Ćutim o tebi (Završena)

15. deo

Promenile smo planove o tome da odemo u piceriju. Otišle smo mojoj kući i naručile picu, tačnije ja sam naručivala dok je Alina birala film za gledanje. Mama i tata ponovo odsustvuju zbog novih korporacija koje im slede iz firme te je cela kuća pripadala samo meni.
Sela sam pored Aline kada sam donela vrelu picu u dnevnu sobu. Miris hrane je popunio celu kuću.
Zagledala sam se u nju.
Razvlačila je sir sa parčeta pice kao što bi uvek radila i ja ne bih imala ništa protiv toga, iako nisam ljubitelj topljenog kačkavalja.
Samo je konačno doprelo do mene da se sastajemo uvek samo u mojoj kući a ne u Alininoj. Poslednji put kada sam bila u njenoj kući, bilo je to...dosta davno. Ne računajući dan kada je njena majka zalupila vratima ispred mog nosa.
J: ,,Šta se dešava sa tvojim životom?"
Možda sam nam kvarila atmosferu, govoreći u toku filma, ali nikada nama nije smetao film jer bismo uvek razgovarale o drugim temama. Nešto drugo je bilo u pitanju kada me je pogledala s prezirom. Nešto mračno sam ugledala u njenim očima.
Nije izdržala dugo moj pogled već ga je sklonila u stranu.
A: ,,Dosta stvari. Ne bih o tome."
J: ,,Znam da navaljujem ali brinem. Previše brinem o tebi."
Što je istina. Alina mi znači, toliko da bih bez predomišljanja za nju dala život, ali sudeći po njoj to ne bi bio isti postupak i sa njene strane. Ne sada. Ranije da.
Nekada...mrzim što o svemu govorim o prošlom vremenu jer moja drugarica nije više ona stara i sada je na neki način stranac.
Polako, tihim koracima, ona odlazi. Odlazi od mene, iz mog života.
A: ,,Znam. Hvala ti. Samo mi nije do života i razgovora oko moje porodice. Šta god da se dešava-dešava se iza onih vrata."
Pokazala je glavom prema zidu, to jest prema njenoj kući koja se nalazi preko puta moje.
Uključila sam lapmu na stočiću u uglu i dotakla joj bledo lice. Trgla se kada sam prošla prstom preko njene modrice.
J: ,,Šminka ne može sve da sakrije. Ni modrice, a ni beskrajnu tugu u tvojim očima."
U tom trenutku dopustila mi je da je zagrlim i, zaplakala je, snažno, uz jecaje, što nikada ranije nije radila preda mnom. Nije plakala ni pred kim. Utapala bi suze u očima i, zapitala bih se često noćima dok sam gledala u plafon iliti u zvezde, gde odu te suze koje ne kapnu iz očiju.
To je bio prvi put da sam je videla kako plače.
Bilo je to najtužnije što sam ikada videla.