Ćutim o tebi (Završena)

125. deo

M: ,,Pozdravi Mihajla puno od mene!"
Vikala je mama dok sam se udaljavala od kuće.
J: ,,Ahaaa."
Nosila sam u rukama termos u kojem se nalazila supa koju sam spremila specijalno za njega. Takođe je mama stavila u torbu i čokoladne keksiće koje je spremila sinoć.
Po papiru sam pratila adresu. Došla sam do stambene zgrade kojoj se nikada nisam približavala. Mislila sam da on živi u kući a ne u stanu.
Njegov broj stana je 27 na četvrtom spratu. Plašila sam se da ne promašim i da se izblamiram za sve pare. Ali on mi je otvorio vrata minut nakon što sam pozvonila.
J: ,,Bože, Mihajlo..."
Imao je veliku šljivu na oku, iscepanu donju usnu i izgledao je suviše bledo.
J: ,,Šta ti se desilo?!"
Pitala sam zaprepašćeno.
Izvio je jednu usnu i privukao me je u zagrljaj.
M: ,,Sve je u redu."
Odgurnula sam ga od sebe.
J: ,,Šta ti se desilo? Zašto moram da te zatičem u ovakvom stanju? Zašto nisi bio kod lekara? Ko ti je ovo uradio?"
Glas mi je podrhtavao. Bila sam više besna nego razočarana.
J: ,,Zašto mi nisi rekao?"
M: ,,Zato što bi brinula. Pogledaj se sada, kako burno reaguješ."
J: ,,Ne reagujem..."
Pogledala sam svoj odraz u ogledalu.
J: ,,Dobro. Možda reagujem tako ali to je zato što mi nisi ništa rekao."
M: ,,Jelda? Mislim da bi isto tako reagovala i kada bih ti rekao preko telefona."
Uzeo mi je torbu iz ruke i stavio ju je na pod te me je ponovo zagrlio.
J: ,,Samo sam ljuta zato što izgledaš tako."
M: ,,Taj što mi je to uradio izgleda mnogo gore od mene. U boksu ne mogu predvideti šta će mi se desiti."
Zaplakala sam, licem naslonjena na njegove grudi.
J: ,,Nisam kriva ako ti nakvasim majicu svojim suzama."
Uhvatio me je za obraze i prstima mi obrisao suze.
M: ,,Nemoj da plačeš."
Odmahnula sam glavom. Te rane izgledaju suviše bolno.
J: ,,Sada ću da te lečim."