You're the reason i breathe

Part 50

Ujutru nam je alarm oko 6:15 zazvonio.
Emir:"Dobro jutro."-rekao je veselo i privukao se meni više.
Ja:"Pusti da spavam.."-tiho sam promrmljala.
Emir:"Možemo maksimalno 15ak minuta još,pa se moramo spremati.Važi?"
Ja:"Aha"-rekla sam iako ga skoro ništa nisam čula.

Ležali smo još tih15 ak minuta,a kao da su tek 3prošle.
Emir:"Hajde ljubavi,moramo se spremati."
Ja:"Jooj,nee.Može li da ne idemo?"
Emir:"Ne može,hajde."
Ja:"Dobro,evo sad ću."-uvijek sam to govorila a ostala bih još minimalno pola sata.

Okrenula sam se prema njemu,a onda sam nekako na njemu i završila.Ležala sam na njemu,stomakom mu okrenuta.Kako mu se ruka našla na mojoj goloj nozi,milovao me je po njoj.
Polako mi je zavukao ruku ispod donjeg dijela pidzame,tj.šorca.Onda sam reagovala.Trznula sam se.

Emir:"Znači,ovako te trebam buditi?"
Ja:"Izgleda.Dobro jutro."
Emir:"I tebi mala.Hajde,diži se da ne zakasnimo."

Ustali smo,obavili higijenu koju smo trebali,obukli se i krenuli iz stana.
Ja:"Idem ja na bus,ili taksi ne znam.Vidimo se."
Uhvatio me je za ruku i zaustavio me.
Emir:"Gdje ćeš bona?Kakav bus ili tki pored mene."
Ja:"Emire,ne smiju nas vidjeti zajdno."

Emir:"Neće nas ni vidjeti.Parkirat ćemo se iza onih nekih zgrada nedaleko od škole i pješke ćemo do tamo.Ti idi ispred mene i neće niko ništa shvatiti."
Ja:"Dobro.Kloni se plastičnih,nemoj hodati puno po školi."

On se počeo smijati.
Emir:"Dobro,neću.Obzirom da sve znaju...potrudiću se ,da niko ne skonta ništa,ne brini.."

...
Tako je i bilo.Parkirali smo se kod nekih zgrada nedaleko od škole i krenuli pješke.Ja sam išla nekoliko metara ispred njega. Na ulazu u školu srela sam Sanem,jednu od dražih prijateljica iz škole.Na sebi je nosila nekakvu smeđu haljinu do koljena ,predivno joj je stajala.

Sanem:"Heejj,dobro jutro."-radosno je rekla i zagrlila me
Ja:"Dobro jutro i tebi.Ova haljina ti super stoji"-zagrlila sam i ja nju.
Sanem:"A hvala ti.Nego,što te to nije bilo u školi?"-krenule smo
Ja:"Bila sam bolesna.Šta ima?"
Sanem:"Jao,jao"-nekako uspaničeno ili više uzbuđeno je rekla
Ja:"Sanem,šta ti je?"

Sanem:"Evo ga"-kao da je hipnotisana bila,gledala je iza mene
Ja:"Ama koga?"-okrenula sam se.
Sanem:"Novi profesor."
Ja:"Aha,on."
Sanem:"Šta bona aha on?Vidiš li ti njega kakav je?"
Ja:"A vidim,vidim.Dobar,nema šta."

Malo sam oko sebe pogledala,skoro sve cure su u njega gledale i nešto se smješkale.Emir nam se približavao.

Sanem:"Dobro jutro."-smješkala se kao da se topi
Emir:"Dobro jutro i vama djevojke."-nasmijao se blago i prošao.
Sanem:"Jaooo,rekao nam je djevojke."
Emir:"Sanem,aa.Hajde,zakasnit ćemo na čas,pusti njega sad."

Ušle smo u razred i sjele.
Ja:"Aa nema Ajše."
Sanem:"Neće danas ni doći u školu.Ima nekih obaveza,tako mi je rekla."

Počeo je dosadni čas engleskog.Pravo je brzo prošao,a onda je na red,nakon 5minuta odmora ,matematika došla.
Emir je ušao u razred.Kako je samo  lijep,zgodan.One farmerke su mu toliko dobro stajale....a tek ona majica.Nisam to ni primjetila dok ga ovako nisam vidjela.
Cure iz razreda su se odmah nešto namještale,ja nisam ni imala potrebu,svakako sam njegova.

Emir:"Dobar dan,ili dobro jutro,kako kome."
Jednoglasno svi:"Dobro jutro."
Emir:"E,jeste li spremni za matematiku?"
Ja:"Ko ikad jeste?"-tiho sam rekla,ali baš u onom momentu kada su svi ušutili i moglo se čuti da sam nešto rekla.

Emir:"Molim?Jesi li rekla nešto?Nisam čuo."
Ja:"Ma ne,ne."
Emir:"Dobro,danas radimo zadatke koji bi vam mogli doći na kontrolnom."
Sinan:"Oj kontrolni.Kad je to?Da ne dođem..."-počeo se smijati,a onda i mi svi za njim.

Sinan je momak koji je uvijek veseo i raspoložen za šalu,pa makar se i sam sa sobom samo smijao.Smijao se i Emir.Bio je naslonjen na stol.Jao kakav je samo....

Emir:"Ubrzo nekad,ali znat ćete na vrijeme."
Sinan:"Pa šta će biti?"

Emir:"Ove lekcije od početka školske godine.Nemate ih puno,ali sam primjetio da ih malo ko ovdje zna raditi.Ovih par časova ćemo vježbati sve te zadatke iz svih lekcija,a onda ako vam se vrati stari profesor ,on će vam test dati."

Svi su počeli da govore a nee,neka vas ;nemojte ići ;vi ste bolji profesor ;...itd.
Uhvatila sam par puta Emira kako gleda u mene i bilo mi je pravo neugodno

Emir:"Hajde da počnemo,da možemo više stići,da skontate sve...Ko nam ono sve nije bio prošli put na času?"

Svi su pogledali u Emrea i mene.Kiselo sam se nasmijala,a u sebi sam mislila jebem ti sve Emire.

Emir:"Hajde,Aria i ..."-čekao je da mu kaže neko Emreovo ime.
Emre:"Emre ."

Emir:"E dobro,vi pratite jer niste bili tu,pokazaću par primjera pa ćete onda svi vi raditi na tabli po zadatak."

Čim je to rekao,laknulo mi je.Povlačim onu psovku.Mislila sam da ću morati raditi na tabli zadatke,a pojma nemam.Ali kod nas u razredu i nije sramota ako pojma nemaš,jer niko ništa ne zna.Svi smo tu negdje jednaki.

Bilo mi je pomalo dosadno na času.Razmišljala sam o svemu osim o matematici.Skontaću ja to već nekako,pa on će mi objasniti kući.Zamislila sam se i gledala u prazno..Toliko sam se zamislila da čak ni o čemu nisam ni mislila.Onda mi je poruka stigla u kojoj je pisalo:misliš da je svemu kraj?E pa ima još :"tvoje ime nije Aria,tvoje ime je Hande,a tvoji usvojitelji su  promijenili ime.Čut ćemo se mi još."
Broj je bio skriven.

Šta ću još doznati o sebi?Čak ni moje ime nije pravo.O Bože,pa sve je ovo laž.Čak mi ni ime nije pravo.

Emir:"Aria?"-dozivao me je
Sanem me je trznula.Svi su me nekako čudno gledali,zagledala sam se u jednu tacku nakon one poruke.

Emir:"Aria,hajde,ti si na redu."
Izašla sam pred tablu iako nisam ni osjećala da hodam.Osjećala sam se kao da su mi se noge odsjekle.Počelo mi se crniti pred očima.Nisam mogla ni pravilno da dišem,već sam osjećala kako ću ubrzo ostati bez dana,znala sam da mi gušenje slijedi.Stajala sam ispred Emira,vid mi se mutio.Prihvatila sam onu kredu koju mi je dao.
Čula sam Emira kako me pita da li sam dobro.Mišići na nogama i rukama su mi se opustili i pala sam na pod.Nisam mogla da dođem do daha.Osjetila sam kako me steže nešto u plućima.

Čula sam kako su svi počeli da paniče.Emir je podigao moju glavu na svoje grudi.
Posljednje što sam čula je da je glasno govorio svima da se smire i da hitnu zovu ,te mi je uspaničeno govorio da je on tu uz mene.

Emir:"Smiri se ,diši polako.."
To je bilo posljednje čega se sjećam.