Ćutim o tebi (Završena)

32. deo

J: ,,Šta pričaš ti? Da li si poremećen?"
Odgurnula sam ga od sebe i ustala obrisavši vlažne oči.
L: ,,Ozbiljan sam. Ona ne želi da živi. Svesna je toga da će kad-tad umreti i zato ne želi ni sa čim da prekida."
Izneverovaši šta je rekao odbila sam da ga dalje slušam te sam izašla iz klinike.
J: ,,To nije istina. To nije istina."
Možda je imala u planu da oduzme sebi život narkoticima ali kada bi stvarno želela da umre počinila bi samoubistvo. Alina nije kukavica. Baš zbog toga što je toliko dobro poznajem znam da se ne bi uplašila da počini suicid.
Zaustavio me je kod kapije bolnice.
L: ,,Valerija, probudi se. Kako ne razumeš?"
Ruka mi je po prvi put u životu poletela prema nekome i to je bio on. Uhvatio se za crveni obraz na kome je ostao otisak mojih prstiju.
J: ,,Čak i da želi da umre, kako možeš da mi kažeš da odustanem od nje samo zato što si ti od nje odustao? Ti prvi želiš da ona nestane jer ti smeta."
Vikala sam. Bolesnici i lekari su me gledali i razmišljali da li da mi priđu i pitaju da li sam promašila zdravstvenu ustanovu.
J: ,,Trebalo bi da me podržiš u odluci da joj pomognemo. Zajedno. Zato što smo prijatelji. Sve troje. A ti si tako lako digao ruke od nje samo zato što ja ne želim da budem sa tobom. Pa, zamisli, nije ona razlog zbog kog ne želim da budem sa njom već ti."
Uzdahnula sam i progutala knedlu. Grlo mi je potpuno presušilo dok sam govorila.
J: ,,Ti si najsebičnija osoba koju sam ikada upoznala."
Više nije ni pokušavao da me zaustavi da odem bez njega. Naslonio se na kapiju slegnuvši ramenima. Naravno. Jer nije imao šta više da kaže.