Ćutim o tebi (Završena)

70. deo

Posle sat vremena sedenja za istom klupom nisam se suzdržavala a da ga ne pogledam sve češće ili da se protegnem sedeći u stolici. Masirala sam sebi ramena i radila vežbe za vrat jer mi se ukočio.
M: ,,Hajde da završimo za danas."
Obuzela me je tuga kada je to rekao. Da li je ovo stvarno poslednji put da smo učili?
Ne. Nisam htela da završavam. To jest, želela sam da što više provodim vreme pored njega. Neću da sada sa svim okončamo i da kasnije u školskim hodnicima ne dobijem ni osmeh, niti pogled od njega upućen meni.
Htela sam, da makar još malo traje.
J: ,,U redu."
Rekla sam ne opirući se.
Spakovao je sve stvari u ranac i ustao, ali ništa nije uzeo, već je pošao prema knjigama. Da li sada želi da čita na miru? Želi li da odem?
J: ,,Onda, vidimo se?"
Zbunjeno me je pogledao kada se vratio na svoje mesto.
M: ,,Mislio sam da ostanemo i čitamo."
J: ,,O, da, naravno, zašto da ne?"
Ostavila sam ranac koji sam uhvatila malopre i otišla da uzmem knjigu koja će mi prva pasti pod ruku a da zvuči zanimljivo.
Sva uzbuđena, sela sam preko puta njega, na stolicu na kojoj sam sedela. Uhvatila sam njegov pogled i osmehnula mu se.
M: ,,Deluješ srećno."
Iskolačila sam oči. Valerija. Šta radiš to? Uozbilji se.
J: ,,Ovaj da...Umorila sam se od učenja te se radujem čitanju."
Radujem se što si pored mene.
M: ,,I ja isto. Učenje može biti zamorno."
Potvrdila sam klimanjem glave.
Naši razgovori su bili kratki ali dovoljni da me učine srećnom.
Kada sam otvorila prvu stranu knjige kroz glavu mi je preletela scena iz učionice kao film. Njegove ruke na vratima iza mene, njegova blizina, bila sam potpuno opkoljena i saterana u ćošak. Osećala sam se majušno pored njega, koji mora da je viši od mene trideset i više centimetara. Ali, osetivši se malo i nezaštićenom pored njega, poželela sam da on bude taj koji će me štititi.
Provodeći vreme pored njega zaboravljala sam na probleme.