You're the reason i breathe

Part 45

Sjeli smo,a onda je nastupio onaj dosadni dio koji su spakovali pod nazivom "muški razgovor".
Sjedila sam sa Emirove desne strane.Stavio je svoju desnu ruku na moju lijevu nogu i to mi je preslatko bilo.Kao da me čuva na jedan način tu.
Nakon par minuta,pojavila se jedna djevojka duge crne,uvijene kose.Na sebi je imala previše šminke :usne su bile precrtane,oči previše naglašene,kao i obrazi.Umjetne trepavice su joj skoro dodirivale obrve,a obrve su bile gotovo debljine čokoladne bananice.Sve zajedno je bila velika katastrofa.A tek kako je obučena bila.....Za moj ukus,previše.
Imala je nekakvu kratku crnu kožnu suknju na sebi,crnu usku majicu koja j naglašavala njene bujne grudi.Ta majica joj je bila mala.Iskreno,meni je ličila na nekoga ko je laka djevojka.Možda i griješim,nadam se.
Bila je to djevojka od plavokosog momka.Bukvalno mu je s leđa skočila.
Emirov prijatelj,ovaj što nas je zvao ,onaj smeđi su gledali u nju nekako čudno.Emir je pogledao u mene i tiho ,da niko drugi ne čuje mi je rekao gledaj majke ti ove.
Tiho sam se nasmijala.Sjela je pored svog momka,nije se ni planirala predstaviti,a vala neću ni ja ako ona neće.Kao da me zanima ko je.
Pogledala je u Emira i nešto se počela smješkati.Onda mu je pružila ruku i predstavila se :Sanem.
Emir je prihvatio i predstavio i on sebe,zatim je predstavio mene,a ona je samo klimnula glavom.
Već mi je išla na živce.
Razgovor se među njima nastavio.Sjedili smo Emir i ja nasuprot ta dva momka i te djevojke,ali tako da je taj smeđi momak bukvalno ispred mene,plavi ispred Emira,zajedno sa djevojkom,a ovaj prijatelj na čelu stola.
Ispijala sam onaj ness od vanilije i čekala kad će Emiru dosaditi da idemo.Primjetila sam kako mi ovaj momak preko puta mene upućuju razne poglede.Bilo mi je neugodno.Par puta sam ga uhvatila kako me gleda smješkajući se.Nervirao me je taj pogled.To je onaj pogled koji bi trebao biti pogled zavođenja,a odaje da je kukavički.Skrenula sam pogled sa njega prema Emiru.Emir je pogledao u mene i upitao me pogledom je li sve ok.Dala sam mu doznanja da jeste.Vratio je pogled i obratio pažnju na svog prijatelja.Uzela sam telefon da vidim ima li wifi ovdje.Nije bilo wifi mreže.
Dodirnula sam mačku koja nam se motala oko nogu,pomilovala sam je nekoliko puta,a onda sam trebala otići oprati ruke u wcu.

Ja:"Odoh ruke da operem,odmah se vraćam."-rekla sam Emiru tiho.
Emir:"Dobro ljubavi,znaš li gdje je?"
Ja:"Ma ne znam,pitat ću."
Emir:"Dobro."
Sklonio je ruku sa moje noge.Ustala sam polako i krenula prema konobaru koji je bio u blizini i upitala ga gdje se wc nalazi.Nalazio se u nekom hodniku.

Ušla sam,nije nikog bilo.Isprobavala sam koji od onih pet aparata za sapun stvarno ima sapun u sebi da operem ruke.Odjednom sam čula da neko ulazi.Normalno,pogledala sam ko bi to mogao biti.Onaj smeđi momak je ušao ,a kad me je vidjeo rekao je :"Jao,oprosti,fulio sam vrata.Problem sa sapunom?"

Ja:"Da,nema ni u jednom."
On:"Ima u muškom,sad ću ti ga donijeti."
Rekao je fino,pristojno,izašao, te se nakon minute vratio sa sapunom.
Ja:"Hvala"
Donio je flašu sapuna,sa pumpicom onu.Stisnula sam pumpicu ,sapun je izašao ,oprala sam ruke i krenula prema izlaznim vratima.
On je još stajao ispred mene.
Probala sam ga zaobići,stao je ispred mene.

Ja:"Izvini,samo da prođem."
On:"Sad ja očekujem da ti meni pomogneš."
Uplašila sam se,tačno mi nije dobro bilo.
Ja:"Ma šta da ti pomognem?"
Napravio je korak prema meni.Bilo mi je jasno sada sve.

Ja:"Skloni se od mene."
On:"Sviđaš mi se već."
Ja:"Priđeš li mi još bliže,vidjet ćeš kako ću ti se svidjeti."-rekla sam ljutito.
On:"A hajde da vidimo."

Prišao mi je,te sam ga udarila dole,ali očigledno ne dovoljno.Krenula sam pobjeći ,uhvatio me je i naslonio nasilu uz zid.Telefon mi je bio u ruci i birala sam na brzom pozivu Emirov broj,a onda mi je on uzeo telefon i bacio ga na pod.
Približio mi se još bliže.Upotrijebila sam svu svoju snagu da mu se oprem.Obzirom da je muškarac i da je jači,imao je više snage da me zadrži na tom mjestu,nego da se ja oduprem.

Približavao je usne mom vratu.Digla sam nogu i još jednom ga svom snagom udarila tako da je od bola skoro pao na pod.Sva sam se tresla kao šibica.U tom je Emir ušao i nasrnuo na njega.Udario ga je,a ovaj kako se branio,udario je i on Emira šakom u lice.Kad sam vidjela da ga je udario,tad sam ja poludjela.
Emir je onda opet njega udario.Pokupila sam telefon sa poda i povukla Emira ,a onda sam udarila nogom onog idiota još jednom.

Emir:"Još jednom je dodirni!"-vikao je na ovog.
Emir je bio van sebe,a i ja sam.On od bijesa,ja od straha.

Uhvatio me je za ruku i izašli smo brzinski iz kafića.
Nisam mogla da vjerujem.Toliko sam drhtala da sam imala osjećaj da ću se srušiti.Ne mogu da vjerujem šta se dogodilo.

Emir:"Jesi li dobro?"-uhvatio me je rukama za obraze,dok je uspanićeno prelazio pogledom preko mene.

Ja:"Idemo odavde."
Emir:"Idemo ljubavi,odmah."
Uhvatio me je u naručje,jer nisam mogla ni da hodam.Tek kad sam izašla shvatila sam šta se dogodilo.Nosio me je dok nije mahnuo taksisti.Taksi je stao,te smo ušli.Emir je taksisti rekao gdje trebamo ići,a onda se prema meni okrenuo.

Emir:"Jesi li sto posto dobro?Nije ti ništa?Nije te dirao?"-uspaničeno i tiho je govorio.
Ja:"Nije.Da ti nisi došao..."

Počela sam plakati.
Emir:"Zato sam ja tu.Dođi."-zagrlio me je svom snagom i učinio da se ponovo osjećam sigurno.Zatvorila sam oči na par minuta.
Probudila sam se u hotelskoj sobi na krevetu.Pogledala sam prema balkonu.Emir je nervozno hodao po njemu pa se naslonio na ogradu.

Par minuta je tako stajao,a onda se okrenuo i ušao u sobu.
Ja:"Emire.."
On:"Probudila si se."
Ja:"Jesam."
Emir:"Jesi li dobro?"-sjeo je na krevet pored mene
Ja:"Dobro sam,ne brini.Jesi li ti?Crveno ti je lice još malo.

Emir:"Ma dobro sam,proći će.Aria,iskreno mi reci..nije te dirao?"
Ja:"Nije....da ti nisi došao...Ne znam .."

Opet su mi se oči punile suzama.
Emir:"Hvala Bogu pa sam stigao."
Ja:"Nemoj me nikada napuštati."
Emir:"Neću.U to budi sigurna i nemoj plakati.Vidi,ja sam tu, i sad i zauvijek."

Zagrlio me je.Legli smo oboje zagrljeni na krevet.
Emir:"Izvini za ovo.Da sam znao da bi se onako nešto dogodilo,ne bismo nikada ni otišli."
Ja:"Nije tvoja krivica,kako si mogao znati.Nećemo više o tome ,molim te."
Emir:"Dobro,nećemo."

Poljubio me je u čelo i rekao mi Na ovom svijetu tebe najviše volim.
Ja:"I ja tebe.Ti si jedina iskrena vrijednost  i istina u mom životu."

Emir:"Imamo jedno drugo,drugi nam ni ne trebaju."
Skupila sam se još više uz njega.