You're the reason i breathe

Part 43

Srce kao da mi se napuhalo i čeka da eksplodira.Kako su mogli da me lažu ovoliko vremena.Šta znači da im ja nisam kćerka?Pa čija sam onda?Zar su me moji biološki roditelji napustili?Plakala sam,plakala sam toliko da više nije bilo suze da poteče.
Kad me moji roditelji nisu htjeli,šta onda da kažem?Zašto se sve loše ovo meni događa?Nekako me je ovo sve umorilo.Jastuk,kako sam ležala,a suze se slijevale na njega,bio je mokar na više mjesta.Ubrzo sam zaspala.Čula sam neku muziku,tursku tradicionalnu.Ta buka me je i probudila.Vjerovatno je u blizini neka svadba.Ustala sam da se napijem vode,a onda se čuo pucanj.Odmah sam čučnula u cosak.Prepala sam se,više sam bila van sebe zbog svega što se dešavalo.Srce mi je počelo ubrzano lupati.
Malo je reći da sam prestravljena bila mogućnošću da neko dođe i ubije me.Još sam sama u ne tako meni poznatom gradu,bez ikoga.
Taman tada mi je telefon zazvonio.Emir je zvao.Odmah sam se javila.

Emir:"Oj hvala Bogu Aria da si se javila.Pa gdje si ti?Znaš li koliko sr brinemo svi."
Ja:"Emire.."-uplakano sam mu izgovorila ime.
Emir:"Aria gdje si?Molim te reci mi..."
Ja:"Emire,dođi molim te"
Emir:" Ljubavi,odmah dolazim po tebe,samo mi reci gdje si."
Ja:"U Adapazari sam."
Emir:"Šta???Kako si tamo dospjela?Pošalji mi adresu gdje si.Krećem."
Ja:"Poslat ću ti ako ne budeš govorio nikome."
Emir:"Neću,svakako sam kući.Pošalji mi,ja već krećem idem prema autu.Jesi li dobro?Je li sve okej?Zašto plačeš?Gdje si?U hotelu?
Ja:"Kada dođeš pričat ćemo.U hotelu sam.Poslat ću ti lokaciju."
Emir:"Dobro,čuvaj se.Potrudit ću se što prije da dođem."
Ja:"Dobro,nemoj brzo voziti molim te."
Emir:"Neću ljubavi.Hajde vidimo se."

Provirila sam kroz prozor.Svjetla su u sobi bila ugašena.Već je bilo kasno,pola 11.Ja sam bila preumorna,obzirom da sam dugo putovala.Sad je sve bilo okej.Muzika se nastavila.To je bio onaj glupi pucanj sa svadbi.
Legla sam ponovo.Čekajući kada će Emir doći,zaspala sam.
Nakon nekoliko  sati sam čula zvono na teefonu.Emir.

Emir:"Ja sam ispred vrata.Kucam ti ali ne čuješ ,otvori mi."
Iskočila sam iz kreveta i otvorila vrata.Kad sam Emira vidjela kao da su me vile pronosale.Skočila sam sam mu u zagrljaj.Ušao je u sobu i zagrlio me što je jače mogao.Glava mu je bila naslonjena na moje rame,lijevom me je čuvao za leđa,desnom me je milovao po kosi,a moja je glava bila naslonjena na njegove grudi.
Zagrljaj je bio toliko jak,imala sam osjećaj kao da će mi kosti pući.Oči su mi bile natečene od plača.Glava mi j pucala od bolova,kao da sam bubanj na glavi imala.

Emir:"Kako si mogla otići a da mi se ne javiš?I to u Adapazar.Aria,zašto me nisi zvala?Šta se uopšte desilo?Zašto si otišla?"

Sjeli smo na krevet.
Emir:"Oči su ti natečene"-uhvatio me je rukama za lice.

Ja:"Emire,nešto sam saznala."
Emir:"Šta?"
Ja:"Saznala sam da mi moji roditelji zapravo nisu pravi roditelji.Luka mi nije biološki brat."
Emir:"Molim??"-u nevjerici je rekao.

Ja:"Sve ove godine su me lagali.Da nisam slučajno čula,ne bih vjerovatno ni saznala."
Emir:"Čekaj pa kad si ti saznala?"
Ja:"Jutros kad si me ostavio ispred bolnice.Ušla sam u Lukinu sobu i čula sve.Nisu me vidjeli."

Emir:"I šta je onda bilo?Otišla si tek tako?"
Ja:"U tom trenutku sam bila toliko bijesna,nisam nikoga htjela gledati.Željela sam da se što prije udaljim od svih..."

Emir:"Znaš li kako si nas prepala?Mislili smo da ti se nešto dogodilo.Tvoji su prijavili tvoj nestanak policiji..Zašto mene nisi zvala?Znaš da bih uvijek došao i da bih bio uz tebe.Umalo nisam poludio od brige."

Ja:"Izvini.Jesi li javio njima da jave policiji."
Emir:"Jesam.Javio sam im samo da znam gdje si ,da ne brinu i da idem ja po tebe.Šta si mislila dalje?"
Ja:"Ne znam Emire.Ništa ne znam."

Emir:"Oči su ti natekle od plakanja.Eto ih ko dva fildžana."-nasmijao nas je.

Emir:"Večeras onda ovdje ostajemo,za sutra ćemo vidjeti sve."
Ja:"Hoćemo li leći?I ti si umoran."
Emire:"Hoćemo hajde."

Ustali smo sa kreveta.Ja sam prešla sa jedne strane kreveta,a on je krenuo prema trosjedu.
Ja:"Gjde ćeš?"
Emir:"Spavaj ti tu,mogu ja i ovdje."
Ja:"Emire,ne glupiraj se,ukočit ćeš se."
Emir:"Ne želim da ti bude neugodno."
Ja:"Emire,dolazi ovamo."

Legla sam,a onda je legao i on pored mene.Ležali smo jedno do drugog u tišini,ne progovarajući išta,gotovo pa sam zaspala.On me je milovao po kosi.To najviše volim.Mama i baka su me znale milovati dok sam mlađa bila,baka me je milovala po kosi i po sat vremena ,ne žaleći se kako joj je dosadilo i kako ne može više.

Ja:"Čak si dovde došao zbog mene.Hvala ti i na ovome i na svemu.Volim te."-tiho sam rekla.
Emir:"Gdje god da si ,uvijek ću doći.Volim i ja tebe.I nemoj više ići ovako bez mene.Znaj da sam ja uz tebe."
Ja:"I ja sam uz tebe."

Zaspali smo.Ujutru ,kada sam se probudila,Emir je još uvijek spavao.
Kako je samo lijep.Lijepo je znati da se ovakva osoba zaljubila u mene.Sam Bog mi ga je poslao.Ni sama ne bih bolje izabrala.Ustala sam iz kreveta,a onda nam je stigao i doručak u sobu.
Presvukla sam se i sjela na balkon na neki kao kauč.