Ćutim o tebi (Završena)

71. deo

Posle nekog vremena počela sam da se osećam krivo. Sedela sam ovde pored osobe koja me čini srećnom, provodila sam vreme pored njega, dok je moja najbolja drugarica stradala a ja sam na to zaboravljala. O Alini bih razmišljala kada bih se vraćala sama kući, kada bih ležala noću u krevetu i gledala kroz prozor koji se nalazi preko puta mog kreveta. Kroz njega je moguće videti njenu kuću ali ne i njenu sobu. Roletne su uvek bile napola spuštene a svetla često ugašena.
Razmišljala sam o njoj sada. Pitala sam se gde se nalazi i jedva sam čekala da odem sa policajcem u njenu kuću. Trebalo bi da uhapse njene roditelje, odavno, oni se ne smeju nazivati roditeljima. Tako mi nedostaje...
M: ,,Valerija."
Mahnuo je rukom ispred mog lica trgnuvšu me iz misli.
J: ,,Molim? Da?"
M: ,,Na granici si da zaplačeš. Šta ti je?"
Odmahnula sam glavom i ostavila knjigu. Nisam mogla više da čitam, ni da učim, ni da razmišljam, ni da... nisam mogla ništa da radim u tom trenutku. Obuzela me je tuga koja je došla kao neočekivani talas u moru.
J: ,,Ništa. Dobro sam."
Slagala sam. Možda me je slušao o Alini ali nije morao to da radi. Nije u obavezi. Setih se da nismo prijatelji i tada me je obuzela tuga još više. Nije ni trebalo ništa da mu kažem o njoj, ali kao da sam morala nekome da otvorim dušu, nešto me je teralo.
M: ,,Mislim da nisi."
Protrljala sam oči rukavima majice obrisavši suze u njima.
J: ,,Samo sam umorna od čekanja i neizvesnosti. Verujem da me ne razumeš sada ali od kada je Alina nestala nisam sva svoja.."
M: ,,Razumem te."
Rekao je tiho. U njegovom pogledu sam ugledala razumevanje i razočaranje.
M: ,,Podsećaš me na mene od pre dve i po godine."
Skupila sam obrve ne shvatajući šta je želeo reći.
Da li je zbog toga takav? Zbog toga što je izgubio osobu koju je voleo? Da li je to bila njegova devojka? Odmahnula sam glavom. Nisam htela ni da ga zamišljam sa drugom. Bože. Kakva sam budala. Kako sam mogla da budem ljubomorna na osobu koju nikada nisam srela?
J: ,,Šta se desilo?"
Skupio je usne oklevajući da mi kaže. Vratio se čitanju knjige ali je gledao kroz nju. Poznavala sam dobro taj osećaj.
Zažmurio je i ostavio knjigu. Uzdahnuo je duboko. Prisećao se događaja od pre dve i po godine, teško mu je to padalo.
M: ,,Dobro znaš da sam išao u drugu školu sve vreme i da sam se prebacio dve godine ranije u ovu."
J: ,,Sve je zbog tog događaja?"
Klimnuo je glavom. Oči su mu zasuzile.