You're the reason i breathe

Part 9

Dugo,dugo smo putovali.Bili smo svi preumorni zbog presjedanja i zbog dužine leta.

Presjeli smo u nekom gradu,ne znam ni kako se zove pa smo otišli u hotel. Bio je to prelijep hotel .Uzeli smo veliki apartman u hotelu ,gdje svi normalno možemo spavati.

Bile su tu tri velike sobe,svaka je imala svoje kupatilo veliko gotovo kao i soba,veliki balkon ,dnevni boravak.
Ušla sam u prvu sobu ,našla neki šorc i majicu da se presvučem i pravo legla u krevet.Luka i ja smo u jednoj sobi,mama i tata u drugoj i Chris i Emir u trećoj.
U kakvom sam se položaju namjestila,u takvom sam i ostala svu noć.

Ujutru sam ustala dobro raspoložena i odmorna,iako je Luka hrkao tokom cijele noći.
Izašla sam iz sobe i sjela na balkon.Pogled je bio prelijep.
Ustao je i Chris,pa onda mama.
Naručili smo doručak i kafu u sobu.
Onda je ustao i Emir.

Emir:"Dobro jutro"-poželio nam je svima dok je sjedao na stolicu i u isto vrijeme kopčao sat na ruci.
Mi:"Dobro jutro"

Onda je i tata ustao.Poželio je dobro jutro i upitao nas kako smo spavali.
Mene je i dalje mučilo to šta kriju od mene.Podigla sam se sa stolice i ušla u dnevni boravak.Chris je krenuo u sobu.

"Chris" -zovnula sam ga i prišla mu
Chris:"Reci"
Ja:"Šta svi krijete od mene?Molim te bar mi ti reci,znam da se nešto krije,pa vidim ,nisam glupa"
Chris:"Aria,ako imaš kakvih pitanja,pitaj roditelje.Mi samo radimo ono što trebamo"

Onda je došao i Emir i čuo je šta sam pitala Chrisa.

Ja:"Pa vidiš,u tome je i problem,jer ja ne znam šta vi radite,čemu sve ovo?Da me pogrešno ne shvatite,mama mi je rekla za neku eksploziju,ali ne vidim neku opasnost za mene i Luku"

Nisu ništa odgovarali.
Ja:"Dobro,saznat ćemo sad"
Poslala sam tetki poruku na viber da je pitam kako je baka,odgovor je bio da je dobro.

Izašla sam na balkon i stala pred mamu i tatu.
Ja:"Želim i ja da znam šta se dešava,svi me pravite budalom.Recite mi zašto smo se vratili nakon nepuna 24h sa otoka,čemu ova panika??"

Tata:"Aria,već smo ti rekli,baka je bolesna"
Ja:"Znam da nije,dobro je,živa je i zdrava"-povisila sam ton

Tata:"Aria,odmah u sobu.Ne postavljaj glupa pitanja,kada bude vrijeme da saznaš,reći ćemo ti"

Ja:"Aha,znači da ipak nešto krijete.Zašto svi osim mene znaju?"
Mama:"Hajde Aria,smiri se dijete"

Bila sam ljuta što od mene prave budalu.Izašla sam iz apartmana,a ubrzo i iz hotela,bila sam jako ljuta na sve njih.Ne znam ni ja kuda sam krenula,išla sam prema nekom šetalištu.
Mrzila sam što sam najmlađa,uvijek se sve od mene krilo,ali više nisam dijete.

Hodala sam,a onda sam čula da mi neko govori "Stop"
Okrenula sam se polako i vidjela grupu od 3 momka kako me gledaju pogledom kao "dođi ovamo" i smješkaju se.
Nismo govorili istim jezikom,ali je to stop bilo svakome razumljivo.
Nešto su govorili meni,a i jedni drugima ne tom nekom svom jeziku,pa sam se samo okrenula i počela užurbano hodati.

Onda sam čula Hoy chica. Španjolski jezik razumijem toliko da mi je dovoljno da se sporazumim na nekim banalnim osnovama tog jezika,a i riječ chica mi je poznata.Pa i svako ko je pregledao barem jednu epizodu španjolske serije zna neke hajmo reći osnovne riječi kojima se služe.

Nisam se okretala.Sada sam išla još brže i polukružno hodala dok nisam došla na put prema hotelu.

"Esperate"-vikao mi je jedan od njih,dok se drugi zaletio i stao ispred mene.

"What's your name?"-upita me treći
Nisam znala da li da im slažem ili da uopće ništa ne kažem.Ali šta ako ništa ne kažem?Šta ako me budu pratili?

"Are you afraid of us?You don't have to be,we just want to meet you"-opet su rekli

Ja:"Amm..I'm not afraid of you,I have to go,bye" -požurila sam prema hotelu,a onda se neki četvrti lik zaletio u mene i skoro me oborio na pod.Gledao me je kao da hoće da me ubije,a bio je bar 10 puta veći od mene.

Vrisnula sam i izbezumljeno pokušavala otići sa tog mjesta.Sad su se ova tri španjolca počeli svađati sa ovim debelim što je me gurnuo.
Taj što me je gurnuo je opet krenuo preko njih na mene,a onda sam vidjela Emira.

Zaletio se na debelog i počeo ga tući,toliko jako da su ga španjolci jedva odvojili od debelog.

I napokon su ga podigli sa debelog,Emir je bio toliko ljut.Povukla sam ga za ruku i odmakli smo se od njih.
Debeli se podigao i otišao.
Španjolci su nas upitali jesmo li dobro,rekli smo da jesmo te su onda i oni krenuli.

Ja:"Thank you guys"
Oni jednoglasno :"You're welcome.Take care of yourself."

Nisam im stigla ni odgovoriti,već su otišli.

Emir:"Šta si ti radila ovdje?"
Ja:"Aaaa,hajde mi i ti još drži predavanja"
Emir:"Idemo gore"
Ja:"Ama pusti me malo"
Emir:"Od sada ne ideš ti nikuda sama."-povukao me je za ruku
Ja:"Emire!"

Okrenuo se prema meni.

Ja:"Molim te ,reci mi šta se dešava.Molim te, hajde da malo sjednemo."

Krenula sam prema klupi,a on za mnom.Sjedili smo jedno uz drugog.
Ja:"Ispričaj mi molim te"-okrenula sam glavu prema njemu
Emir:"Ja sam ovdje prvenstveno zato što te moram štiti,ne smijem ti reći zašto,tvoji roditelji su mi zabranili da ti išta govorim."

Ja:"Da.Meni se nikad ništa ne govori,svi sve znaju osim mene.Uvijek su oni u pravu,ja kao i da ne postojim,moja mišljenja nisu bitna,odlučuju umjesto mene..."-pogledala sam u Emira i zastala. Bilo mi je toliko tesko, da sam skoro zaplakala. , "Nebitno"

Ustala sam sa klupe i užurbano i sada već uplakano krenula prema hotelu.
Emir:"Aria,stani"

Stala sam i okrenula se prema njemu,ali nisam podizala svoj pogled prema njemu.
Prišao mi je ,uhvatio blago za donji dio glave i podigao prema sebi.

Emir:"Vjeruj mi,žele da budeš sigurna i sretna,zanima ih tvoje mišljenje,ali trenutno imaju većih briga"
Ja:"Nebitno.Zaboravi šta sam ti rekla"

Pogledali smo se opet.Pogledi su nam bili nekako duboki,imala sam osjećaj da se polako zaljubljujem u one njegove lijepe oči,u njegov pristup meni,u njegov stav...Osjetila sam nešto u stomaku.Udahnula sam i skrenula  pogled u stranu.

Hajde,idemo -rekla sam i krenula prema hotelu,a on je išao pored mene.