Ćutim o tebi (Završena)

19. deo

Alina je bolje izgledala danas. Kada sam sela pored nje na njenom licu blistao je osmeh, koji je imala nekada ranije uvek, a modrice sa obraza i sa oka su nastajale. Svakim danom je bilo sve jedva vidljivo. A njeno raspoloženje se menjalo.
J: ,,Čime sam zaslužila da dobijem takav osmeh od tebe?"
Uhvatila me je za ruke i stavila jednu nogu ispod pozadine na stolici.
A: ,,Pričala sam sa Leonidom."
Osmeh na mom licu je nestao ali trebalo je da se kontrolišem.
Ona ne zna. Ne zna šta mi je rekao. Ne zna da je rekao da me voli i da je ćutao o tome svih ovih godina, tako lako sam zaboravila o njemu sve do trenutka kada sam morala da se suočavamo sa tim svim.
J: ,,I? O čemu ste pričali?"
Upitala sam veselo. Bar sam želela da tako zvučim.
A: ,,O slikanju. Svratiće u studio kako bi uzeo intrervju svakoga od slikara i od mene takođe."
Primakla mi se bliže.
A: ,,Znaš. Ponudila sam mu da ga naslikam posle škole i pristao je."
Alina je zacvilela i zagrlila me je.
A: ,,Bože. Kako sam samo srećna."
Ah. Bože. Daj meni strpljenja da se izvučem iz ovih govana u koje sam se uvalila, govorila sam u sebi.
A: ,,Nisi srećna zbog mene?"
Trgla sam se. Nesvesno sam napravila grimasu.
J: ,,Ne, Alina. Naravno da jesam srećna. Ovo je tvoja prilika da mu se približiš."
Držala sam je dugo u zagrljaju kako bih se sabrala i osvojila vreme.
J: ,,Zato samo napred. Nemoj da uprskaš."
Pomilovala sam je po kosi i ustala.
J: ,,Idem do toaleta."
Ostavila sam svoje stvari i žurno izašla iz učionice zamalo se spotakavši o stolicu.

Umila sam se hladnom vodom koja mi je brzo razbistrila misli.
Želim da ona bude srećna ali on će je samo povrediti.
J: ,,Šta da radim?"
Upitala sam svoj odraz u ogledalu.
J: ,,Neka sve teče kako mora."
Leonid je rekao šta je rekao a ja ne bi trebalo da osećam krivicu jer ne osećam ništa prema njemu.
To je njegov problem nije moj, ponavljala sam sebi.
J: ,,Zašto onda osećam da imam teret na leđima?"
Napustila sam toalet kada je druga devojka ušla u njega.