You're the reason i breathe

Part 47

Ja:"A znam.Samo,ja nisam spremna da se vratim tamo.Emire,moj čitav život je bila laž.Ne možeš me ni razumjeti."
Emir:"Ne znam.Ti znaš bolje.Ja samo želim da budeš sretna."

Pogledala sam ga.
Ja:"Volim te Emire!Najviše,najjače."
Emir:"Volim i ja tebe."
Ustala sam iz kreveta nakon par minuta.
Emir:"Gdje ćeš?"
Ja:"Spavaj ti ,hoću da se presvučem."

Skinula sam ono sa sebe i obukla pamučnu pidžamu na sebe,šorc i majicu kratkih rukava.
Vratila sam se u krevet i legla.
.....

Jutro je .Ne znam tačno ni koliko je sati bilo.Uglavnom,rano je.Čula sam cvrkut ptica koji me je probudio.Okrenula sam glavu i iza sebe vidjela Emira koji je još uvijek slatko spavao.Kako je bio samo lijep dok  je spavao.Okrenula sam se prema njemu i posmatrala ga.
Nisam znala da li da ga probudim ili da ga pustim da spava još.Neću ga buditi.Oprala sam zube,umila se,svezala kosu u visoki rep i vratila se Emiru.
Probudio se i on.

Emir:"Ooo ,dobro jutro.Lijepo te je vidjeti ujutru pored mene."-nasmijao se.
Ja:"Dobro jutro.A vjerujem da je lijepo!"-našalila sam se s njim.
Emir:"Jeste.Koliko je sati?"
Ja:"Ne znam,čekaj da pogledam."

Protegla sam se do noćnog ormarića na kom se nalazio Emirov ručni sat.

Ja:"8:10 je sad."
Emir:"Trebamo se početi spremati."
Ja:"Emire,ja se ne vraćam kući."
Emir:"Pa dobro,ići ćeš onda kod mene."
Ja:"Neću da se vraćam u Istanbul."

Emir:"Aria,jesi li ti svjesna koliko je velik naš grad?Možeš otići bilo gdje van svog ,a i mog naselja,ako želiš a da te niko ne pronađe.Tako da ne znam zašto toliko insistiraš na tome da se ne vraćamo."

Ja:"Joj dobro,nemoj molim te da slušam to više.Da se tebi desilo ovo što i meni...ma sve općenito ,ne samo to,vidjeli bi kako bi ti izdržao."

Emir:"Jesi li to već spremna za svađu?"
Ja:"Ako treba,jesam."
Emir:"Hajde,hajde.Moramo ustati da se spremimo.Vraćamo se kući i to je to.Sve ćemo rješavati zajedno."

Ustao je iz kreveta i otišao u kupatilo.Ja sam još uvijek ostala u ležećem položaju.Nakon nekoliko minuta je izašao iz kupatila.

Emir:"Još nisi ustala?"-nekako me je slatko pogledao i nasmijao se.
Ja:"Nemooooj."
Emir:"Hajde ljubavi,ustaj.Idemo nešto usput pojesti pa na put."
Ja:"Možemo li barem još jedan dan ostati?"
Emir:"Pa ne bi trebali",sjeo je pored mene.,"Moraš Aria u školu ići,ovih dana su testovi zakazani,a ne smijem ni ja izostajati više.Izbacit će me prije nego planirano."
Ja:"Dobro hajde.Usput,moraš mi objasniti onu matematiku,ja ništa ono ne razumijem."
Emir:"Hoću,objasniću ti a sad ustaj."
Ja:"Hajde. Biću spremna za 15ak minuta."
Emir:"Okej."

Presvukla sam se i spakovala brzinski stvari,zategnuli smo krevet i sredili sve što je trebalo,kako se sobarice ne bi iznervirale.Jedna od najgorih stvari je kad neko ostavi iza sebe nered,a drugi mora da čisti.Razumijem da je to njihov posao da čiste,ali i ovi drugi moraju biti obzirni i ostaviti kako treba.

Napustili smo sobu,odjavili se iz hotela i izašli.Sačekala sam Emira da priveze auto ulazu,stavio je kofere u auto ,sjeli smo i krenuli.

Emir:"E hoćemo li sada otići nešto da pojedemo?Jesi li gladna puno?"
Ja:"Ma i nisam,ali možemo otići."
Emir:"Hajde,naći ćemo ovdje neki restoran ,nešto..."

Zazvonio mi je telefon.Chris je zvao.Javila sam mu se.
Chris:"Mala,što mi se ne javljaš?"
Ja:"Dobro jutro i tebi."

Emir me je pogledao nekako kao da je jedva čekao da čuje ko je to.
Chris:"Gdje ste?Kada ćete se vratiti?"
Ja:"Vraćamo se,krenuli smo prema Istanbulu.Kad dođemo ,javit ćemo ti se."
Chris:"Dobro,moramo razgovarati.Je li sve okej?"
Ja:"Jeste,ne brini."
Chris:"Dobro,čuvajte se i javite mi kar dođete.Pozdravi Emira."
Ja:"Hoću,hvala."

Poklopila sam slušalicu i vratila telefon u torbu.
Ja:"Pozdravio te Chris."
Emir:"A to je on?"
Ja:"Da.Kad dođemo da mu se javimo,moramo nešto razgovarati."
Emir:"Dobro.Vidi,imaju dva tri restorana,pa ćemo vidjeti u koji ćemo,samo da se parkiramo."

Parkirali smo se,izašli iz auta i uputili se ka ovom jednom restoranu koji nam je izgledao malo bolje.
Kada smo završili sa jelom,krenuli smo nazad u Istanbul.
Usput me je želudac jako bolio i morali smo stajati više puta,zbog povraćanja..Nešto što sam jela nije mi odgovaralo nikako.

Emir:"Jesi li dobro?Da odemo u bolnicu neku?"
Ja:"Ma ne treba,biću dobro."
Emir:"Dobro.Ne znam kako da ti pomognem..."
Ja:"Samo će to prestati,ništa ne brini.Hajde, idemo."

Dao mi je flašicu vode da mi se nađe pri ruci,a ubrzo sam zaspala od iscrpljenosti.Kasnije kad sam se probudila,već smo bili u Istanbulu.
Lijepo je vratiti se.

Ja:"Već smo stigli."
Emir:"Da."
Parkirao je auto na Bosforu.
Emir:"Hajde malo da izađemo,prijat će ti ova svježina ovdje."

I izašli smo.Desnu ruku je stavio preko mojih ramena,ja sam njega svojom lijevom rukom zagrlila preko leđa i tako zagrljeni smo krenuli na klupu koja se nalazila odmah uz vodu.Taman što smo sjeli,Emirov telefon je zazvonio.
Zvao ga je ,ako to mogu reći,moj tata.
Pogledao je u mene i javio se.

Slušao je pozorno i govorio kako je sve uredu, kako smo upravo došli u Istanbul ,te je spomenuo nešto da će vidjeti sa mnom.
Čim je poklopio ,znalo se šta dalje.Odmah sam počela da ga ispitujem šta će to vidjeti sa mnom.

Emir:"Aa ,polako.."-čim mi je to rekao,telefon mu je opet zazvonio.

Ja:"Opet oni?"
Emir:"Nisu,Chris zove.Samo malo."
Javio se i ponovio isto što i tati, da smo stigli sad u Istanbul.
Onda je sklonio telefon sa uha i dao ga meni.

Emir:"Evo,hoće te Chris."
Uzela sam telefon iz Emirove ruke i naslonila ga na uho.

Ja:"Halo,Chris?"
Chris:"Što mi se to ne javljaš?"
Ja:"Zar si zvao?Nisam čula."
Chris:"Jesam.Majke vam gdje ste vi sad?Je li sve ok?"
Ja:"Na Bosforu.Jeste.Gdje si ti,šta radiš?"
Chris:"Ništa,hajde čekajte me,dolazim kod vas."
Ja:"Okej."

Emir je opet uzeo telefon i objasnio Chrisu na kojem dijelu sjedimo.Još uvijek me je neka mučnina držala.Imala sam osjećaj da ću temeperaturu dobiti.Naslonila sam glavu na njegovo rame.Skinuo je duksericu koju je u autu obukao i stavio je preko mene da mi ne bude hladno,a onda sam je ja raširila i pokrila oboje koliko je moglo pokriti.

Emir:"Jesi li bolje?"
Ja:"Onako.Mislim bolje mi je,ali me drži mučnina još uvijek."
Emir:"Ako ne budeš dobro,odvest ću te kod doktora."
Ja:"Ma biću,hvala što se brineš za mene."-poljubila sam ga u obraz i vratila glavu na njegovo rame.

Ubrzo je i Chris stigao.