Ćutim o tebi (Završena)

33. deo

Nedelju dana kasnije

Mahnula sam Olgi koja je razgovarala telefonom ispred ulaza za biblioteku. Zauzvrat mi se osmehnula.
Izvila sam usne ugledavši ga kako sedi na istom mestu kao i uvek i uči. Sela sam pored njega.
J: ,,Hajde da počnemo."
Trgnuo se preklopivši knjigu.
M: ,,Kako tako lako uspevaš da se pojaviš poput duha?"
Osmehnula sam se izvadivši praznu svesku iz matematike.
J: ,,Ne znam. To mi je prirodno."
Zatvorio je moju svesku istom brzinom kao što ju je otvorio sekund ranije.
M: ,,Ti ništa ne pišeš."
J: ,,Pišem. Uzela sam praznu svesku samo za vežbanje."
Izdahnuo je sa olakšanjem.
Moja laž je bila uverljiva. Ja stvarno nisam imala svesku iz matematike iako je u ovoj na početnoj strani pisalo moje ime i prezime i odeljenje, kao i predmet.
M: ,,Dobro je."
Shvatila sam to kao pohvalu.
Otvorio je 356 stranu.
M: ,,Kapiraš li barem nešto?"
J: ,,Da."
Učinio mi se mnogo nervoznijim nego ranije. Duboko je disao i glasno, a pogled nijednom nije sklanjao sa zbirke iz matematike dok sam ga ja sve vreme gledala krajičkom oka.
Konačno, kada mi je uhvatio pogled, pitao me je.
M: ,,Razumeš li?"
J: ,,Razumem."
M: ,,Čini mi se da si jedva pratila."
Odmahnula sam glavom.
J: ,,Pratila sam."
Prepisao je jedan iz zadatka u svesku i pružio je meni.
M: ,,Reši ga."
Zapravo, nije mi trebalo puno da shvatim kako se radi te sam ga uradila mnogo brže nego što je on očekivao.
Izvio je obe obrve gledajući u zadatak. Obrisala sam vlažne šake o farmerke pitajući se da li sam dobro uradila.
M: ,,Idemo na srednji nivo."
Konačno sam uradila dobro. A, njegove pohvale su mi bile motivacija.
Tek tako prelazimo sa osnovnog na srednji nivo? Stvarno? A šta ako ne razumem druge zadatke?
Samo želi da me se što pre otkači.

M: ,,Jesi li sigurna da ne razumeš matematiku?"
Upitao me je sat vremena kasnije kada smo već završavali sa srednjim nivoom.
J: ,,Pa, nisam je razumela sve dok mi je ti nisi objasnio."
Lice mu je ostalo bezizražajno.
J: ,,Khm. Hajde samo da nastavimo."
M: ,,Ukoliko je ovo tvoj neki plan da mi se približiš nećeš moći. Nas povezuje samo učenje."
Iskrivila sam usne.
J: ,,E pa, i to je nešto."
M: ,,Ozbiljan sam."
J: ,,Takođe."
Udarila sam rukom po stolu.
J: ,,Samo mi pokaži kako se ovo jebeno radi i ostaviću te na miru."
Neću ga ostaviti na miru.
Pokazala sam prstom na zadatak iz naprednog nivoa.
Učenje nije toliko teško. Problem je u tome što se ne trudim da razumem.