Ćutim o tebi (Završena)

138. deo

Vratila sam se u Ilijinu kancelariju zatekavši Mihajla kako spava u sofi. Sav gnev i razočaranje su nestali istog momenta kada sam ga ugledala. Nekako, on je moje mirno utočište koje mi je dovoljno da samo vidim i oteram sve loše misli iz glave. Čučnula sam pored njega i spustila glavu na njegova kolena.
M: ,,Valeri?"
Promumlao je trgnuvši se iz dremke. Skupila sam usne i stegla mu ruku.
M: ,,Kako je prošlo?"
Ćutala sam. Nisam odgovarala. Pokušavala sam da ne zaplačem licem okrenuta od njega.
J: ,,Okej."
Uhvatio me je za obraze i podigao mi je glavu.
M: ,,Pričaj sa mnom."
J: ,,Ne priča mi se. Samo želim da odemo odavde i da makar par dana ne razmišljam o Alini i svemu ovome."
Za ramena me je povukao da ustanem. Stojeći pored njega osetila sam se ponovo slabom, sitnom, ali značajnom i zaštićenom jer znam da će me zaštiti ma šta da se desi.
M: ,,Hajde. Otpratiću te do kuće."
Klimnula sam glavom i posla sam za njim.
I: ,,Već idete?"
Upitao je Ilija izlazeći iz sobe za ispitivanje.
J: ,,Da."
I: ,,Mislio sam da ćeš hteti da pričamo o svemu."
J: ,,Dosta mi je svega. Puca mi mozak od njih."
Klimnuo je.
I: ,,Takođe."
Osmehnuo mi se zauzvrat i otišao.

M: ,,Nisi spavala skoro dva dana. Želim da se odmoriš i ugasiš telefon."
Namestio mi je bolje šal i poljubio u nos.
J: ,,Hoću. Žao mi je što te ne zovem da svratiš."
M: ,,Doći ću sutra. Šta kažeš na to?"
J: ,,Naravno. Jedva čekam da te vidim sutra."
Prasnuo je u smeh.
M: ,,Još se nismo rastali."
J: ,,Svejedno. Već mi nedostaješ."
Zagrlio me je još jednom. Ovaj put sam ga čvrsto stegla ne želeći da ga puštam iz naručja. Još je tu. Ali već mi je stvarno nedostajao.
M: ,,I ti meni. Misli na mene, biće ti bolje."
Mislim na tebe mnogo duže i više nego što misliš.