Ćutim o tebi (Završena)

85. deo

Narednik Sokolov se već nalazio ispred Alinine kuće kada sam stigla. Podigao je pogled sa papira i vedro me je pogledao osmehujući se.
J: ,,Došla sam, gospodine."
I: ,,Zovi me Ilija, a ne Sokolov ili narednik ili..."
J: ,,U redu, Ilija."
Pozdravila sam ostalu policijcku ekipu koja je stajala iza njega gledajući neka dokumenta i slike.
I: ,,Želeo bih da čujem tvoje pretpostavke gde bi se mogla nalaziti Alina."
Rekao je kada smo ušli u hodnik Alinine kuće. Ovde dugo nisam bila. Stvarno veoma dugo. Traga od Alininog oca nije ni bilo.
J: ,,Treba da pogledam gde se nalazi ta ostava što je rekla u poruci."
I: ,,Moramo kroz kuhinju da pođemo."
Neviđena tišina je vladala kućom. Bilo je dosta prašine na predmetima, kao da, ukoliko dodirnem nešto, prašina ima da me proguta. Odmah se vidi da ovde niko ništa ne čisti.
J: ,,Sačekajte. Želim prvo da pogledam Alininu sobu."
I: ,,Misliš li da tamo ima nečega?"
Odmahnula sam glavom.
J: ,,Ne, ali samo želim da je pogledam."
Bela vrata na kraju kuhinje su bila zatvorena. Mora da su ona vodila do ostave, plavog tepiha, ispod kog je bila Alina zatvorena. Žudnja me je ujedala, ali pre svega, želela sam da vidim Alininu sobu.
Ilija je stajao na vratima i pustio mene da razgledam.
Obojena je bele boje, izgledala je previše depresivno, kao da joj namerno nisu dozvoljavali da bilo šta kači na zidove. Krevet je bio besprekorno složen, a njen telefon se nalazio na stolu. Bio je ugašen i nisam ni pokušavala da kopam po njemu.
Pored ormana, neka slika, ili tabla, bila je sakrivena ispod crvene krpe.
Ruka mi je zadrhtala kada sam se dohvatila krpe i sklonila je sa table.
Suze, koje sam dugo potiskivala u očima, klizile su mi niz obraze poput reke. Na tabli su bile zakačene naše zajedničke slike. Od vrtića, sve do današnjeg uzrasta. Noge me nisu držale te sam pala na krevet iza sebe. Zajecala sam držeći crvenu krpu u rukama.
J: ,,Ona nije mrzela život. Nije mrzela ni mene. Ni ljude oko nje. Ona nije htela da umre.."
Ponavljala sam sve vreme jedne te iste reči, sećajući se šta je Leonid govorio o njoj.

Kasnije..
Nesigurno sam otvorila bela vrata. U ostavi su se nalazile kutije sve do plafona. Ispod njih se stvarno nalazio plavi tepih.