Ćutim o tebi (Završena)

36. deo

K: ,,Rekla sam vam da se gubite."
Rekla je gospođa Klara Petrov, Alinina mama, gledajući na njen ručni sat.
K: ,,Imam let za tri sata i upravo krećem iz kuće. Želim da vas ne vidim kada naredni put otvorim vrata."
Podmetnula sam nogu kada je pokušala da zatvori vrata. Moja jadna noga je istrpela bol.
Nosila je kristalno belu majicu i crvene pantalone. To nije nimalo ličilo na majku čije dete je zasigurno nestalo ili je možda mrtvo.
J: ,,Alina se smatra mrtvom."
K: ,,Znam."
Očekivala sam sve ali ne ovakav odgovor od majke čije je dete Bog zna gde sada.
Hladno je odbrusila. Čak je nimalo nije zanimalo.
Uhvatila sam je za majicu i stegla oko vrata.
J: ,,Čime sam ovo zaslužila?!"
Povikala sam.
J: ,,Čime je Alina zaslužila da je tako tretirate? Družimo se od detinjstva i znam da ne učestvujete u njenom životu koliko i njen otac ali jebeno ste pogani."
Pribila sam je uza zid njihovog hodnika. Suze su mi navirale na očima. Leonid nije ni pokušavao da me spreči da joj ne naudim.
J: ,,Vi ste prokleta kurva koja putuje oko sveta dok Alina strada svakog dana i proklinje sebe što se rodila zbog Vas. Jebeno zbog Vas."
Odgurnula me je od sebe i izgurala napolje.
K: ,,Samo da mogu. Samo ukoliko bih mogla ubila bih te odmah, ali ne mogu."
J: ,,Kao i Alinu?"
Izletelo mi je. Ali izgleda da sam uspela da potresem stanje Gospođe Petrov.
K: ,,Ona je psihopata. Psihijatrijski je slučaj."
Pogledala me je najgadnijim pogledom na svetu i zalupila vratima ispred mog nosa. Leonid me je uhvatio za ramena.
L: ,,Sada nećemo ništa saznati."
J: ,,Od nje ne. Svejedno odlazi."
Sela sam na stepenice kako bih došla sebi.
J: ,,Ona nije nevina. Ona ima veze sa Alininim nestankom."
Pružio mi je ruku da bih ustala ali odbila sam da je prihvatim, te sam sama ustala.
L: ,,Previše se unosiš u ovo."
J: ,,A ti ponovo odustaješ. Neću prestati sa istragom dok ne pronađu Alinu, ali znam da ću pre ja doći do nje nego policija."
Otišla sam iza Alinine kuće.
Prozor njene sobe bio je otvoren.