You're the reason i breathe

Part 52

Ja:"Emire,kad ću ja saznati nešto više o tebi i tvojima?"
Emir:"Joj Aria..Ne znam kako da te zovem..."-nasmijao se.
Ja:"Zovi me kako hoćeš,ti me možeš zvati kako želiš,Aria..Hande ili nešto treće.."

Emir:"Dobro,smislit ću ti onda nadimak.A šta još da znaš?Nismo nikako u dobrim odnosima,s mamom pogotovo.Sa tatom sam se čuo neki dan,nekako se ponovo zbližavamo.Zapravo,ja nisam nikada ni imao problema s njim,sukobljavali smo se samo zbog mame.Iako je znao da nije u svemu upravu,podržavao ju je,ali sreća i nije nešto pretjerano dugo trajalo.Valjda je i njemu dosadilo i doprlo mu do mozga."

Ja:"Zbog čega ste se ti i mama svađali?"
Emir:"Ma..to ti je duga priča.Moji roditelji ti imaju jednu firmu koja se poprilično brzo širi,napreduju jako dobro...Dosta sam drugačiji od njih...Nekako mama želi da mi kontoliše život,nabacivala mi je djevojke koje je ona smatrala da su dobre za mene,međutim ni najmanje me nisu zanimale.To su obično kćerke njihovih prijatelja i ona je bila u fazonu da njen sin može biti samo sa takvim djevojkama,iz te vrste društva..."

Već sam mogla shvatiti da je Emir bogat,da su njegovi roditelji bogati i da im takva djevojka za sina i odgovara,vjerovatno da ne bi ove iz "nize klase"iskoristile bogatstvo ili šta već.
Nastavila sam ga slušati.

Emir:"Uglavnom,meni to nije odgovaralo,niti želim njihov novac,niti nijednu drugu djevojku,ne želim da mi majka kontroliše život...Ima tu i još nekih stvari,mnogo toga je tu,ali da te ne smaram sad."

Ja:"A šta ti je sa sestrom?"
Emir:"Moja sestra je moje sve,volim je,ali jabuka ne pada daleko od stabla.Ona voli da troši poprilično,ima eto sad dijete,pa se malo smirila,ali u suštini ona je okej."

Ja:"Aha.."-nisam znala šta više od toga da kažem.
Emir:"Ljubavi,hajde spavaj sad,odmaraj.Sutra nema škole za tebe."
Ja:"Neka nema vala.Ti ćeš ići?"
Emir:"Pa ne mogu,kako ću?Ne mogu te ostaviti samu."

Ja:" Emire,nećemo se više zajebavati,osobe koje su išle na onaj parti idu u ovu školu.Moramo paziti ,neko će nas odati,a čim do sad nisu,nisu te vidjeli ili nisu shvatili,ali postoje osobe kao što su Plastične glupače i tako ti koji jedva čekaju da naprave problem.Onda će tebe izbaciti iz škole i nastat će problem.Je li želiš to?"

Emir:"Znam ja to sve.Ne želim da bude problema,ali šta da radim kad moram na tebe paziti.Ne mogu dozvoliti da ti ostaneš sama ovdje i da ti se nešto desi dok ja u školi bez tebe glumim profesora.Važnija si mi ti nego ta uloga,ja sam svakako tu samo zbog tebe.Nemoj mi ništa govoriti,znam ja šta trebam.Neću te pustiti da ostaneš sama i kraj."

Ja:"Pa dobro Emire,ali mogu ići sa Chrisom.Njemu vjeruješ."
Emir:"Ma neću,nemoj biti tvrdoglava."
Ja:"Emire molim te.Već smo preofirni.Shvatit će svi pa nisu glupi."
Emir:"Neka će."
Ja:"Ti si gori od mene."
Emir:"Pa s kim si takav si."-slatko se nasmijao dok je to izgovarao.
Ja:"Tako je."
Emir:"Haj mala,spavaj.Laku noć."-poljubio me je u čelo
Ja:"I tebi."

Pokrila sam se jorganom i okrenula se u stranu.
Emir:"Volim te,znaš to."
Ja:"Znam,i ja tebe."

Ostao je da leži pored mene,zagrlio me je ,a ubrzo smo zaspali.
Kada sam se probudila,njega nije bilo.Pogledala sam na sat,bilo je 09:17.
Ja:"Emire?"-dozivala sam ga,ali mi se nije odazivao.

Pomislila sam da je možda ipak otišao u školu.Ustala sam iz kreveta i prohodala po stanu da pogledam da nije ipak tu ,a ne čuje.
Pogledala sam u sve prostorije,nije ga bilo.Primjetila sam u kuhinji na kuhinjskoj ploči Emirov telefon.Bilo mi je čudno što mu je telefon tu obzirom da njega nema.

Prišla sam bliže i uzela njegov telefon.
Vratila sam se u sobu i stavila telefon na noćni stol pored svog telefona,te sam počela raspremati krevet.
Ubrzo ću morati ići kod doktora.
Emiru je telefon zavibrirao i upalilo se automatski  lampica neka ,bacila sam oko samo da vidim šta je to što je zavibriralo.Stigla mu je poruka od nepoznatog broja.
Nisam htjela otvarati ,jer iskreno,kada čitam tuđe poruke,osjećam se kao lopov,kao da teret nosim na leđima samo što bij pročitala.Pročitati tuđu poruku ili kopati po tuđim stvarima ne bih nikada,ali kako sam vidjela na ekranu broj,bila je prikazana i poruka u kojoj je pisalo : Voljela bih te vidjeti,čekat ću te večeras u 8 u klubu.Nadam se da ćeš doći.

Odmah sam znala ko bi mogao biti.Ona stvarno ne odustaje.Uostalom zašto je Emir nije blokirao.Vratila sam telefon u kuhinju gdje je i bio,da ne bi shvatio da sam pročitala poruku.Neka stoji tamo,nikada ne znam da li će se ranije vratiti iz škole.Taman što sam ostavila telefon,čula sam vrata od stana kako se otključavaju.
Brzinski sam se vratila u sobu i nastavila sa raspremanjem.

Emir:"Aria"-dozivao me je.
Prešla sam u dnevni boravak gdje je i on bio.
Emir:"Još nisi spremna?"-pogledao je u mene i krenuo ka kuhinji sa velikom kesom u ruci.Išla sam za njim.
Ja:"Za šta?"-zbunjeno sam rekla.

Emir:"Pa moraš kod doktora."
Ja:"Aha,to."
Emir:"Da,šta je s tobom?Izgledaš zbunjeno."
Ja:"Nije ništa,tek sam ustala pa možda zbog toga."
Emir:"Nisi pročitala moju poruku?"
Ja:"Nisam,kakvu poruku?"
Emir:"Pa napisao sam ti na papirić poruku da idem do trgovine i da se spremiš čim ustaneš."
Ja:"Aha,nisam vidjela,pa evo sad sam tek ustala.Kad si ti otišao?"

Emir:"Aha,pa nešto si se mrdala po krevetu pa sam mislio da ćeš ustati brzo.Ima jedno sat vremena."

Ja:"Pa šta si toliko radio?"-upitala sam ga,a onda sam shvatila da se čudno počinjem ponašati i da nr treba da ga ispitujem da ne bi nešto shvatio.

Emir:"Išao sam u onaj novi centar,dok sam našao sve što mi treba.Jesi ti okej,nešto si mi zbunjena."

Ja:"Jesam.Odoh se spremiti."
Vratila sam se u sobu i zatvorila vrata.On je ostao u kuhinji.Sigurno je uzeo telefon i pogledao poruku.Uzela sam hlače i majicu i krenula u sobno kupatilo da se obučem,operem zube,umijem i sredim općenito.
Kasnije,kada sam izašla spremna iz kupatila,a potom i iz sobe,u kuhinji sam zatekla stol pun hrane koju je Emir spremio za doručak.Napravio je omlet,skuhao hrenovke,stavio raznorazne namaze, voćna salata je tu bila,cijeđena narandža,a i veliki kroasan.Sve je prelijepo izgledalo.

Emir:"A nisam ti rekao ovo:Dobro jutro."-slatko se nasmijao,nisam mogla da mu odolim.

Ja:"I tebi dobar dan."
Emir:"Sjedi da doruckujemo."
Ja:"Dobro."

Sjela sam i pogledala u onaj njegov telefon ,i dalje je bio na istom mjestu.

Ja:"Je li se meni ono čini ili sam.ja vidjela da ti je telefon bio ovdje prije nego što si ušao u kuhinju?"

Emir se okrenuo iza i pogledao u telefon.
Emir:" A jeste,zaboravio sam ga ovdje.Nije me niko zvao?"
Ja:"Nisam čula da je zvonilo."

Uzeo je telefon i sjeo ponovo za stol.Otvorio je poruku,brzinski pročitao i stavio telefon na čošak stola.Lice mu je promijenilo boju.

Ja:"Šta je bilo?Nešto nije uredu?"
Emir:"A ne ,ne."-kratko i jasno je rekao.

Sad sam se već naljutila što mi je ovo prešutio.