Ćutim o tebi (Završena)

131. deo

M: ,,Jesi li primetila kako je sve otišlo u sasvim drugačijem pravcu?"
Milovao me je nežno po kosi dok smo zagrljeni ležali na kauču u dnevnoj sobi i "gledali" film koji se odvijao iza mojih leđa.
J: ,,Da. Moj život se preokrenuo kada sam upoznala tebe, a tek se isprevrtao kada je Alina nestala."
Prolazila sam rukom po njegovoj majici ispod koje su se osećale čvrste grudi. Iako sam se osećala lepo pored Mihajla, sve vreme plašila sam se da budem u zagrljaju svog dečka nešto duže od par minuta. Sve to mi je izgledalo čudno, novo, i sve što nije predstavljalo staru mene. Ali, kada sam došla u dodir sa njim, raznežio me je njegov čvrst zagrljaj iz kog me nije puštao.
M: ,,Lakše mi je sada kada si mi ispričala baš sve. Makar znam o čemu je reč."
J: ,,Meni je lakše na duši jer znaš. Ne volim da krijem stvari od osoba koje volim. Izgleda da je Alina skrivala pola svog života od mene."
Uhvatio me je za bradu.
M: ,,Mora da je imala razloge. Baš velike razloge da ti nešto ne kaže."
J: ,,A sada se zbog lekova pola stvari ne seća."
Uzdahnuo je napravivši lice kao da razmišlja o rešenju ovog nerešivog slučaja.
J: ,,Bojim se da će biti još gore. Još taj tvoj san..."
M: ,,Možda je to bila čista glupost. Košmar."
J: ,,Košmar se ne javlja tek tako. Pogotovo ne ako su tvoji snovi prediktivni...šta ako se nešto desi Alini?"
Stisla sam zube ne bi li zaplakala.
M: ,,Zašto razmišljaš o lošim stvarima? Budi pozitivna."
Spustio mi je glavu na njegove grudi.
M: ,,Bolje spavaj sada."
Prebacila sam nogu preko njega.
J: ,,Drago mi je što smo sve rešili."
M: ,,Samo nemoj ništa da kriješ od men..."
Zazvonio je telefon iznad moje glave.
J: ,,Oh. Ovo je tvo...j."
Na ekranu se pojavilo Kristinino ime.
Namrštio se kada sam mu unela telefon u lice.
M: ,,Samo odbaci poziv."
Izmigoljila sam se iz njegovog naručja i javila se.
K: ,,Hej, slušaj..."
J: ,,Oh ne, draga, slušaj ti mene sada."
Bila sam previše ljuta sada a razgovor sa Mihajlom ću obaviti kasnije.