You're the reason i breathe

Part 46

Zaspali smo,a kada sam se probudila,već je mrak pao.Emir je još uvijek spavao.Pogledala sam na sat.Ponoć je već bila.Toliko dugo smo spavali.
Ustala sam iz kreveta i sjela na balkon.Čula sam Emirov telefon kako vibrira.
Ko bi sad mogao biti u ova doba.Nakon dvije minute je opet zavibrirao.Poruke su mu dolazile.Nisam htjela da ga probudi,a i zanimalo me je ko je u ova doba,možda su javili neštoo Luki.
Iako nisam trebala,uzela sam njegov telefon sa stola i kliznula prston da se otkljuća.
Dvije poruke su stajale,to nisam ni gledala.Među njima nije bio broj moje tzv.porodice.Ostavila sam,a onda je opet zavibriralo.Iako nisam htjela da mu čitam poruke,slučajno sam pročitala u gornjoj traci "nedostaješ mi".

Bio je nememorisan broj.Naravno da me je zaintersovalo.Ko mu u ova doba ovakve poruke šalje??Otvorila sam i ugledala sliku polugolog ženskog tijela,tj.u provokativnom vešu (grudnjak i čipkane gačice)Ona druga poruka je bila isto od nje ,a pisalo je da ga želi pored sebe.Treća poruka je ta nedostaješ mi.
Ne da sam bila ljuta,nego sam bila preljuta.Imala sam osjećaj da bih mogla sve polupati.

Vratila sam telefon gdje sam ga našla i izašla na balkon da se smirim.
Stajala sam nervozno.Samo mi još ovo treba.Razmišljala sam šta da radim sa svojim životom.

Pod broj jedan ,moram se smiriti.Dovoljno mi je danas šta sam proživjela...Sav taj stres...
Vratila sam se u krevet.

Emir:"Aria?"-rekao je polupospanim glasom i pogledom.
Ja:"Molim?"
Emir:"Šta je bilo?"
Ja:"Nije ništa,dobio si par poruka na telefon."
Emir:"Ko je sad?"
Ja:"Ne znam.Ti vjerovatno znaš."-rekla sam hladno i okrenula se na drugu stranu.
Emir:"Pa šta je pisalo?"
Ja:"Uzmi pa vidi."

Ustao je polako iz kreveta.Zatvorila sam oči i pokušala što prije da zaspim.Nakon dvije minute mi je prišao sa moje strane kreveta.

Emir:"Aria..."
Ja:"Spavam,pusti me."
Emir:"Ovo je ona.Stvarno nije normalna."
Ja:"Emire,pusti me da spavam."
Emir:"Sad si se naljutila..."
Ja:"Nisam."
Emir:"E čim kažeš da nisi znači da jesi."

Ja:"Šta hoćeš sad?Ili obriši poruke i prekini s tim ili joj odgovori i reci joj kako ima dobro tijelo,kako ti je dobra ili ne znam šta već muškarci odgovaraju na ovo."-okrenula sam se na drugu stranu.

Emir:"A šta,ja sam sad kriv?Misliš stvarno da me ona i njeno tijelo zanimaju.Boli me neka stvar i za nju,za sve što se nje tiče.Ja sam nju prekrižio onog dana kada sam saznao šta mi je sve radila i ti to vrlo dobro znaš."

Ja:"Ali ona očigledno ne shvata.Onda se potrudi i daj joj više doznanja da je nebitna.Ovo ovako ako nastavi, nas dvoje nećemo nastaviti vezu."

Emir:"Molim?Okreni se prema meni."
Nisam se okretala.
Emir:"Aria!Okreni se prema meni."

Okrenula sam se pa ustala iz kreveta.

Ja:"Šta je?Evo okrenula sam se."
Stajao je ispred mene.
Emir:"Šta još treba da uradim da mi povjeruješ da s moje strane nema ničega,da ne osjećam ništa prema njoj?"
Ja:"Treba da se potrudiš da je skloniš iz naših života."

Emir:"Aria,znam na šta ciljaš.Gledaj,ta djevojka se umalo ubila zbog mene.Šta bi ti uradila na mom mjestu?"

Ja:"Ne bih davala nadu.Time što si si njoj išao u bolnicu, a za to ne govorim sad ništa,okej otišla bih i ja,ali ti si je i u stan pustio i time joj dao još veću nadu."

Nervozno je prolazio rukama kroz kosu ,nervozno hodajući od jednog zida do drugog.

Emir:"Oj nek mi Bog pomogne."
Ja:"Neka ti pomogne.Amin!"

Okrenula sam se i krenula u kupatilo da smirim ovaj bijes koji je prouzrokovao u meni.Ušla sam i zatvorila vrata za sobom.Pustila sam vodu,umila se ,osušila lice,duboko udahnula i okrenula se prema vratima.Uhvatila sam za šteku,otvorila vrata.Gledala sam u pod dok sam izlazila,onda sam ugledala Emirove noge.

Krenula sam proći s njegove desne strane,a on me je uhvatio za desnu ruku i okrenuo uz zid.
Stajao je naslonjen na mene.Odjednom sam osjetila blagi podrhtaj.Primakao je glavu mom desnom uhu i šapnuo mi volim te više nego išta drugo ili ikog drugog.
Naježila sam se i uzbudila na neki način.Njegova glava se još uvijek nalazila na desnoj strani mog vrata.Mirisao mi je raspuštenu kosu,njegovi dodiri usana na mom vratu su me još više uzbuđivali,ali na način da sam željela da ga zagrlim ,ali kao da je zabranjeno pa da ne mogu.Eto na taj način.

Podigao me je na sebe,te sam se zakačila nogama za njegove kukove.Spustio me je na krevet,pa se digao iznad mene držeći se rukama.

Emir:"Ljubavi,nemoj molim te da se svađamo i prepiremo zbog nje."
Ja:"Ako uradiš što sam ti rekla,nećemo."
Emir:"Joj jesi tvrdoglava.Uradiću sve samo da budemo mirni i sretni."
Ja:"Pa tako je.I treba da uradiš."-zezala sam ga

Emir stvarno jeste nešto najljepše što mi se do sad dogodilo.Toliko ga volim da je to nevjerojatno.
Legao je pored mene.

Emir:"Hajde sad da spavamo,iako smo već dugo spavali,ali nećemo čitavu noć da ne spavamo,valja putovati sutra."

Ja:"Gdje?Pa nismo rekli da se vraćamo."
Emir:"A šta ćemo?Gledaj,razumijem sve,ali svakako ćeš kod mene biti.Zajedno ćemo biti,živjet ćemo zajedno,hodat ćemo zajedno,uživati ,sve ćemo zajedno raditi.A i šta se može drugo desiti.Tvoji mi dovoljno vjeruju da te puste da budeš kod mene."

Ja:"Oni nisu moji,niti sam ja njihova Emire."

Emir:"Pa dobro,znaš na šta mislim."