You're the reason i breathe

Part 8

Nekako mi je bilo nevjerojatno za zamisliti,da momak kojeg sam viđala više puta,među to više spada i susret u teretani da je sa mnom na Maldivima,ali kako da je opet sad tu?
Kako su ga našli?Pitat ću mamu.

Ustala sam u sjedeći položaj,jer sam shvatila da ipak ležim polugola,samo u kupaćem kostimu pored,praktički stranca.

Emir:"Šta je bilo?"
Ja:"Ništa,nešto razmišljam"
Emir:"Hoćemo li otići nešto da popijemo?"
Ja:"Može,ali idemo prvo da prošetamo kroz ove šumice?Može?"
Emir:"Može hajde"
Ja:"Hajde prvo da se uslikamo,sada ide fotošuting"
Emir:"Hajde,hajde"

Slikali smo jedno drugo i moram priznati napravili smo nevjerovatno lijepe slike,a bio je tu i po neki selfie.
Upitali smo prolaznike da nas uslikaju zajedno,dok smo se glupirali,ali i normalno pozirali.Sve u svemu,imamo sigurno preko 100 slika.

Krenulo smo.
Navukla sam onaj šorc na sebe,majicu ubacila u torbu i sve ostalo.Hodali smo kroz tu hajmo reći šumu,meni je tako ličila.
Ubrzo mi je dosadilo,pa sam samo skrenula iz šume prema nekuda..valjda ćemo doći do nekog bara ili nečega.
Emir je išao za mnom.

Emir:"Aria,je li ti uopće znaš gdje trebaš ići?"
Ja:"Ne znam,ali ćemo vidjeti gdje ćemo izaći"
Emir:"Zar ne bi bilo bolje da se vratimo odakle smo došli,pa da idemo poznatim putem?"

Sada smo se nalazili negdje u sredini šume.Oglašavali su se neki čudni zvukovi,neke životinje su tu.

Ja:"Čuješ li?"
Emir:"A čujem"
Ja:"E dosta je sad,hajde vratit ćemo se onim putem"
Emir:"Pa znaš li se vratiti?"
Ja:"Pa znaš ti.Zar ne znaš?"

Gledao me je čudno.
Ja:"Pa dobro joj šta je odmah,kako smo došli dovde,tako ćemo se i vratiti"
Emir:"Hajde Aria,idemo odavde"

Hodali smo,a onda je nešto skočilo na mene.Počela sam vrištati i koprcati se,kao kada vam neko kaže da imate bubu u kosi ili na ramenu,pa vi od straha počnete da skačete i mašete rukama ....e pa tako sam i ja,samo što je ovo bilo mnogo,mnogo veće od neke bube.

Na meni je majmun bio.Emiru je prvo bilo smiješno,a onda ga je pokušao skinuti sa mene.Tek kada sam pala na zemlju,majmun se skinuo sa mene i otišao dalje.Pružio mi je ruku i pomogao mi da ustanem.

Emir:"Jesi li dobro?"
Ja:"Ma jesam,inače je jako smiješno bilo"
Emir:"Hajde idemo naći neko mjesto normalno"
Ja:"Hajde"

Vratili smo se nakon 10ak minuta na isto mjesto odakle smo krenuli prema šumi,tj.vratili smo se na plažu i otišli u obližnji bar.
Sjeli smo za šank.Ja sam uzela fotoaparat da pregledam slike,a Emir je otišao nešto da vidi,nije se vraćao 5 minuta,iako smo mogli jedno drugo vidjeti,nije mi bilo jasno šta izvodi.
Nakon nekih 7 minuta se vratio.

Ja:"Šta ćemo piti?"
Emir:"Nećemo ništa ,moramo ići"
Ja:"Gdje?Pa tek smo došli..Hajde da pregledaš slike ako hoćeš"
Emir:"Kasnije Aria,ustani sad,moramo odmah krenuti"
Ja:"Dobro"

Ustala sam sa stolice,uhvatio me je za ruku i ubrzanim koracima vukao za sobom.Ne razumijem šta se dešava.Ispitivala sam ga,ali mi nije ništa konkretno odgovorio.
Došli smo u apartman,nikoga nije bilo.

Emir:"Pakuj stvari i obuci se"
Ja:"Emire,šta se dešava?"
Emir:"Hajde požuri,moramo ići,tvoji roditelji su me zvali"
Ja:"Gdje su oni?"
Emir:"Na obali,čekaju nas"

Spakovao se,pa gurao moje stvari u moj kofer.Izgleda da nam se bas žuri.
Obukla sam na sebe sivu duksericu bez kopčanja i bijele starke na noge.

Emir:"Pogledaj je li neko nešto zaboravio"
Pretresla sam apartman ,nije ništa nikome ostalo.

Zatvorili smo kofere i krenuli.Ispred je stajao momak koji radi sa iznajmljivanjem apartmana,predali smo mu ključ i on nas je prevezao do mjesta na kojem smo trebali biti.
Mame,tate,Luke i Chrisa nije bilo.

Ja:"Emire,reci mi šta se dešava!"
Emir:"Ništa Aria,moramo otići odavde"
Ja:"Zašto?Zašto mi ne govoriš razlog?Nisam glupa da ne vidim da se nešto dešava.Čemu ovolika žurba?Gdje su oni?"- vec me je panika hvatala.

Došla je ona letjelica koja nas je trebala prevesti do kopnenog dijela,da možemo ići na aerodrom.

Emir:"Uđi hajde"-pokazao je rukom na letjelicu
Ja:"Neću ući dok mi ne kažeš"-naljutila sam se dok sam se blago tresla.
Emir:"Reći će ti roditelji"-povukao me je za ruku i uvukao u letjelicu.

Neki ljudi su nam spremili kofere gdje trebaju da stoje i prevezli smo se,pa pravo na aerodrom.

Našli smo se sa mamom ,tatom,Lukom i Chrisom,a izgleda da su svi znali šta se dešava osim mene.

Ja:"Šta se dešava?Zašto idemo odmah?Čemu ovolika žurba?"
Tata,mama:"Baka nije dobro,tata i ja moramo odmah ići kod nje"

Nisam im povjerovala u tu priču,ima tu nešto mnogo veće.Baka i deda žive sa tetkom.Da je nešto zaista sa bakom,znala bih to na vrijeme.
Sto posto sam sigurna da nije to.Pogledala sam u Emira,gledao je i on u mene,pa smo ušli na aerodrom.

Nakon svih kontrola,ušli smo u avion i smjestili se.Pored mene je opet Emir sjedio.

Ja:"Izgleda da se ne možeš odvojiti od mene"
Emir:"Može biti"

Pogledala sam u njega.
Ja:"Samo da znaš...nisam pala na priču da je baka bolesna,da se ništa ne dešava ti i Chris ne biste bili ovdje,a isto tako znam da svi ostali znaju i da neće da mi kažu.Znaš i ti"

Nije ništa odgovarao.

Ja:"Znači da sam upravu..."
Okrenula sam glavu u stranu.