Ćutim o tebi (Završena)

13. deo

Sačekala sam deset minuta da Leonidu nestane traga te sam pošla prema Alininoj kući.
Pozvonila sam na vrata više puta ali odgovor je uvek bio isti.
Niko nije otvarao, niti je virio na prozor.
Od Aline nije bilo i dalje ni traga i, kada je konačno otvorila njena mama, izgledala je zbunjeno videvši me ispred sebe. Definitivno nije očekivala goste...
J: ,,Dobar dan.."
Pogubila sam se.
Kada sam ugledala Alininu majku loš osećaj kao da je prošao kroz mene čim je otvorila vrata.
Uputila sam joj samouvereni osmeh te je popustila sa nadrndanim stavom. Teta Klara je dovoljno krupna žena za njene godine i ne bi se često pojavljivala u ovoj kući jer, po Alininoj priči: ,,Mama često odlazi u Evropu zarad novca". Nije krupna što se tiče širine, već visine, izuzetno je visoka i sigurno ima do sto osamdeset centimetara. Mogla bi da radi sa lakoćom kao model.
K: ,,Reci, Valerija."
Nikada nije volela da me zove Valeri. Ne znam zašto.
Svi su me zvali Valeri, samo ona ne. Često bih imala osećaj i da me mrzi.
Sumnjala sam na to da me ne gotivi i to sam potvrdila kada je uhvatila Alinu sa duvanom okrivivši mene da sam je ja uvukla u sve. Bilo ju je teško preubediti kada se probudila iz nesvestice.
J: ,,Alina. Da li je kod kuće?"
Podigla je obrvu.
K: ,,Spava."
J: ,,Moram da je vidim."
K: ,,Zbog čega?"
Pitala me je grubo, bez imalo poštovanja.
J: ,,Nije došla u školu. Brinem."
K: ,,Alina se ne oseća dobro. Potreban joj je odmor."
J: ,,Ali..."
Vratila se u hodnik.
K: ,,Alina će biti dobro i otići će u školu kada se bude osećala bolje. Imaš li još neka pitanja ili nešto što želiš da joj prenesem?"
Odmahnula sam glavom. Posegnula je za kvakom i zatvorila je vrata preda mnom.
Hitno je trebalo da nazovem Alinu ili je dobijem bilo kakvim putem jer je bila nedostupna.
Njena neizvesnost me je izjedala.
Nešto se dešava u ovoj kući, iza vrata pored kojih stojim.
Nešto se dešava njoj, ali se bojim da neću to otkriti skoro.