Ćutim o tebi (Završena)

6. deo

Nedelja. Dan koji mrzim mnogo više od ponedeljka. U nedelju uveče se uvek rade stvari koje smo naravno ostavili za sutra.
Nedelja nije dan koji bih odabrala za početak mog učenja, tako da, danas je samo savršen dan za odlazak u biblioteku. Olgina zamenica je slagala knjige na prašnjave police koje je već vreme da neko očisti. Nisam znala kako se zove jer kada sam je pitala za ime nije mi odgovorila. Od tada, zovem je Bezimena. Ona je tmurna i ima mrki pogled od kog ti se naježi svaka dlaka na koži. Zato, samo sam ćutke ušla u čitaonicu i sela u ćošak da čitam knjigu razmišljajući o ocenama. Krišom me je posmatrala bibliotekarka iza ugla. Čoveče. Šta sam drugo mogla da radim u biblioteci?
Par učenika je dolazilo i odlazilo uzimajući knjige koje su uglavnom vezane za gradivo škole. Da li i ja da prođem po školskoj literaturi? Zapitala sam se kada sam već uveliko bila između redova ruske književnosti.
Odjednom me je zainteresovala kada je Mihajlo ušao u biblioteku, čak nedeljom, i stajao je na kraju reda, u ćošku.
Dečko koji čita. Ima li išta lepše od toga?
Podigao je pogled na mene sa knjige te su mi tada knjige ispale iz ruku.
M: ,,Da li si ti manijak?"
Izvila sam obrvu.
J: ,,Ne?"
Zbunjeno sam upitala skupjajući knjige sa hrapavog tepiha. Primetila sam da je crven i da mu je potrebno pranje. Suviše je izgažen.
M: ,,Uvek se nalaziš tamo gde i ja."
Stegla sam knjige u rukama kada mi je prišao. Pokušavala sam da budem tamo gde i on kako bi me primetio, ali nisam to radila više od mesec dana jer nije bilo uspeha u tome da me ikada primeti.
J: ,,Možeš li da mi pomogneš oko učenja? Znam da si..."
M: ,,Ne."
Hladno je odbrusio i sa sve knjigama u rukama je seo za sto upalivši lampu.
Uzdahnula sam uz trzaj i sela preko puta njega.
J: ,,Molim te."
Nije me čak ni pogledao. Otvorio je svesku, nagađala sam da je u pitanju fizika i, kao da je odjednom otputovao u drugu dimenziju iako je sedeo tu.
J: ,,Molim te."
Naglo je podigao glavu. Srce mi je zastrepelo od njegovih zelenih, kao rađenih od stakla očiju.
M: ,,Ne volim glupe ljude."
Stvarno? Da li stvarno misli da sam glupa?
J: ,,Ocene nisu merilo znanja."
M: ,,Ako sam ti rekao jednom ne onda bi trebalo da odustaneš, a ti navaljuješ. Kao da ne razumeš o čemu ti govorim."
Mora da ga je nešto naljutilo pre mene. Mora da je bilo tako. Nemoguće je da je stvarno takav govnar.
Zvučao je suviše otmeno i arogantno. Osećala sam se poniženo.