend isto. Nije istina da sam ju povrijedio, slomio. Istina je da voli Deana, i zato ne želi vjerovati meni. Lakše je okriviti mene i neku lažnu sliku nego mi u lice priznat da se zaljubila u drugog. U tome je stvar, unatoč obećanjima i zakletvama zaljubila se u drugog. Sad je s njim i vole se. Daljino, prokleta bila. Gotovo je, izgubio sam ju. Odustajem od svega. Vraćam se u automobil i vozim polako kući. Svašta se dogodilo danas.

Ležim na krevetu, premotavam film u glavi, svaku njezinu riječ. Zašto je jednom spomenula Jamesa? Koje on veze ima s ovim?

**Adriana's pov**

„Daj, Luke. Nisam raspoložena." Kažem mu i okrećem se na svoju stranu kreveta. Brinem se za Elly, nije dobro. Sve ovo zadržava za sebe. Ne govori o tom, zapravo ne pokazuje nikakve emocije osim lažne sreće.

„Ah, dobro." Otpuhne i okrene mi leđa.

„Ljutiš se?" upitam ga i prođem mu rukom preko golih leđa. Kako obožavam njegova ramena i ruke.

„Ah, kao da je bitno." Izbjegava moj pogled.

„Gle meni je bitno, ali razumi me. Ne mogu tu s tobom uživati dok znam da Elly nije dobro i dok ona pati. Imala bi grižnju savjest." Odgovaram i utisnem mu poljubac u usne.